субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:08

Црно море пред кључањем

НАТО је одлучио да повећа присуство у Црном мору, организује обуку и повећа број војних вежби с украјинском и грузијском морнарицом, иако ове њихове државе нису чланице алијансе
Аутор: Биљана Митриновићсубота, 06.04.2019. у 22:30
НАТО вежба у Црном мору (Фото EPA/Robert Ghement)

После одлуке чланица НАТО-а у вези са пакетом мера о повећању броја војних вежби и обавештајних активности у Црном мору, а у светлу новембарског инцидента у Керчком мореузу, који повезује ово и Азовско море – све је извесније је да ће растућа тензија између САД и Русије добити „сигурно ново жариште”. После самита у Вашингтону којим су чланице НАТО-а обележиле 70. годишњицу савеза под вођством САД низом нових одлука, као и конкретне најаве да ће с Украјином и Грузијом радити на повећању броја војних вежби у Црном мору, Русија је одмах јуче одговорила вежбом ракетних гађања са својих бродова у овом мору.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је изнео став савезника да је Русија употребила силу како би „илегално анектирала Крим и да наставља да повећава војне снаге у региону”. С друге стране, Москва подсећа да је на Криму 2014. године одржан референдум на коме се 96 одсто становника изјаснило да желе да се врате у састав Русије после насилне промене власти у Кијеву. Осим тога, 25. новембра су три ратна брода украјинске морнарице ушли у привремено затворене територијалне руске воде и неколико сати изводили маневре, не одговарајући на захтеве руских бродова који су их пратили да се зауставе. Сва три брода су задржана и касније превезена до луке у Керчу, а 24 украјинска морнара су приведена, укључујући и двојицу агената Службе безбедности Украјине.

Шеф НАТО-а је најавио да ће према најновијој одлуци повећати број посета бродова НАТО Црном мору, радити на обуци поморских снага и обалске страже, увежбавању бржег реаговања на поморске маневре, заједничким вежбама и размени обавештајних података с Украјином и Грузијом, које при томе нису чланице Северноатлантске алијансе. Иако Русија овакве акције сматра провокацијом, Столтенберг је навео да приближавање НАТО-у ових двеју држава које излазе на Црно море не представља провокацију Русије, него да ове две државе имају право да бирају свој пут. Он је такође подсетио да се у Црном мору већ налази група бродова НАТО-а која изводи маневре с украјинским и грузијским бродовима.

Стална представница САД у НАТО-у Кеј Бејли Хачинсон је уочи самита у Вашингтону најавила да алијанса намерава да повећа обавештајне активности, укључујући и ваздушне „како би се осигурало да украјински бродови имају безбедан пролаз кроз Керчки мореуз”.

Уочи самита који је одржан у среду и четвртак, у склопу тема које су најављиване, неименовани извори су навели да ће се поморским вежбама и обуци украјинских и грузијских помораца придружити и бугарски. Међутим, јуче је министарка спољних послова Бугарске Екатерина Захаријева рекла да одлука НАТО-а да, као меру против Русије, појача своје присуство у црноморском региону не укључује распоређивање нових снага овог блока у бугарским територијалним водама Црног мора. Бугарска остаје при ставу да се спорови реше дијалогом.

На одлуку НАТО-а реаговао је заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко, изневши став да је за Москву свако интензивирање НАТО-а у црноморском региону бесмислено са војног становишта. „Оно неће повећати безбедност ни самог региона ни самог НАТО-а, само ће бити пропраћено додатним војним ризицима”, истакао је Грушко и додао да одговорност за безбедност у региону треба да сносе саме црноморске државе. Москва је у сваком случају спремна „на сваки преокрет у војној безбедности у црноморском региону у случају реализације планова НАТО-а”, најавио је Грушенко и рекао да ће, уколико буду биле потребне додатне војнотехничке мере, оне бити и примењене.

Председник Русије Владимир Путин више пута је скренуо пажњу на чињеницу да су бродови током прошлогодишњег инцидента незаконито ушли у територијалне воде које су биле руске и пре присаједињења Крима и назвао инцидент „бескрупулозном игром и заоштравањем ситуације како би се сузбили политички противници актуелних кијевских власти”.


Коментари26
c3af0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

alex roth
citajuci tu provokativnu vest o vezbi us nato ratne organizacije sa svojim vazal nim slugama u crnom moru setio sam se protekle istorije kada su rumunija i bugarska zajedno sa,tada pokorenim delom,od nemacke ratne koalicije,sovjet skog saveza vojno kontrolisali crno more.1943 god.sam boravio vise meseci na bugarskoj obali kod plovdiva gde je postojala neka ? vojna priprema .sve je bilo za mene,kao 13 god.gimnazijalca veoma uzbudljivo. rat je za bugare bio zavrsen aj sam se,slucajno,nalazio na sofiskoj zeleznickoj stanici,sredinom februara 1944,prepunoj bugarske vojske koja se smestala u vagone sa oruzjem i opremom a na vagonima je bilo napisanokrupsnim slovima "km berlin",za berlin. tako obrnuse bugari curak naopacke,pa kao novi,okupira ni saveznici sovjeta okrenuse oruzje protivu dosadasnjih,fasistickih,"neprijatelja bio sam tada,godinu dana kasnije,u velikoj dilemi dogadjaja samo sam se cudio "Kolo srece u okoli vrteci se ne prestaje ko bil doli sad je gori a koj gori doli i ostaje"
игра подморнице
Баш добро, надам се да ће их Путин све потопити једним потезом, да више не узнемиравају!
Рус Михаил
Ако Крим не би се ујединио са Русијом 2014. године, сад би морнари НАТО-а шетали кејовима Севастопоља те сликали своје бродове, усидрене у севастопољској луци.
Stari realista
NATO davljenik se i za slamku hvata.
Патас
Интересује ме једна ствар, ако неко зна и може, нека одговори. Сјећам се да сам раније прочитао негдје да постоји међународни споразум којим је предвиђено колико времена НАТО пловила могу да проведу у Црном Мору, односно колико дана. Заборавио сам појединости, ако неко зна, напишите. Да ли је било кршења тог споразума у прошлости?
bager
Sta vrede Konvencije i Medjunarodni ugovori kad nacisti iz USA ne postuju ni jedan Medjunarodni ugovor,,tako ce i ovog puta ici na poker partiju pa i ako se malo zarati gledace da izvuku sto vecu korist od toga ,,jer se ipak nece ratovati u almerickim vodama,,rusi da postava naoruzane ili pune eksploziva barze duz pomorske granice pa ako neko pokusa da prodje mimo zabrane ,,boooom
Препоручујем 14
Smera
Конвенција о пловидби теснацима из Монтреа из 1936. прецизира низ правила најпре за пролазак ратних бродова било прибрежних или других земаља кроз Даррданеле и Босфор, где је главно нотификација Турској, укупан број бродова и тонажа. Брод неприбрежних земаља поред ограничења у укупној тонажи може остати на Црном мору најдуже 21 дан.
Препоручујем 19
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља