уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:01
ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА ОД ПРВОГ СПОРТСКОГ РАДИО-ПРЕНОСА

Фудбал је у етар дегажиран из „Политике”

Идеја да Радио Београд 7. априла 1929. реализује пренос фудбалске утакмице потекла је од Боре Јовановића, легендарног спортског уредника нашег листа
Аутор: Дарко Пејовићнедеља, 07.04.2019. у 19:00
С јед­ног од ве­чи­тих дер­би­ја БСК-а и Ју­го­сла­ви­је (Фо­тодо­ку­мен­та­ци­ја ФСС)

Судија Мика Поповић је заврнуо ногавице и неколико пута кроз баре и блато прошпартао центром игралишта и бековским простором испред оба гола. Његове кораке будно је пратило око 3.000 гледалаца који су, газећи глиб до чланака, тог 7. априла 1929. стигли на стадион ФК Југославије на Топчидерском брду. Киша је читавог дана натапала престоницу и било је неизвесно да ли ће се меч између Београдског спортског клуба (БСК) и Југославије уопште одиграти. Поповић је после инспекције терена отишао до челника оба клуба и саопштио им да да ће утакмице бити.

Да је пресудио другачије, тај дан не би био уписан ни у фудбалску, ни у медијску историју Србије. 

Овако, уклесано је златним словима: Радио Београд је 7. априла, пре тачно девет деценија, реализовао први пренос фудбалске утакмице на овим просторима. Догодило се то само три године након преноса финала фудбалског купа Енглеске, када се најпопуларнија игра на свету премијерно винула у етар.

Пр­ви ра­диo-пре­нос утак­ми­це ре­пре­зен­та­ци­је 1932. го­ди­не   (Фо­тодо­ку­мен­та­ци­ја ФСС)

Идеја је потекла је од легендарног спортског уредника „Политике” Боривоја Боре Јовановића (1897–1980), јединог нашег новинара који је 1930. извештавао из Монтевидеа, с првог Светског првенства у фудбалу. Читаве те деценије наш лист је био мотор популаризације спорта. „Политика” је још 1922. тој области посветила читаву страницу, што је био преседан у ондашњој штампи, а њени новинари су припремали спортске вести и за програм Радио Београда. Јовановић је за своју храбру замисао имао одличан повод: 7. априла 1929. играо се јубиларни, 50. дерби љутих градских ривала, тимова који су по квалитету били у самом врху у Краљевини, а тај меч је одлучивао и о титули првака Београда.

Слава првих радијских фудбалских репортера припала је адвокату Радомиру Стоиловићу, секретару престоничког Лоптачког подсавеза, и Димитрију Стефановићу, службенику Радио Београда.

Стоиловић никада више није сео за микрофон иако је према општим оценама задатак обавио одлично. Коментаторска позиција је била на трибини, а спроводним каблом је повезана с појачивачем смештеним у кућици чувара стадиона. Техничари су инсталирали микрофон високе осетљивости, што је слушаоцима омогућило аутентичан доживљај. Осим гласа Стоиловића и Стефановића, јасно су чули аплаузе, звиждуке и ерупције радости навијача. Био је то апсолутни тријумф девете радио-станице основане у Европи, која је с радом почела 1. октобра 1924, истог дана када и Радио Беч и само шест месеци после првог оглашавања Радио Париза. Програм Радио Београда чуо се у читавој Краљевини, па су изливи одушевљења власника „Теслине кутије” запљускивали редакцију данима након успешно реализованог преноса.

Али, да не занемаримо ни догађај који је овоме свему био повод. Јубиларни дерби припао је БСК-у, резултатом 7:1. Била је то најубедљивија победа плаво-белог Београдског спортског клуба над највећим ривалом иако је управа БСК-а одлучно била против тога да се утакмица игра на топчидерској каљузи, по цену да меч предају без борбе. Ипак, на крају су се повиновали одлуци судије Поповића.

Да меча неће бити, потпуно је био уверен и играч БСК-а, студент Микица Арсенијевић, који је тог дана остао код куће и спремао испит. По њега је послат ауто и тако се у задњи час придружио екипи. Био је тог дана најбољи играч у одбрани победничког тима, у којем су блистали и стрелци по три гола – Чупић и Марјановић, легендарни Моша.

Бо­ри­во­је Бо­ра Јо­ва­но­вић  (Фо­тодо­ку­мен­та­ци­ја „По­ли­ти­ке”)

Друга ведета навале БСК-а Александар Тирнанић Тирке није искористио пенал у осмом минуту, али је и овакав резултат био катастрофа за одбрану Југославије и њеног команданта Милутина Ивковића Милутинца, потоњег капитена наше репрезентације на Мундијалу у Уругвају. Занимљиво је да је домаћи тим био фаворит на папиру, али се догодило да је уместо очекиване победе доживео најубедљивији пораз у дотадашњих 50 дербија.

И још мало статистике и историје: БСК, основан 1911. и две године млађа Велика Србија (после Првог светског рата преименована у Југославију) укупно су одиграли 141 утакмицу. БСК је тријумфовао 74 пута, Југославија 42 пута, а 25 мечева је завршено ремијем. Комунистичка власт је 1945. забраниле рад оба клуба, јер је оцењено да представљају симболе „реакционарног грађанског духа”.

Топчидерско брдо, олимп на којем су столовали БСК и Југославија, добило је нова божанства – Партизан и Црвену звезду. На месту игралишта БСК-а изграђен је стадион ЈНА, од педесетих година храм црно-белих, а на плацу где је играла црвено-бела Југославија, деценију касније, укопан је стадион Црвене звезде. Тако се наставила историја великог београдског фудбалског ривалства. И наставиће се, на земљи и у етру...


Коментари3
61841
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Itotije
"...Комунистичка власт је 1945. забраниле рад оба клуба, јер је оцењено да представљају симболе „реакционарног грађанског духа”...." Hm, nezgodno receno. Pa kakva je onda sadasnja vlast koja revolucionarne "Zvezdu" i "Partizan" drzi k'o malo vode na dlanu?
Милош Стојковић
Живео Спорт клуб Велика Србија (1913)!
Sotir Gardačić
Pa, Velika Srbija je postala Jugoslavija! Mislim na klub a možda i ne.
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља