уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:17
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: проф. др ДРАГОЉУБ МИЋУНОВИЋ, оснивач и први председник Демократске странке

Власт се не мења митингом већ изборима

Аутор: Бојан Билбијанедеља, 07.04.2019. у 23:30
Нажалост, примитивна реторика све више овладава „јавним простором”, загађујући га вербално, уместо да буде „јавна употреба ума, за унапређење општег добра” (Фо­то Б. Бил­би­ја)

Народни посланик с најдужим стажом и огромним искуством у српској политици, професор Драгољуб Мићуновић, поредећи политичке процесе данас и пре 20 или 30 година, оцењује да у Србији „историјско време” протиче нешто спорије, да се друштвене и културне прилике спорије мењају.

– То није само „тромост друштва”, отпор модерности већ и апсорбовање енергија, свођењем политичког феномена на борбу за власт. То прати историју Србије, од династичких борби кроз 19. век, до данашњих дана. Друштвене реформе су у другом плану, тако да можемо да препознамо узроке протеста од пре три деценије и данас – истиче Драгољуб Мићуновић у разговору за „Политику”.

После учешћа у демонстрацијама 1968, ваше велико политичко „крштење” били су протести 9. марта 1991?

Мотив мартовских демонстрација 1991. било је „увредљиво коментарисање” једне акције СПО-а у неком ТВ коментару јавног сервиса.

Најављен је велики опозициони протестни митинг за 9. март, на Тргу републике, од стране СПО-а, чему се придружила и Демократска странка. Власти нису одобриле митинг и полиција је сузавцем, воденим топовима и пендрецима растерала масу. Један младић и један полицајац изгубили су животе. Када се предвече све смирило, необјашњиво зашто, изашли су тенкови на улице!

Сутрадан су се, исто тако нејасно, предвече повукли у касарне. 

Тог 11. марта увече студенти из Студентског града на Новом Београду кренули су према центру града и на мосту дочекани пендрецима, што је алармирало све друге студенте. Теразије су до поноћи били пуне, држали смо протестне говоре „са чесме”, читаву ноћ.

Слободан Милошевић на преговоре није позвао лидера СПО-а Вука Драшковића, већ вас?

Вук је већ био ухапшен 9. марта и тај протестни митинг је био завршен. На чесми су били студенти. Кад сам се пред зору вратио кући, ускоро је зазвонио телефон, Милошевић је био на телефону: „Професоре, дођите молим вас. Овде је код мене и патријарх Павле, помозите да спречимо могућу несрећу, овај мој луди Матковић је сакупио контрамитинг на Ушћу и позвао присутне да крену на Теразије и разбију студенте, могуће је крвопролиће.” Кренуо сам, али сам прво опет дошао на чесму и питао: „Звао ме је председник, које захтеве да изнесем?” Набројали су четири: да се смене руководиоци телевизије; да се сви ухапшени 9. марта, укључујући и Вука Драшковића, пусте из затвора; да се преноси уживо рад скупштине и да министар унутрашњих послова поднесе оставку. Милошевићева идеја је била да се патријарх Павле прво обрати студентима и замоли их да се разиђу, да потом то уради и на Ушћу и да то исто урадим и ја. Рекао сам му да студенти на Теразијама имају захтеве које сам му прочитао, а на Ушће не идем. На наше захтеве Милошевић је рекао да он не поставља руководство телевизије нити хапси демонстранте, није надлежан, постоје за то институције. У спор се онда укључила и скупштина која је по закону постављала руководиоце јавног сервиса. Два дана упорних преговора довела су до испуњења сва четири захтева „митинга са чесме”. Пети октобар је био нешто сасвим друго. Земља је била разорена, поражена у рату, изолована. Имали смо добру кампању у септембарским изборима и Коштуница је победио Милошевића у првом кругу. Милошевић није хтео да призна пораз. Узалуд сам му тада написао писмо и објавио га у новинама: „Господине председниче, и деца знају да сте изгубили изборе! У вашем је интересу и интересу државе и народа да то признате, а обећавамо вам мирну и цивилизовану примопредају власти.”

Суштина је у томе што смо тада имали изборе и да је Милошевић освојио мање гласова. Данас се тешко могу правити такве паралеле. Како решити напетости у односима власти и опозиције, јер видимо да дијалога за сада нема?

Дијалог је свакако најбољи и најјефтинији начин. Једино дијалог води афирмацији демократије, а једино демократија гарантује трајнији мир. Знам да многи „обични људи”, па и читави народи споро схватају неке елементарне истине да је боље разговарати него тући се. Знам, такође, да је тако мало дијалога у нашој култури, у јавном животу и традицији, да овде доминирају монолози, наредбе, проповеди. Дијалог је остао непознат као форма комуникације. У усменој култури неговали смо пре свега епску јуначку поезију и мит, који говоре о победи или поразу. А дијалог подразумева разговор равноправних људи, који једни друге уважавају, пажљиво слушају, не упадају у реч. А, видели сте како изгледају наши дијалози на телевизији. Наша држава, попут већине савремених држава, има скоро све демократске институције, али је проблем њиховог функционисања и свођења све власти на функцију председника где је сконцентрисана сва политичка моћ. Услед тога наш политички живот није демократски.

Колико се неговала та култура дијалога и демократски живот унутар самих партија које сада предводе опозицију? Свако ко је незадовољан одмах је напуштао партију, тако се ваш ДС расцепкао на тридесетак фракција...

Није, јер су партије врло брзо, како је то одавно констатовано у политичкој филозофији и историји, постајале олигархијске, а данас лидерске. Попут других, и демократске партије престале су да буду школа и вежбаоница демократије, него су у складу с доминирајућим вредностима на политичком тржишту пренеле методе економског тржишта и у симбиози новца и маркетинга постале саставни део свеопштег тржишта. Тако у партијама има све мање дебата, а све више позива на дисциплину и одлуку лидера.

Многи закони и правилници, укључујући и скупштински пословник, на које се данас жали опозиција, донети су у време прошле власти. Тада је први пут укинуто правило да се опозицији додели председавање најважнијим парламентарним одборима смењивањем Томислава Николића. У чему је онда проблем?

То је тачно, али постоји употреба и злоупотреба, оно што је било спорадично огрешење о демократска правила, данас је постало уобичајено, скоро као правило. То се најбоље види на урушавању угледа парламента као независне гране власти, састављене од владајуће већинске партије и опозиције. И демократе су користиле „хитан поступак” у расправи о законима, али не као правило и у таквом обиму. Доношење овогодишњег буџета је без преседана. Преко хиљаду страна текста буџета послано је посланицима да га у оквиру обједињене дебате о још десетини закона прочитају за један дан. У сваком парламенту се „ломе копља” и води вишедневна дебата о буџету јер се ради о расподели и трошењу народног новца, насталог из пореских уплата грађана. Тачно је да је демократска коалиција прекршила правило кад је са чела главног, Административног одбора сменила Томислава Николића, вођу радикала, али тек на интервенцију самих радикала који су се „поцепали”, не признајући једни друге. Али су финансијски и други кључни одбори за контролу владе остали „у рукама” опозиције. Сада су скоро сви „у рукама” парламентарне већине. Ипак не разумем, ако је пракса бившег парламента била тако лоша, зашто се користи као алиби за наставак још лошије праксе? Очекивало би се супротно понашање као напредак.

Ви нисте никада били присталица бојкота парламента? Ваша је парола била „ход кроз институције”, док садашња опозиција користи методе „хода по улицама”?

Нисам ни сада био за бојкот, о томе сам говорио и на посланичкој групи. Наводио сам и разлог: парламент је најважнија демократска институција. Све грађанске револуције, које су избориле људска права, одиграле су се у одбрану парламента од краљевске и деспотске власти. Парламент је делегирана воља народа и никаква партијска хијерархија, поготово састављена од оних који нису у парламенту, не може посланицима диктирати своју вољу и то без унутарпартијских дебата о томе. Чак прагматично гледано, то је једна глупост јер се опозиција лишава могућности да изложи у директном ТВ преносу своју критику владе. То је једна тековина бивших протеста и борбе опозиције, коју многе демократске земље немају.

Опет вас питам – у чему је онда проблем?

Атмосфера у парламенту често је на граници „уличне реторике”, личних увреда и клевета. Многи посланици имају сувишак лојалности, па се утркују да искажу приврженост вођи, тако што ће што жешће напасти противнике, које претварају у непријатеље. Нажалост, примитивна реторика све више овладава „јавним простором”, загађујући га вербално, уместо да буде, „јавна употреба ума, за унапређење општег добра”. Томе доприноси доминација друштвених мрежа, које уз демократски потенцијал да су свакоме једнако доступне доносе и негативне ефекте да свако може неодговорно свашта рећи. По демократију је веома опасно ако „неодговорна јавност” замени „одговорну”, медијски изражену јавност, јер је слободна и одговорна јавност последња одбрана демократије.

Шта очекујете да ће се дешавати на предстојећим митинзима?

Још увек се надам да је то само „показивање мишића” и да оба актера овог „заказаног двобоја” схватају: власти, да морају разговарати с незадовољним грађанима и испуњавати обавезе које имамо као„кандидат за улазак у ЕУ”, поштујући све вредности и правила парламентарне демократије; а опозициони блок, да напусти ширење илузије да се једним митингом, без избора може променити и власт и систем. Није лако бити паметан. Данас је све некако повезано: геополитичким поделама, економским интересима, оптерећујућом традицијом, заосталошћу и сиромаштвом. Знамо, само, да је до сада у историји било много лакше заглупљивати људе него их просвећивати.


Коментари36
f32a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боривоје Банковић
Са историјске дистанце од тридесет година, неку велику разлику између ваше демократије и Милошевићевог деспотизма не видим. Да ме неко не би погрешно схватио, Милошевић је морао да иде, али интересна група звана ДС је нешто најгоре што нам се догодило после њега. Драгољуб Мићуновић сноси велики део кривице што је политичка странка која је у време оснивања била интелектуално најснажнија у Европи сведена на ниво провинцијског шаховског клуба и време је да се угледа на Коштуницу и повуче се из политике.
Miloš
A da se nadovežem na prethodni komentar, prvo, da nisu poništeni glasovi sa Kosova, koje su žuti predali u ruke Kosovara, sigurno je da bi Milošević pobedio. Drugo, profesor ovde spočitava Miloševiću što je vodio ratove koje je izgubio. Zašto je Onda u vreme istih, javno izjasnio anti ratne stavove?
Misa
Demokratija kako to gordo zvuci. Steta sto se ne maze na hleb ili u najgorem slucaju nemoze od nje da se napravi sendvic. Tolko smo ocekivali od demokratskog drustvenog uredjenja, mnogo smo se radovali da su nam pored demokratije uvalili i kapitalizam. Kazu da oni idu zajedno ruku podrugu ko par na bracnom putovanju. Razocarali svo se jos na prvoj stepenici jer te je da posle lagodnog komunizma i socijalnog uredjenja prihvatimo nestasni par demokratiju i kapitalisticko drustveno uredjenje, Jos uvek pojam demokratije tumacimo kako nam odgovara, a kapitalizam bi postavili sa svim primasama socijalizma. Dekokratija je sahranjena tamo gde je i dosla neprirodnim putem, putem pobacaja, sad se zapad drzi za glavu zbog najezde na demokratiju, u koju se svi razocaraju cim dobiju boravisnu vizu.
Леон Давидович
Опште је познато да се власт у многим државама током историје мењала и државним ударом, војним ударом, револуциом, контрареволуциом, страном интервенциом итд.
Саша Јовановић
После овог интервјуа не верујем ни да је био на Голом Отоку. У тим годинама да не смеш да кажеш истину...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља