субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Пензионери и Светска банка постављају исто питање

Примања најстаријих требало би заштитити од даљег обезвређивања због раста инфлације. – У периодима привредног напретка требало би да се повећавају брже од раста цена на мало
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићчетвртак, 04.04.2019. у 22:55
(Фото А. Васиљевић)

Нису изгледа само пензионери у Србији заинтересовани да им се јавно саопшти од када ће им се и на који начин убудуће усклађивати пензије. Исто питање поставила је Влади Србије пре два дана и Светска банка у Београду, очекујући, да ће из Немањине 11 ускоро стићи прве идеје за индексацију примања најстаријих.

– Да ли ће пензије пратити раст инфлације или раст плата, видећемо. Имамо различите могућности и очекујем ускоро прве идеје да се представе јавности, а ми смо ту да пружимо техничку помоћ влади – рекао је Лазар Шестовић, виши економиста Светске банке у Србији.

На питање шта би од ових предлога било боље за пензионере, а шта реално издрживо за буџет, Никола Алтипармаков, из Фискалног савета Србије, каже за „Политику” да је Светска банка у оквиру студије из 2015. године, чији је координатор био управо Лазар Шестовић, изнела своју анализу пензијског система којом се сугерише да се пензије у Србији индексирају само са растом цена-инфлације.

– Фискални савет се успротивио овом ставу, односно препоруци Светске банке и ауторима смо указали на професионалне пропусте и недостатке. Нажалост, аутори Светске банке нису уважили критике и коментаре Фискалног савета, иако смо били један од званичних рецензената ове студије због чега смо још  2015. године упутили протестну ноту регионалној канцеларији Светске банке – истиче Алтипармаков.

Како је Фискални савет већ објаснио у својој најновијој анализи из фебруара ове године, постоји фискални простор, али и друштвена потреба, да се пензије индексирају са формулом која би била издашнија од саме инфлације и могла би да укључује делимичан раст зарада или раст БДП-а.

– Зато смо дали неколико модела, од швајцарске формуле (по којој би пензије с 50 одсто пратиле раст зарада и с исто толико раст цена) и (словеначке формуле која предвиђа 60 процената раст зарада плус 40 одсто раст цена) до формуле које су предложила поједина удружења пензионера. А то је раст инфлације, плус раст БДП ако је он већи од два одсто годишње). Све формуле, које смо ми анализирали и предложили, економски су одрживе и дале би сличне резултате на стандард пензионера током следеће деценије – објашњава наш саговорник.

Фискални савет је ову анализу ставио на јавну расправу како би коначно решење било резултат најширег круга релевантних друштвених актера. Оно што је, каже он, важно јесте да се најдаље до краја године усвоје законске измене којима ће се прописати формула за усклађивање пензије.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, истиче да би генерално пензије требало усклађивати тако да се заштите од обезвређивања услед раста инфлације, али и да у периодима привредног напретка расту нешто брже од инфлације.

– То је могуће постићи на више начина, а један од њих је да се пензије усклађују као пондерисани просек инфлације и номиналних зарада, при чему се инфлација и зараде подједнако вреднују. Ако у некој години инфлација износи два одсто, а номиналне зараде расту по стопи од пет процената, тада би се пензије повећале 3,5 одсто. На овај начин би пензије биле заштићене од инфлације, а оствариле би и реални раст од око 1,5 одсто, што значи да би пензионери учествовали у плодовима економског напретка – објашњава за наш лист проф. Арсић.

На питање да ли је требало увести клаузулу ванредног усклађивања пензија сваки пут када пензије падну испод 60 одсто од просечне зараде, каже да одредбу којом се одређује минимални однос између просечне пензије и просечне зараде релативно ретко примењују у пензијским системима. Стога мисли да не би требало да се налази ни у нашем пензијском закону.

– Примена ове одредбе почетком 2008. године имала је за последицу једнократно повећање пензија 12 одсто, што је један од главних узрока проблема у јавним финансијама Србије, који су наступили у наредним годинама. Иначе, однос просечних јавних пензија и просечне зараде у европским земљама најчешћа је око 50 процената. Претходно наведено правило, према коме се пензије обрачунавају као просек инфлације и раста зарада, задовољило би оба критеријума и пензионере и буџет – каже он.

Као могућност наводи и индексацију пензије према инфлацији увећаној за стопу раста БДП изнад два одсто. Све док се трећина пензија финансира из буџета Србије, оправдано је да се задржи правило према коме максимално издвајање за пензије износи 11 одсто БДП. – Висина трошкова за државу зависила би од стопе инфлације, раста реалних зарада, пондера уз инфлацију и зараде, раста реалног БДП, промене броја пензионера. За различите вредности наведених варијабилни трошкови за државу били би различити. Иначе, у нешто дужем периоду индексација пензија према кретању зарада и према расту БДП-а даје сличан раст пензија, а тиме и сличне трошкове за државу – закључује проф. Арсић.


Коментари10
d8bfa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kodža
U ovoj državi 300000 radi u proizvodnji i stvara novu dodatnu vrednost. Svi ostali presipaju iz šupljeg u prazno. Odakle onda penzije? Otimanje od siromašnog da bi se dalo siromašnijem. Ekonomija srpske budućnosti.
Sinisa Stojcic
Svi penzioneri uglavnom rade.Smanjiti penzije. Ili penzija ili plata. Ne moze sve
Miroljub Manojlović
Pitanje penzija u Srbiji je nerešivo i nemoguće ga je rešiti na zadovoljavajući način za penziopnere. Takozvani PIO fond je ustvari fond koji pune sadašnji zaposleni.Da pi penzije, ovakve kakve su sada od 230 evra, trebalo bi da Srbija ima 3.500. 000 zaposlenih, kako bi se one mogle isplaćivati. Pošto sada ima 2.100. ooo zaposlenih za isplatu ovakvih penzija nedostaje oko jedne milijarde evra.Ta sedstva se nadoknađuju iz budžeta.Čak i kad bi u Srbiji bilo tri i po miliona zaposlenih ona nema toliko radno sposobnih stanovnika.Tako da ovaj problem je na ovakav način nemoguće rešiti.U sledećih desetak godina neće se bitno smanjiti broj penzionera niti će Srbija imati mogućnosti da zaposli tri ipo miliona radnika, jer će se smanjiti i broj radno sposobnih stanovnika koji i sada odlaze iz Srbije.
правда и закон
Penzioneri u Srbiji izgleda služe samo da se pljačkaju. Plate su već ite kako povećane, a penzije ništa. Samo im pričaju bajke i lažne priče. Ovi koji to rade, misle da je to normalno i da oni nikad neće ostariti. Zaboravljaju da su i sa glasovima penzionera došli na vlast.
Mirko
Ovde u tekstu iznesoste sve varijante najvećih stručnjak i sveta i države pa mi nije jasno kad član fiskalnog saveta Altiparmakov kaže da će do kraja godine država sa fiskalnim savetom pripremiti predlog koji će poslati u široku raspravu. Neznam kome će ta široka rasprava koristiti, možda ponovnom uvodjenju samoupravljanja, ili je to samo fora da se što duže odloži primena nekog modela jer sad nema nikakvog. Od koga to Altiparmakov očekuje savet u širokoj raspravi ako kvalitetan predlog ne mogu dati iz fonda PIO, fiskalnog saveta ili svetske banke. Možda će dobiti dobar savet od Krkobabića i njegovih zadrugara kad završe široku raspravu u zadrugama ili mesnim zajednicama širom Srbije. Sve je to osluškivanje vlasti koliko je spremna da da malo, onima kojima je oduzela mnogo. Kad bi vajni stručnjaci bili makar malo pošteni i hrabri pa na osnovu svog znanja izneli i svoje stavove verovatno bi i penzionerima bilo bolje. Ovako nas svi i stručnjaci i vlastodršci, bezprizorno lažu i varaju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља