уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 01:24

Суд дао мишљење, дужници траже решење без суда

На банкама терет доказивања да су информисале дужнике о ризицима и да је подлога зајма био швајцарац. – Удружење ЦХФ тражи да банке писмено гарантују да неће тужити државу
Аутор: Јована Рабреновићчетвртак, 04.04.2019. у 22:55
(Фото ЕПА-ЕФЕ/Ennio Leanza)

Став Врховног касационог суда (ВКС) о томе како треба да поступају нижи судови у случају спорова који се тичу хипотекарних стамбених зајмова индексираних у швајцарским францима само је увертира у решење проблема. Јер, након прошлонедељног обраћања председника Александра Вучића протестантима испред ВКС, представници Удружења ЦХФ очекују да се формира радна група коју чине представници државе, Народне банке, банака и корисника кредита, како би се овај проблем решио на системски начин. Значи да се реши и без судова.

Удружење ЦХФ саопштило је да верују да је могуће наћи системско решење за кориснике кредита, уз услов да банке унапред писмено гарантују да неће тужити државу Србију и да држава Србија и корисници кредита неће имати ни динар трошка због тог решења.

– Верујемо да банке због системског решења не могу имати било какву штету, јер свака потенцијална изгубљена добит мора бити доказана и заснована на претпостављеној, законитој заради, што зарада на курсу швајцарског франка апсолутно није и не може бити. Системско решење било би значајно и због моменталног умањења кредитног ризика, које су банке преко Националне корпорације за осигурање стамбених кредита пребациле на државу Србију, која је осигурала више од 85 одсто ових спорних кредита – наводи се у саопштењу Удружења ЦХФ.

Ставом ВКС терет доказивања да је извор уговора индексираног у швајцарцима била та валута и да су дужници били обавештени о ризицима зајма пребачен је на банке. У случају да банка то не успе да докаже, упутство ВКС је да се валутна клаузула у швајцарцима третира као ништава и да се убудуће сматра да је кредит узет са валутном клаузулом у еврима и са каматном стопом коју је та банка давала клијентима који су се у то време задуживали у еврима.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да став ВКС не нуди решење, нити помера проблем с места, већ да је направио неколико нових.

– Једино је добро што банке неће моћи да иселе клијенте из станова и што ће они добити предах. А што се тиче дела у којем суд тражи доказ да је извор кредита у швајцарцима била та валута, подсећам да је у Србији званично средство плаћања динар. Банка није могла да продавцу стана уплати новац од одобреног кредита у швајцарцима или у еврима, већ само у динарима. Не знам зашто је то суду битно. Штедња у Србији је 95 одсто девизна, а само пет одсто у динарима, што значи да је подлога зајмова девизна, у чврстој валути. Шта мене када купујем кола на кредит занима да ли банка има евре или швајцарце, када није могуће да том валутом исплатим продавца? – каже Савић.

Наш саговорник, који за себе каже да није на страни банака, подсећа да се валутна клаузула уговара као заштита од валутног ризика, односно губитка вредности новца.

(Фото А. Васиљевић)

– Није могуће да грађани Србије не могу да разумеју шта је валутна клаузула. Сваки Србин када продаје половни аутомобил на почек, на две године на пример, уговори плаћање у ратама у чврстој валути. Нађите случај да је то неко тражио у динарима. И став ВКС да су банке пре закључења уговора кориснику кредита морале да доставе писану информацију о свим ризицима и последицама такве клаузуле. На сајту сваке банке пише шта су општи услови кредита и у сваком уговору пише колика је камата и да се одобрава уз валутну клаузулу. Како ће суд да пресуди да дужник јесте или није био довољно информисан? Кредит за стан је озбиљно задужење, на 25, 30 година, па нисмо мала деца – каже Савић, по чијем мишљењу судски спорови тек сада могу да трају врло дуго, а и да се заврше у Стразбуру, по тужби и банака и клијената.

А шта мисли о предлогу да банке унапред писмено гарантују да неће тужити државу Србију?

– То могу да траже само од Комерцијалне банке или још неке која је преостала у њеном власништву. Од осталих приватних не могу – каже он.

ВКС је поучио судове и странке у спору да се, у случају ништавости уговора, кредит у швајцарцима претвара у кредит у еврима као да је од првог дана било речи о овој другој врсти зајма. Да ли ће се то исплатити дужницима, односно да ли они на то пристају, тек ће се видети, јер су они и до сада имали могућност да пређу у евро и само је четвртина то прихватила.

Адвокат Војин Биљић рекао је за Танјуг да је проблематичан став ВКС о последицама ништавости валутне клаузуле. – Суд каже да је последица ништавости валутне клаузуле конвертовање у валуту евро са каматом која је важила за ту врсту кредита. Не знам како су дошли до тога. Не знам како ће да утврде ту камату, која је важила за ту врсту кредита, не знам ни како ће да их конвертују у евре, не знам где су нашли законску подлогу за овакву одлуку – рекао је Биљић.

Банке: Правно схватање ВКС уноси правну несигурност

Удружење банака Србије (УБС) високо цени позицију коју Врховни касациони суд заузима у правосудном систему Републике Србије. Уз разумевање за онај део грађана који се налазе у тешкоћама и већ изражену спремност да се дође до решења проблема задужених у швајцарским францима, УБС истиче да изнето Правно схватање о пуноважности валутне клаузуле код уговора о кредиту у швајцарским францима и конверзији Врховног касационог суда уноси правну несигурност, саопштило је јуче УБС.

Они сматрају да закони морају имати јасно значење како би се предвиделе правне последице које могу наступити за оне који поступају или не поступају по прописима. Ако тога нема, нема ни правне сигурности. Стога УБС очекује да се јасно прецизира на којим се законским прописима заснивају сви изнети ставови у Правном схватању ВКС у циљу очувања правне сигурности. Наше чланице су у Србији инвестирале преко 5,7 милијарди евра у капитал, запошљавају 23.000 људи и кредитирају привреду и грађане са око 20 милијарди евра, те као значајан чинилац финансијског система сматрају да се овом питању мора посветити посебна пажња.


Коментари4
cec67
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бојан
Валутна клаузула Уговора о кредиту постоји како би се умањио ризик даваоца кредита (банке) уколико валута у којој корисник кредита исплаћује рате изгуби на вредности. Динар није пуно изгубио на вредности. У овом случају валутна клаузула не само да је спречила ризик банака већ им је и омогућила екстра профит и зараду и ту у већини случајева у двоструком износу прихода од кредита у односу на датум узимања кредита (ако би се као референтан случај узела хипотеза да се курс CHF/EUR није мењао). Растом односа швајцараца ка евру банке ништа нису изгубиле већ су само добиле. Дакле прича да је то мера умањења ризика не пије воду јер у овом случају корисници кредита нису оштетили банку.
Petrovic
Mislim da kupovina auta NIJE dobar primer kada se govori o kreditima indeksiranim u svajcarcima sem ako takvi krediti nisu bili korisceni i za kupovinu automobila. Kako su se krediti indeksirani u svajcarcima uopste nasli u ponudi kredita ? i zasto su bili u pocetku i so 20% jeftiniji od kredita u evrima? Koje pogodnosti su imale banke da izdaju bas ovakve kredite klijentima? Da li je osnova bila neki krediti koje su banakama davale druge medjunar. banke za plasman kredita indeksiranih u svajcarskoj valuti? Sta je zajednicko sada za sve sporne kredite? Da li je istina u slucaju porodice Aksentijevic da je banka odbila da primeni klauzulu nize kamate kada je padao libor? Ljudi su isterani iz stana iako im je kredit bio u sudskom sporu. Prof. Savic mora znati da su banke reklamirale takve kredite narodu, i da ljudi nisu ni znali da li je svajc franak ciji kurs je bio sastavni deo ugovora,bio vezan za evro Sta cemo ako se dokaze da su banke obmanule klijente? Koliko ce trajati ti sporovi?
Vlajko
Nije problem da li su banke povlačile švajcarce za kredite koje su indeksirali u toj valuti, već ko im je dozvolio da budući neizvesni događaj, kao što je kurs švajcarca, bude bitna odrednica ugovora. Nisu ljudi od kladionica tražili novac već banaka. Jeste Jelašić upozoravao ali je dozvolio da to tako može a nije smeo. Kredit je mogao da bude dinarski sa fiksnom ratom za ceo period otplate ili u evrima sa fiksnim iznosom i otplatom rate u evrima, ali je i kredit trebalo da bude uplaćen na račun korisnika kredita u evrima. Banke to obračunaju po svom kursu i isplate u dinarima i tu već ljudi puknu za par posto, a onda im otplaćuju u dinarima gde se ne računa kurs NBS, već interni kurs dotične banke.
Lajkovačka pruga
Читајући шта све ови "назови стручњаци и удружења" износе као аргументе против става ВКС, схватиш да смо ми стварно "тамни вилајет", у коме мешетаре разни професори, адвокати, експерти и слични. Стручњаци опште праксе који толико безочно штите банкарски лоби зарад мрвица које добијају од њих. Верујте, такви су много опаснији за друштво од обичних преступника. Смучи се човеку од оваквог "паметовања". Ваљда се прво сагледа суштина предложеног решења, па се тек онда приступа решавању без моного приче али не, букачи су добили налоге од банка да вичу, као на вашару. Рачунају да само најгласнији и најбезобразнији побеђују. Доста више

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља