четвртак, 23.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:45
ИЗ СТАРИХ РИЗНИЦА

Дефиле добровољаца Мале Антанте

Поводом обележавања заједничке борбе југословенских, чехословачких и румунских добровољаца у Великом рату учесници церемоније продефиловали су центром Београда
Аутор: Бранко Богдановићсубота, 06.04.2019. у 14:00
Краљ Александар са дворског прозора поздравља дефиле ветерана (Фотодокументација „Политике”)

У Београду је од 1. до 4. октобра 1931. свечано прослављена петнаестогодишњица Прве добровољачке дивизије. Завршна манифестација је одржана на игралишту спортског друштва „Југославија”, „иза топовских шупа”, у Улици Љутице Богдана.

Испред строја добровољаца ветерана налазиле су се заставе „Поали д’Оријана”, румунских добровољаца и чехословачких легионара, те осам застава месних одбора из Новог Сада, Дубровника, Вировитице, Бечеја, Бочара, Бачког Петровог Села и Банатског Аранђелова.

Верност за верност

Краљ Александар Први је председнику Савеза ратних добровољаца, резервном потпуковнику Луји Ловрићу, даровао „нову” добровољачку заставу са кумовском свиленом лентом и три златна клинца – за себе, краљицу Марију и престолонаследника Петра Карађорђевића. На југословенској тробојци, са државним грбом у средини, биле су извезене девизе: „Савезу ратних добровољаца Краљевине Југославије – Александар Први” и „Све за краља и Југославију – 4. октобра 1931”.

Након тога, на заставу су почасне ленте у националним бојама са извезеном девизом „Верност за верност” поставили представници чехословачких и румунских добровољаца.

Говор краља Александра на стадиону „Југославија”, 4. октобра 1931.

Са стадиона, учесници церемоније су продефиловали Булеваром ослобођења, Улицом краља Милана и Теразијама. Приликом проласка крај двора, краљ Александар је са терасе поново поздравио добровољце и примио у аудијенцију делегације из Чехословачке, Румуније и југословенских бановина. Прослава је завршена у Народном позоришту, где су гости присуствовали извођењу опере „Коштана”, коју је 1907. године, према делу Боре Станковића, компоновао Петар Крстић.

Пре тога, 2. октобра, у сали универзитета, одржана је свечана седница „Мале антанте добровољаца”, којој су, уз чехословачке и румунске делегате, присуствовали Французи – представници „Поали д’Оријана” и војни аташе Луис Габријел Лепетит, али и пољски амбасадор Владислав Гинтер Шварцбург. Све поруке са ове седнице и вишедневних манифестација указивале су не само на комеморативну већ и на политичку конотацију прославе: манифестовати снагу и циљеве Мале Антанте. Управо је обележавање заједничке борбе југословенских, чехословачких и румунских добровољаца у Великом рату представљало идеалну прилику за експонирање овог савеза који је добијао све више значаја на европској политичкој сцени. На ово указује и један тада прећутан детаљ. Прва добровољачка дивизија у време Великог рата није имала своју заставу.

Током ове прославе забележен је и један дирљив гест који је најбоље одсликао односе који су владали међу српским и чешким саборцима.

Дефиле добровољаца ветерана Улицом краља Милана

Прва чешка добровољачка јединица, такозвана дружина, формирана је још августа 1914. године од Чеха који су живели на територији Русије. Јединица је 6. октобра добила и своју заставу – поклон Московљанки које су је извезле и послале по првом заповеднику, потпуковнику Јосифу Валеријановичу Созентовичу. Како се рат разбуктавао, у добровољце је ступао све већи број заробљених аустроугарских војника чешког и словачког порекла. До краја 1916, већ је постојала Чехословачка стрељачка бригада која је, уз српску Добровољачку дивизију, учествовала у операцијама у Добруџи. Чехословачки корпус, јачине две дивизије, формиран је 26. септембра 1917. године, а у у њему се борио велики број добровољаца југословенског порекла. Занимљиво је да су војници чешког ударног јуришног одреда („одреда смрти”) из састава 48. дивизије одлучили да као део униформе, као својеврстан знак храбрости и одлучности, усвоје – српске шајкаче.

Браћа по оружју

Чеси су своје добровољачке јединице оснивали и на Западном фронту. У Француској је прву такву јединицу чинила чета Легије странаца под називом „Наздар” (традиционални поздрав Сокола). На Солунском фронту је у редовима српске војске било око 1.000 Чеха.

Велики број чехословачких добровољаца борио се и на фронту у Сочи, у саставу италијанске војске. Тако је, 4. октобра 1931. године на стадиону „Југославије”, др Карел Фреја, бивши добровољац, иначе, у младости, један од најславнијих чешких професионалних фудбалера, нашем Савезу добровољаца предао на чување бакарну урну са прахом чехословачких добровољаца стрељаних на италијанском фронту 1918. године, као дирљиви гест „браће по оружју”. Идеја је била да се урна положи на гробљу чехословачких војника – припадника 71. аустроугарског пука, стрељаних након побуне у Крагујевцу 8. јуна 1918.

Нестала застава

Прва добровољачка дивизија у време Великог рата – није имала своју заставу.

На основу указа српског министра војног од 24. фебруара 1916, наиме, у Одеси је формирана Прва српска добровољачка пешадијска дивизија. За њеног команданта одређен је пуковник Стефан Хаџић, који је у Одесу донео за добровољачке пукове заставе тада расформираних српских пешадијских пукова другог позива. Одлука о формирању Друге српске добровољачке дивизије донета је 26. јула 1916. Обе добровољачке дивизије обједињене су у Српски добровољачки корпус током јесени 1916. У то време из Москве у Одесу је донета лична застава главнокомандујућег српске војске на Моравском фронту у време српско-турског рата 1876. генерала Михаила Черњајева. Застава је од 1877. до 1916. чувана у Српском подворју на Сољанки у Москви, чији је старешина, архимандрит Михаило, добио сагласност руског императора Николаја да ову културно-историјску знаменитост преда Српском добровољачком корпусу. Царски поклон предат је у руке заповеднику корпуса – генералу Живковићу. После рата, 24. децембра 1919, застава је поверена на чување Министарству војске и морнарице Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Похрањена је, наводно, у просторијама министарства у Земуну, али од тада јој се губи сваки траг.ЛЕГЕНДЕ:


Коментари0
1a94d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља