понедељак, 20.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:04

СТО ГОДИНА ЗА УБИСТВО ЋУРУВИЈЕ - Марковићу и Радоњићу по 30, Кураку и Ромићу по 20 година

Тадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић и тадашњи шеф београдског центра ДБ Милан Радоњић осуђени су на по 30 година затвора, а припадник резервног састава ДБ Мирослав Курак и оперативац ДБ-а Ратко Ромић на по 20 година затвора
петак, 05.04.2019. у 10:24
Славко Ћурувија (Фото ЕПА/Саша Станковић)

Специјални суд у Београду осудио је на казне од по 30 и 20 година затвора четворицу оптужених припадника некадашњег Ресора државне безбедности због убиства власника и новинара „Дневног телеграфа” Славка Ћурувије, извршеног 11. априла 1999. године у Београду.

Тадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић и тадашњи шеф београдског центра ДБ Милан Радоњић осуђени су на по 30 година затвора, а припадник резервног састава ДБ Мирослав Курак и оперативац ДБ-а Ратко Ромић на по 20 година затвора.

Ромићу и Радоњићу се у казну урачунава време које су провели у притвору и кућном притвору. На ову одлуку суда, и тужилаштво и одбрана имају право жалбе Апелационом суду.


Увиђај после убиства Славка Ћурувије (Принтскрин)

Пресуда оптуженима је изречена након тачно 20 година од убиства Ћурувије и то је прва пресуда за убиство новинара. Марковић је осуђен због кривичног дела подстрекавање на тешко убиство, а Радоњић, Ромић и Курак за тешко убиство у саизвршилаштву.

Оптужени Радомир Марковић у затвору већ служи казну од 40 година затвора због четвороструког убиства на Ибарској магистрали у октобру 1999. године, а како се у спрском правном систему казне не сабирају, остао је осуђен на јединствену казну од 40 година затвора.

Мирослав Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница. Милан Радоњић и Ратко Ромић су од јула 2017. у кућном притвору уз електронски надзор, након што су претходне три и по године провели у притвору Окружног затвора у Београду.


                                Сахрана Славка Ћурувије (Фото ЕПА/Саша Станковић)

Њима је данас проружена мера забране напуштања стана уз електронски надзор (наногицу) односно кућни притвор. Према оптужници, Ћурувију је 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.

Ћурувија је убијен је на Ускрс, 11. априла 1999. године, у време НАТО агресије, у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе „Дневног телеграфа”, а са њим је тада била Бранка Прпа, јавља Танјуг.


                                    Радомир Марковић (Фото Бета-АП/Дарко Војиновић)

Изрицању пресуде присуствовали су и генерални директор РТС и некадашњи главни и одговорни уредник магазина Европљанин Драган Бујошевић, листа чији је власник био Славко Ћурувија, као и новинари Вукашин Обрадовић, Милан Ћулибрк, Ненад Стефановић, Радомир Диклић и други, преноси Бета.

Суд: убиство по налогу непознате особе

Образлажући пресуду, судија Снежена Јовановић ;рекла је да је судско веће већином гласова одлучило да су оптужени криви што су 11. априла 1999. године, по налогу непознате особе, са умишљајем убили власника листова Дневни телеграф и Европљанин, београдског новинара Славка Ћурувију.

Према наводима тужилаштва, Ћурувија је убијен са жељом да се ;ограничи слобода медија и очува моћ и власт, чије је представнике Ћурувија јавно критиковао.

Одбрана сматрала да је оптужница „плод маште”

Суђење за убиство Ћурувије почело је пре нешто мање од четири године а заменик тужиоца за организовани криминал Миленко Мандић, који је заступао оптужницу, тражио је максималне казне од по 40 година, наводећи да је Ћурувија „мученички страдао у борби за истину и бољу будућност”.


Ратко Ромић приликом доласка на изрицање пресуде (Фото Бета-АП/Дарко Војиновић)

Он је оценио да Ћурувија није имао шансе да преживи јер је тадашња власт у њему видела опасног противника. Одбрана оптужених је, у завршној речи, тражила ослобађајућу пресуду, сматрајући да Тужилаштво није доказало да су криви, уз тврдњу да је оптужница „плод маште”.

Првооптужени Марковић већ се налази на издржавању казне затвора од 40 година, због казни изречених у предметима Ибарска магистрала и Будва, када су изведени атентати на Вука Драшковића, као и у предмету убиства Ивана Стамболића.

Устаничка блокирана приликом довођења Марковића

Приликом довожења у Специјални суд бившег начелника РДБ Радомира Марковића, који се налази на одслужењу затворске казне изречене због других кривичних дела, део Устаничке улице био је блокиран. Цео крај је обезбеђивао велики број полицајаца, јавља Бета.

Промењена „улога” Курака у односу на оптужницу

Адвокат Слободан Ружић, пуномоћник породице Славка Ћурувије, изјавио је да је очигледно да је суд сматрао да није имао довољно доказа за то да је Мирослав Курак пуцао на новинара Ћурувију и да је због тога променио изреку оптужнице по којој је тај оперативац Државне безбедности означен као непосредни извршилац убиства.


Мирослав Курак (Фотодокументација „Политике”)

„Промењена је улога Мирослава Курака. Он је означен као један од саизвршилаца али више не као лице које је пуцало у Славка Ћурувију. Пошто је Ћурувија неспорно убијен из ватреног оружја, наравно да је морало бити уведено НН лице”, рекао је Ружић новинарима испред Специјалног суда након изрицања пресуде за убиство Ћурувије.

Адвокат је казао да то што је суд увео треће, односно НН лице, јесте могуће по закону, будући да је неопходно да постоји „идентитет оптужнице и пресуде” и да увођењем НН лица то није нарушено.

Ружић је казао да је породица Славка Ћурувије очекивала такву одлуку Специјалног суда. „Што се тиче одлуке о казни, сматрам да је породица очекивала да ће казна бити максимална, колико је то могло бити по закону”, казао је Ружић.

Он је додао да је то првостепена одлука и да треба сачекати детаљно образложење суда, преноси Бета.


        Полицијски цртеж осумњиченог за убиство направљен по сећању Бранке Прпе

Адвокатица осуђених: И даље се не зна се ко је убица

Адвокатица Милана Радоњића и Ратка Ромића, Зора Добричанин Никодиновић изјавила је да се ни након данашње пресуде не зна ко је убио новинара Славка Ћурувију наводећи да је пресуда донета на основу медијских спинова, а не на основу доказа у списима предмета.

„Ово је било суђење једном времену, ово је било суђење Ресору државне безбедности и ово не служи никоме на част” рекла је адвокатица Добричанин новинарима испред Специјалног суда.

Она је казала да у овом поступку није доказано нити да је Ћурувија убијен ради гушења слободе медија, нити да је убијен ради очувања власти Слободана Милошевића. „Зашто је Славко Ћурувија убијен можда се може назирати из једног дела образложења овог судског већа” рекла је Добричанин.

Она је новинаре, прилазећи им због изјаве, упитала ко је убица. „Је ли то она прича - 'убила га је ДБ, је ли ово потврда те приче'“ казала је она. Поводом јучерашње најаве окупљања новинара испред Специјалног суда уочи изрицања пресуде Добричанин је истакла да је суд слободан и да нико нема право да утиче на независност судства.

„Новинарство је слободно и нико нема право да утиче на независно новинарство, али то мора да се поштује обострано. Нико не даје за право појединим представницима који се крију иза слободног новинарства да утичу на слободан суд” казала је она.

Адвокатица двојице осуђених за убиство Славка Ћурувије рекла је да ће се жалити на одлуку суда, додајући да судија није могла да образложи због чега је те људе осудила. Добричанин је казала да не жели да говори о веродостојности измишљених телефонских листинга које је оспоравала током суђења. Додала је да се ни дан данас, након пресуде не зна ко је убио Славка Ћурувију.

„Оно што ја знам је да сам 14. јануара 2014, када су лишени слободе Милан Радоњић и Ратко Ромић, позвана да дођем у суд у 17.00 и када сам дошла на пријавници ми је речено да морам да сачекам сат времена. Онда сам схватила да сам морала да одгледам конференцију за штампу на којој је био цео државни врх који је и садашњи државни врх. Они су по својим казивањима ухватили убице Славка Ћурувије, али ми ни данас не знамо ко су убице”, рекла је Добричанин, преноси Бета.


Ратко Ромић и Милан Радоњић после једног од ранијих рочишта (Фото А. Петровић)

Вучић: Важна карика у стварању истински правне државе

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је веома задовољан што је поступак за убиство новинара Славка Ћурувије данашњом пресудом пред Специјалним судом доведен до краја и да је то веома важна порука.

„Не желим да се мешам судијама у посао, да не идем против одбране или тужилаштва, јер не знам ко ће се жалити. Али то је важна карика у стварању истински правне државе у Србији”, рекао је Вучић новинарима у Савамали.

Он је подсетио да је то првостепена пресуда и да је зато неће детаљно коментарисати, али да је то веома важна порука.

„Порука да нико нема право да убија било кога, на било који начин и из било којег разлога, па макар неко сматрао и да је то државни разлог”, рекао је Вучић. Он је додао да је поносан што у време када је он био председник и премијер ништа није стављано под тепих већ је тај поступак вођен и доведен до пресуде.

Судско веће Специјалног суда осудило је данас за убиство новинара Славка, преноси Бета.

Јелена Ћурувија: Пресуда доказ да је 1999. држава убила мог оца

Јелена Ћурувија, ћерка убијеног новинара, каже да је данашња пресуда доказ да је

1999. године држава убила њеног оца, као и да је послата порука новинарима да ипак постоји спремност система и судства да их брани од будућих напада.

„Драго ми је што је ово судско веће својом пресудом одлучило да се обрачуна са мрачном прошлошћу наше земље. Надамо се да ће, упркос жалбама, Апелациони суд потврдити ову пресуду”, рекла је Јелена Ћурувија за Цензоловку, пренео је Танјуг.

Она је напоменула да је данас „историјски дан и за Србију и један од најважнијих дана за њу и њену породицу”.

Новинарска удружења: неопходно открити налогодавце

Представници новинарских удружења поздравили су пресуду за убиство новинара Славка Ћурувије и изразили наду и очекивања да ће оне бити потврђене у другостепеном поступку, али су упозорили да налогодавци тог убиства нису откривени.

Председеник Комисије за истраживање убиства новинара Веран Матић рекао је да је веома важно што први пут после 20 година обележевање годишњице убиства Ћуривије неће бити дочекано позивима на истрагу и судску одлуку.

„Као професија треба да будемо задовољни оним што се данас догодило. Пред нама је наравно дуг пут до правоснажне пресуде и ја се надам да ће она бити потврђена”, рекао је Матић новинарима испред Специјалног суда.

Он је оценио да је пресуда важна порука за питање некажњивости убистава новинара и да је њом направљен помак захваљујући добром истражном тиму и политичкој вољи да убиство буде решено.

„Мислим да је ово добра порука и за нас новинаре и све оне који желе да на физички начин елиминишу слободу мишљења и говора, да прете новинарима и да се насилно понашају према њима”, рекао је Матић.

Председник Удружења новинара Србије (УНС) Владимир Радомировић рекао је да је данас велики дан за српско правосуђе и новинарство и позвао државне органе да пронађу непознато лице које је означено као налогодавац убиства Ћурувије.


Спомен плоча на месту убиства Славка Ћурувије у Светогорској улици (Фото П. Павловић)

„Важно је да сада државни органи пронађу то лице које је директни починилац убиства, како се наводи у пресуди, и ко је налогодавац. Без тих одговра нећемо имати пуну правду за Славка Ћурувију”, поручио је Радомировић испред Специјалног суда.

Он је позвао државу да уради све да правди приведе једног од осуђених, Мирослава Курака и додао да држава не ради ништа активно да га пронађе и доведе у Србију да одслужи казну.

Новинар Вукашин Обрадовић рекао је ;да је његов утисак после суђења да се мало пажње посветило амбијенту у коме се десио злочин и на оно што се дешавало након убиства у службама државне безбности.

„Ми нисмо искористили овај случај да демонтирамо све оне механизме који су довели до тога да држава одлучи у једном тренутку да може да убије новинара и да то спроведе у дело. Тај механизам је у највећој мери остао сачуван”, закључио је Обрадовић, преноси Бета.

Фондација  „Славко Ћурувија“ поздравља пресуду, иако казне нису максималне

Славко Ћурувија фондација поздравља одлуку Судског већа, којом су оптужени за убиство Славка Ћурувије осуђени на по 30 и 20 година затвора, саопштено је из ове фондације. 

Иако је суд пропустио да изрекне максималне затворске казне, сматрамо да је од пресудне важности став Судског већа да су оптужени криви за брутално убиство Ћурувије 1999. године.

Овакав став помаже друштву да се обрачуна са политички мотивисаним злочинима и суочи са поражавајућим наслеђем режима Слободана Милошевића. Пресуда јасно и недвосмислено потврђује да је убиство Славка Ћурувије организовала држава, преко инструментализованог Ресора државне безбедности. 

Одлука Судског већа шаље јасну поруку да злочини против неистомишљеника не могу да остану некажњени, а да починиоци напада на новинаре због јавно изговорене речи нису недодирљиви. 

Очекујемо од Апелационог суда да потврди данашњу пресуду, а од надлежних да у најкраћем могућем року разреше и процесуирају све злочине почињене против новинара у претходним деценијама, саопштено је из ове фондације.

Процесуирати и друге злочине над новинарима

Независно удружење новинара Србије (НУНС) поздравило је изрицање првостепене пресуде оптуженима за убиствно новинара Славка Ћурувије 20 година од тог злочина, али и изразило незадовољство што нису откривени непосредни извршилац убиства, ни његови кључни налогодавци чиме би правда била коначно задовољена.

„НУНС понавља захтев да се до краја расветле и процесуирају и убиства новинара Радиславе Даде Вујасиновић и Милана Пантића, као и други злочини према новинарима, чиме би држава Србија показала недвосмислену посвећеност новинарским и медијским слободама”, наводи се у саопштењу које преноси Бета.

Ко је могао да наређује Државној безбедности?

Независно друштво новинара Војводине сматра да је пресуда оптуженима за убиство Славка Ћурувије значајна јер представља прву пресуду за убиство новинара у Србији, иако је правда каснила две деценије.

Међутим, она није потпуна јер није пружила одговор на питање ко су налогодавци тог злочина који је реализовала служба Државне безбедности, наводи се у саопштењу овог удружења.

Ко може да нареди тако нешто Државној безбедности? Само политички државни врх. И то је оно што је застрашујуће, да власт користи безбедносне службе за обрачун са политичким неистомишљеницима. То значи да је систем подређен интересима политичких моћника.

Дужина трајања процеса, као и неоткривање налогодаваца, указују да се такав анти-систем и даље опире и да опстаје, сматрају у овом удружењу.


Коментари27
b7d33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
I opet je napravljena scena za srpsku nepravdu, ili deljenje pravde prema zaslugama najjačih u državi. Presuda i rad tužilaštva je nedorečen, da se do apelacije može i oboriti ili vratiti ponovo na početak. Očigledno da smo mi Srbi vrlo aljkav narod, i nigde i nikad ne možemo da podvučemo crtu. Da li je normalno da u nešto više od 200 godina moderne države Srbije, mi ni za jedno političko ubistvo, atentat ne znamo tačno ko ga je izvršio i ko je to podstrekivao, ali sve vreme vidimo ko na tome zarađuje. Jedino je nesretni Gavrilo Princip, zahvaljujući austrijskoj pedanteriji ogoljen kao pojedinac, ali je ostala senka u pozadini. Opet ništa nismo uradili, do posejali seme sumnje i zavet za buduće obračune. I naravno, pružili šansu infantilnom puku da svu svoju neodgovornost pripišemo stranim službama.
Miloš
Jedan od retkih komentara gde se slažem sa vama.
Препоручујем 1
намћор
Дуго нисам веровао када сам чуо да је Специјални суд основан за овакве случајеве...да суди онако како се очекује у том политичком тренутку и времену а никако на основу онога по чему суде судови...
dragan
Ne kapiram nikako. Svidelo se to nekome ili ne ovi ljudi su radili svoj posao. I da,takvih ljudi su pune obavestajne agencije svih zemalja. Nema necu,nema ne mogu jer lako zavrse na slican nacin. I zasto su oni dobili ovolike presude? I zasto im je receno da ubiju bas Curuviju?
Jojita La Desfibradora
Da nije malo previše ovih 100 godina, za čoveka koji možda danas svakako ne bi bio živ i da nije onda ubijen. A ko zna da li su ga oni i ubili, ipak je prošlo puno puno godina od tog događaja.
Jovan bez zemlje
Ова пресуда, каква год да је, свакако је плод притисака. Као што је НАТО на 50 година свога постојањ извршио агресију на СРЈ, (ма шта о њој мислио покојни Славко), тако се и изрицање пресуде "убицама" погодило са 20 година од тога злочина у Београду. Могу вас уверити да је истога дана на Кошарама 1999. убијен војник. Његов убица је после 5. октобра 2000. експресно ослобођен, а о налогодавцима се и данас говори са уважавањем.
Tatjana Popovic
Ko je ubica? Ko su nalogodavci? Nismo svi tako upuceni kao Vi.
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља