субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:11

Археологија блокира Кинезе у Пиреју

Готово цело подручје луке проглашено је археолошком зоном, чиме су до даљег заустављени сви потенцијални грађевински захвати
Аутор: Јасмина Павловић Стаменићсубота, 06.04.2019. у 18:00
Приватизација дела луке Пиреј представљала је један од првих улазака кинеског капитала у ЕУ (Фото EPA/Orestis Panagiotou)

Од нашег дописника
Атина – Одлука да се готово цело подручје Пиреја прогласи археолошком зоном довела је у питање 600 милиона евра инвестиција кинеске компаније „Коско” у обнову и модернизацију Луке Пиреј. Оваква могућност је у неколико наврата наговештавана, али је процена била да ће Централни археолошки савет добро извагати аргументе „за” и „против” пре него што донесе коначну одлуку.

По свему судећи, пресудно за најновију одлуку Централног археолошког савета било је одбијање кинеске компаније „Коско” да разбије на делове генерални план инвестиције од 600 милиона евра предвиђен за модернизацију путничке луке за крузере, изградњу пратећих објеката, хотела, тржног центра и паркинга и да реализују само инвестиције на локацијама које Централни археолошки савет одобри. Представници „Коска”, који је од 2016. већински власник 51 одсто акција у Луци Пиреј, у коју је већ уложено око преко милијарду евра, кажу да су запањени најновијим решењем, имајући у виду да, како су саопштили, лука већ више деценија функционише без било каквих археолошких проблема.

Последњом одлуком готово цео Пиреј, дакле и приобални, лучки део, проглашен је археолошком зоном од посебне важности. До сада су постојали само стари планови, а нова истраживања на територији града су показала да постоје делови града који указују на могућност постојања древних споменика. Ископавањем је, тако, откривена до сада непозната гробница Фемистокла, хеленски театар Зеа, светилишта Артемиде, остаци насеља од класичног до раног византијског периода, што је, без сумње, од великог историјског значаја, али што до сада, рецимо, није зауставило изградњу метроа и трамвајске линије од Атине до Пиреја.

У сваком случају, одлука археолога изазвала је бурне реакције и поделе, политичке конфронтације.

Подсетимо да је истоветна одлука Централног археолошког савета зауставила и реализацију пројекта изградње и обнове на бившем аеродрому „Елинико”. Реч је о „послу века”, инвестицији од осам милијарди евра, која је сада на чекању, јер археолози никако нису могли да се договоре има ли на том подручју археолошких споменика. Питање које се поставља јесте како је, уколико је то археолошка зона, уопште пре шест деценија на том месту могао да се изгради први атински аеродром.

Иначе, проблем се поставља у моменту када је Ципрасова влада већ страним, међу њима и кинеским, инвеститорима дала чврста обећања и са њима потписала уговоре које је суд одобрио. Процена је да таквих одобрења неће ни бити док не прођу избори, јер ниједна структура не жели да на себе преузима одговорност за коначне одлуке које касније могу да буду доведене у питање.


Коментари9
a752e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojan Bojanić
Onu Grčku, gde god da zabiješ ašov u nešto udariš.
Beogradjanin Schwabenländle
Тако се то ради у држави која поштује своју историју и свој народ.
Robert
Moja struka. Čestitam grčkim kolegama što su zaštitili svoju baštinu i nisu poklekli pod pritiskom kapitala i politike. Sve će to Kinezi moći da sagrade, ali će prvo da plate arheološka istraživanja, što za jedan Kosko nije neki problem. Pitam se kakva bi reakcija u Srbiji bila, da neka strana kompanija izbageriše carsku palatu u Sirmiju kako bi podigla šoping centar?
Sasa Trajkovic
Nažalost ovaj drevni narod sa impozantnom istorijim i kulturnim nasleđem - čitava Grčka je muzej pod otvorenim nebom i prirodnim bogastvima grca u dugovima a pod tim teretom nije suverena zemlja. Dok nemci i italijani aktivno iz sopstvenih interesa sarđuju sa Kinom Grčka sve radi na sopstvenu štetu.
slavkoD
Kinezi se malo zaboravili...tj da pitaju prave gazde Grcke,"sta kosta i koliko moze"?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља