субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:28

Грађани већи добротвори од компанија

Прошле године прикупљено је 27,3 милиона евра у хуманитарним акцијама, најчешће за болесне, маргинализоване групе и талентоване ученике
Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 06.04.2019. у 16:28
Прошле године прикупљено је 27,3 милиона евра у хуманитарним акцијама (Фото Пиксабеј)

Грађани Србије и компаније донирали су у претходној години 27,3 милиона евра за хуманитарне сврхе и учествовали у укупно 2.773 добротворне акције. Посебно охрабрује чињеница да су наши суграђани били дарежљивији од фирми и донирали више од 11 милиона евра за опште добро, показује истраживање Фондације „Каталист Балканс”, која чини део Коалиције за доброчинство и која већ шесту годину заредом објављује извештаје о филантропији.

– У Србији се доброчинство константно развија, а наше анализе показују да се, након великог раста у 2017. години, укупно донирани износ стабилизовао на око 27 милиона евра. Иако не постоје прецизни подаци који је начин даривања најчешћи, стиче се утисак да су најпопуларније донације преко СМС-а или жиро-рачуна, а анализа донација јасно показује да су наши суграђани и фирме највише мотивисани да помажу болеснима, маргинализованим групама у друштву и талентованим ученицима којима је потребна стипендија за даље школовање. Свака трећа донација у претходној години била је уплаћена за лечење болесника, куповину дијагностичких апарата или опреме за болнице. Само захваљујући уплатама људи добре воље удружење родитеља деце оболеле од карцинома Нурдор саградило је нову болницу, а прва специјализована добротворна организација у Србији која пружа палијативно збрињавање „Белхоспис” саградила је болницу за пацијенте у терминалним фазама болести – истакао је Милош Јанковић из Фондације „Каталист Балканс”, додајући да је око 40 одсто донација било усмерено појединцима, трећина (државним) институцијама, а петина непрофитним организацијама.

Иако у нашој земљи постоји око 33.000 невладиних организација, највећи број донација стиже на рачун десетак њих, у које грађани већ годинама имају највише поверења, чији је рад транспарентан и које су увек на терену.

– Наши суграђани и фирме најчешће помажу рад организација „Буди хуман”, „Заједно за живот”, „Подржи живот”, Црвени крст, „Чеп за хендикеп”, Нурдор, „Белхоспис” и фондацију Новака Ђоковића. Највећи број донација и даље је усмерен на једнократне акције, као што је лечење неког пацијента, а свега трећина прилога има дугорочне ефекте, као што је куповина неког медицинског апарата или стипендирање школовања талентоване деце – закључио је Јанковић.

Ана Кошел, директорка Фондације „Ана и Владе Дивац”, која предводи Коалицију за доброчинство, очекује да ће добри резултати, кад је о доброчинству реч, тек доћи.

– Како бисмо истински покренули промене и у законодавном систему, који често није довољно стимулативан за донаторе, иницирали смо прошле године оснивање Савета за филантропију, који делује при кабинету председнице Владе Србије. Формиране су и радне групе које ће се бавити решавањем кључних проблема у неколико области, као што је унапређење оквира за донирање вишка хране. Желимо да се унапреде и доследно примењују закони који се односе на донирање правних лица, али и да се створе услови за пореске олакшице за појединце који дају за опште добро. Према прелиминарним резултатима, сваки динар којег се држава одрекне укидајући ПДВ на донације у храни, враћа се заједници двоструко – нагласила је Ана Кошел.

Она је подсетила да су резултати њиховог прошлогодишњег истраживања показали да и наша дијаспора највише дарује за лечење болесних и побољшање положаја маргинализованих популација, али и за ургентне ситуације, као што су биле поплаве. Доминантан начин информисања старије генерације о особама којима је потребна помоћ јесу класични медији, док се млађи углавном информишу преко друштвених мрежа.

– Највећи број донација је у новцу, а знатно мањи у храни или стварима. Једно скорије истраживање показало је да је чак две трећине грађана учествовало у некој хуманитарној акцији, а половина наших суграђана сматра да је то њихова одговорност. Међутим, они истовремено од државе очекују и институционалну и новчану помоћ угроженим особама – закључила је директорка „Траг фондације” Биљана Дакић Ђорђевић.


Коментари5
f6f9f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ljubica
I gradjani i kompanije su licemerni. Posalju jedan SMS ili uplate neku sicu i to na sav glas objave , ovo se odnosi na kompanije, a SMS na gradjane za jedno bolesno dete, a istovremeno ima nekoliko hiljada isto tako bolesne dece za koje niko ne haje.
MP 1
Nisam se iznenadila. Inace u hriscanstvu o dobrim delima se i ne govori, mada u ovo moderno vreme postoje neke organizacije koje i to prate. Nisam znala ali je vazno istrazivati. Za male narode saosecanje i zelja da se pomogne drugom su veoma vazni..Veliki narodi mogu kako hoce. Oni su mocni i jaki, ali mali narodi ne mogu mnogo toga. Pomoc ugrozenima kad im je najpotrebnije je veoma vazna. U Srbiji u moru siromastva i jada, pogotovu kad se ljudi izabacuju iz njihovih domova, a izvrsitelji su haraclije to nisu ljudi !! vazna je pomoc i razumevanje. Ja verujem da je humanitarna pomoc jos veca jer ljudi privatno pomazu ljude u nevolji i to ne moze da se obuhvati ovim procenama ..prema tome pomoc ljudima u nevolji je veca od ove cifre u Srbiji.
мргуд
можда је то тако како јесте јер грађани у грудима имају срце, а компаније, баш као и држава, дигитрон.
Nikola
Umesto da nam pravedno drustvo bude ideal i izazov, javnost se bavi time ko je veci u milosrdju...da je pravde, to milosrdje bi bilo nepotrebno. Umesto da se ide na to da se sirotinja eleminise, ide se na servisiranje sirotinje....
Aca
To je dokaz koliko su vlasnici kompanija halapljivi,,,

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља