субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:40
ИНТЕРВЈУ Жељко Трајковић, председник Рвачког савеза Србије

Три норме и једна медаља у Токију

Наш главни циљ је да на Олимпијским играма имамо бар тројицу такмичара и да бар један од њих буде на победничком постољу. – Нова ера српског рвања почела је од доласка Ненада Лаловића, ми смо само наставили ту политику која данас доноси велике резултате
Аутор: Драган Тодоровићпетак, 05.04.2019. у 20:01
(Фото РСС)

Српско рвање је своје највеће висине у новијој историји почело да остварује пре равно једне деценије, да би потпуни зенит овај најстарији олимпијски спорт остварио пре четири године у Рију, када је Давор Штефанек, постао олимпијски шампион. Ни за време дугогодишње владавине Милана Бате Ерцегана, српско рвање није имало тако сјајне резултате, као што их данас остварује. Многи сматрају да је за потпуни препород овог спорта најзаслужнији председник Жељко Трајковић, који је прошле године прославио леп јубилеј – десет успешних година на челу Рвачког савеза Србије. Али, Трајковић, као неко ко добро познаје спорт, уосталом био је дуго година државни репрезентативац и освајач највреднијих медаља са највећих такмичења, сматра да је српско рвање кренуло крупним корацима када је на његово чело дошао Ненад Лаловић, данас један од најистакнутијих светских функционера и председник Уједињеног светског рвања.

У чему је формула вашег успеха, јер данас Рвачки савез спада у ред најорганизованијих и најуспешнијих савеза, под окриљем српског спорта?

У време када сам преузео дужност председника било је јако мало средстава за нормално функционисање, имали смо велике таленте и требало је на најбољи начин ускладити све потребе и обавезе које носи овај изузетно тежак спорт. Заједно са Модестом Дулићем, тадашњим председником и Ненадом Лаловићем, који је на зналачки начин успео да успостави хијерархију од базе па све до струке, кренули смо у велики пројекат. Србија је потом почела да добија организацију великих шампионата. Полако се дизао рејтинг наше земље у свету а самим тим и рвања. Добит је била вишеструка. Са једне стране, сјајна промоција рвања, а са друге шанса да наши најбољи рвачи пред домаћом публиком остварују све запаженије резултате. Самим тим, успели смо да ојачамо и финансијску ситуацију.

Колико великих такмичења је Србија до сада организовала у последњих десетак година?

Негде око дванаест од европског до светског и наравно неколико квалификационих за Олимпијске игре. Сви они су оцењени највишом оценом светских стручњака, каже члан Бироа европске рвачке федерације.

Ренесанса српског рвања кренула је од успеха Давора Штефанека. Шта ви о томе мислите?

У очима медија свакако да јесте, јер се од тада много више пажње поклања рвању. Ипак, сматрам да је све почело много раније, од 2002. године када су зацртани јасни циљеви. То је учинио Ненад Лаловић, а ми смо само наставили ту добру политику која данас доноси сјајне резултате.

Многи кажу да је Виктор Немеш прави наследник Давора Штефанека?

Виктор је већ виђени шампион, он је доказани ас на струњачи, ништа мањи од Давора Штефанека. Успеси у Паризу пре две године где је постао светски првак и три сребрне медаље са европских шампионата доказ су за то. Наравно ту је и искусни Кристијан Фрис који има велики потенцијал да ове године у Астани освоји медаљу. У ту групу спадају и Мате Немеш, кога нијансе деле од медаље, наш Миша Каџаја, Грузијац који има наш пасош као Николај Добрев.

Пред нашим рвачима је идуће недеље први велики испит у овој години – првенство Европе у Букурешту а у септембру светско у Казахстану. Шта су главни циљеви?

Да наши репрезентативци јуришају на нове медаље. Имамо добру групу рвача спремних да се ухвате укоштац са свим наступајућим обавезама. Мислим да су спремни за највеће домете. Циљ нам је да на светском првенству, где ће се јурити олимпијска норма, и кроз два квалификациона турнира који нас очекују следеће године, освојимо бар три норме и да у Токију поново имамо рвача за медаљу. Мислим да је то у овом тренутку реално, а свакако да гајимо наду и за више.

Шта је данас ново у рвању у односу на ваше време?

Много тога, данас је конкуренција далеко јача него што је некада била. Од распада СССР-а створиле су се многе државе а самим тим појавили су се сјајни борци. Рвање је данас, захваљујући новој политици коју води Ненада Лаловић, постало динамичан спорт. Са друге стране, треба узети у обзир да данас медаље освајају и такмичари из такозваних земаља трећег света. Ко је раније могао да замисли да ће се на победничко постоље попети такмичар из Перуа. Популарност је постала значајнија јер су борбе далеко атрактивније. Светско првенство у Будимпешти пратио је велики број гледалаца, хала је била стално распродата. Многи су ми из Србије замерили што им нисам обезбедио улазнице за тај спектакл али било је заиста немогуће наћи карту.

Председник и локомотива српског рвачког савеза у последњих једанаест година каже да су му прве три године биле најтеже, и да је сада систем постављен на чврсте ноге. Да је имао овакве услове као што данас имају српски рвачи, Трајковић али и остали борци попут Александра Јованчевића, Паје Ивошевића, Далибора Бушића, Ђорђа Миолског, Норберта Фута, Бојана Мијатова, сигурно би нашој земљи доносили прегршт медаља. Ипак, уз стручну подршку Сретена Дамњановића, Стојана Добрева и осталих клупских тренера који дају пун допринос развоју најстаријег олимпијског спорта, српско рвање има светлу будућност. И људе који знају да изаберу прави пут...

– Држава и министарство су показали највећу озбиљност када је реч о рвању. Данас немамо главобоља као што је то било некада пред одлазак у иностранство. Једноставно, имамо резултате а то држава и те како уме да цени – рекао је за „Политику” Жељко Трајковић, први човек српског рвања. 

Србија домаћин олимпијског турнира

Следеће године када се буде јурила олимпијска норма за Токио биће веома важно где ће се главне борбе одвијати. Како сазнајемо један од турнира, које ће организовати Европа биће одржан у Србији а други у Софији.

– Близу смо да добијемо организацију такмичења – искрен је Трајковић. Било би добро да један од наших градова буде домаћин светске рвачке смотре. Незахвално је сада рећи где ћемо организовати квалификациони олимпијски турнир али сам сигуран да ћемо као и до сада бити изванредан домаћин.

У конкуренцији су како сазнајемо Нови Сад, Суботица, Зрењанин и Београд.

Немеш, Мицић, Каџаја, Штефанек...

Председник Трајковић сматра да у борбу за олимпијску норму могу да се уврсте готово сви наши репрезентативци.

– Виктор и Мате Немеш су адути, као што је и Каџаја или Штефанек и Фрис. После много година имамо рвача у слободном стилу који такође може да донесе норму Србији. Реч је о Стевану Мицићу који живи и студира у Америци – каже председник РСС.


Коментари0
56689
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Остали спортови
Остали спортови

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља