понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:29

Допунски рад лекара и у установама у којима раде

Лекари, сестре и техничари моћи ће да трећину радног времена раде допунски у сопственој здравственој установи, а управни одбори болница и домова здравља одлучиваће о ценовнику прегледа
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпетак, 05.04.2019. у 20:30
Здравствене услуге за које постоје листе чекања неће моћи да се наплаћују (Фото Д. Јевремовић)

Од средине априла пацијенти који буду желели да плате одређени преглед код лекара или снимање на неком апарату, то ће моћи да ураде и у државним здравственим установама. Закон о здравственој заштити који је прекјуче усвојен омогућава допунски рад здравственим радницима у матичној кући у поподневним сатима, односно када заврше своју смену. Лекари, сестре и техничари моћи ће да одлуче да трећину радног времена раде допунски у сопственој државној установи, а управни одбори болница и домова здравља одлучиваће о ценовнику прегледа.

У Министарству здравља појашњавају да ће пацијенти моћи да плате за све услуге, осим за оне за које постоје листе чекања. Здравствени радници моћи ће допунски да раде трећину радног времена у матичној установи и у још три приватне ординације. Цене прегледа биће конкурентне и ниже него код приватника, а за све услуге биће плаћени порез и доприноси. У овој институцији тврде да ће водити рачуна да се пацијенти не преусмеравају из редовне смене у допунску, што ће надлежни често контролисати.

– Закон ће бити објављен у „Службеном гласнику” сутра или у понедељак и након осам дана ступа на снагу. Да би могли допунски да раде здравствени радници морају да имају сагласност директора куће у којој су запослени за стално и да су у свом редовном раду обавили посао – истичу у ресорном министарству.

Иако је закон усвојен, директори здравствених установа још нису сасвим сигурни како ће се он у пракси спроводити, па чекају инструкције из Министарства здравља. Многи сматрају да је то добар пропис и за лекаре, који ће додатно да зараде, и за пацијенте, јер ће за мање новца него код приватника брже моћи да дођу до жељеног лекара.

– Када добијемо инструкције, размислићемо шта бисмо могли да радимо допунски. Инсистираћемо да лекари прво заврше свој редован посао и испуне бонусе, па тек онда допунски – напомиње проф. др Драгош Стојановић, директор КБЦ „Земун”.

Процене ће тек обавити и Клинички центар Крагујевац, чији директор проф. др Предраг Саздановић истиче да има специјалности које би могле да се укључе у допунски рад.

– На пример, интернисти, офталмолози, гинеколози, стручњаци за ОРЛ, могу да склопе уговор са нама за прегледе, али само, можда, у случају када су нам амбуланте празне. Најважније је да државне установе буду конкурентне на тржишту. Рецимо, узму се у обзир цене гинеколошког ултразвучног прегледа у пет приватних ординација и формира се нижа цена него код њих. Инсистираћемо да се плаћају не само лекари, већ и сестре и техничари који асистирају. Овај закон је потпуно у складу са оним који се примењује у другим земљама. Био сам на едукацији у болници у Марибору и тамо лекари од 17 до 22 сата имају своје амбуланте на државној клиници и уговоре са матичним клиничким центром – појашњава др Саздановић.

За проф. др Зорана Радовановића, директора КЦ „Ниш”, једна од најважнијих позитивних ставки новог прописа је омогућавање лекарима да зараде додатни новац како не би масовно одлазили у иностранство. Истовремено, болница може да заради додатни новац и да га искористи за поправку апарата или набавку модерних уређаја.

– Никоме није циљ да операционе сале буду празне. Управо у оно време кад је редован рад завршен, оне могу да се користе за допунски рад. Има случајева да пацијенти, рецимо, неће да буду оперисани у Врању, већ баш код нас и да за то хоће да плате. А ми то можемо да понудимо и да направимо тимове. То би могло, на пример, да буде корисно у случају операција жучне кесе или киле, где је битно да, уколико дође до компликација, одмах све може да реши под истим кровом болнице. Једна таква операција приватно кошта око хиљаду евра, а мислим да би сваки хирург желео да оперише за око 250 евра – додаје др Радовановић.

Међутим, нису сви одушевљени овим законским решењем. Удружење приватних лекара Србије, док је закон био у радној верзији, сматрало је да ће само повећати ниво коруптивних радњи, а против је и Удружење „Доктори против корупције”. Драшко Карађиновић, из ове организације, напомиње да допунски рад лекара нигде не постоји као категорија.

– Све се ради само да се не прича о суштини проблема, као што су листе чекања, и последицама допунског рада. То је сукоб интереса ако лекар заказује пацијенту допунски преглед у оквиру свог редовног рада – сматра Карађиновић.

Подсећамо да је законом из 2005. године било омогућено да лекар из државне установе може трећину радног времена да ради код приватника, што је било временски ограничено до краја 2008. Чланом 277. закона било је појашњено да особи која је запослена у државној установи пуно радно време, а настави да ради у приватној пракси и после децембра 2008. године, престаје радни однос у државној служби. Изменама прописа 2010. укинута је ова одредба, па су лекари наставили да раде и у државној и у приватној пракси. Пре десетак година у оквиру „вечерњих клиника” у неким државним установама могло је да се ради допунски на сличан начин како се то сада поново уводи, али је тај концепт, због бројних притужби, био укинут.


Коментари27
a06ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

geras
znači, ubuduće kod lekara samo popodne, u plaćenom terminu .
Горан
1.По закону,ако радите после радног времена код истог послодавца ,то је прековремени рад,који се посебно плаћа (као нпр .дежурство ноћу-и то плаћа установа, а не осигураници којима књижица напрасно престаје да важи у 14.00 ). Како мисле да то назову допунски рад? Следе ли измене закона о раду,или ће опет бахато и неусклађено? 2.Претерана је и могућност да се ради на 4 места допунски,плус једно редовно-да ли неко размишља о квалитету и безбедности лечења оваквим тезгарењем, а и ко ће да остави рад у приватном сектору,да би прешао и државни допунски рад,ако је већ сада најављено да ће цене бити мање него у приватним установама,па још и модел да 50%остаје држави,а од преосталог се плаћа амортизација, сестра, порез и доприноси..? 3.Ко осигураницима сме да продаје услуге на апаратима који су купљени од њихових пара из фонда осигурања? Приватници су сами улагали у простор и опрему па је и логично да се услуге наплаћују.
Саша Микић
Некад, када није било довољно медицинског особља, било је дозвољено да се ради и у државној и у приватној установи. Због разноразних злоупотреба сами медицинари су се, тамо 50-тих, изборили за укидање приватне праксе. Када је поново уведена дошли смо у исту ситуацију. Једноставно решење је, као и свуда, раздвојити рад у приватној и државној установи. Не може се седети на две столице (неки чак и на више) и бити једнако ефикасан. Једно од тога мора да трпи, а трпи по правилу место где нема довољне финансијске стимулације и где је сваки корак у стручном напредовању пун препрека. На крају свега тога трпе највише сами пацијенти, јер им је приступ адекватном лечењу ограничен дубином џепа.
jeremija
Zdravstvo u Srbiji se ugađa prema potrebama lekara i medicinskog osoblja. Pacijenti su tu nužno zlo. Najbolje bi bilo da ih nema.
Препоручујем 25
Александар Поповић
И ова, поновљена, новотарија има мале изгледе на успех. И није на корист ни лекарима, ни пацијентима. На основу искуства са здравством, мислим да је решење у изједначавању државне и приватне праксе. Тако би дошла до изражаја стварна стручност медицинара, смањило би се формалистичко обављење дужности, а грађани би се опредељивали за квалитетнију услугу.
Пантелија
Понекад се запитам да ли људи који доносе овако погубне законе имају мозак у глави, или је у питању застрашујући степен неморалности.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља