недеља, 26.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:38
ИНТЕРВЈУ: АНДРЕЈ КЛАУДИЈЕ РУС, судија Врховног касационог суда Румуније

Три боје корупције

Улога судије није да критикује закон, већ да га примени, ако је његова стручност потребна у току израде закона, томе треба да допринесе у границама својих надлежности
Аутор: Мирослава Дерикоњић – Александар Бојовићнедеља, 07.04.2019. у 23:30
(Фото: УСАИД Пројекат за одговорну власт)

У Румунији постоје три категорије корупције: црна – коју чине кривична дела која никада не буду откривена, ни процесуирана, а починиоци никада осуђени, сива – када се кривична дела открију, али се из различитих разлога не процесуирају и бела – код које се кривична дела открију, процесуирају и за која се суди, без обзира на то да ли је реч о осуђујућој или ослобађајућој пресуди, каже за „Политику” Андреј Клаудије Рус, судија Врховног касационог суда Румуније, одговарајући на наше питање како коментарише чињеницу да Румунија важи за једну од најкорумпиранијих земаља Европске уније.

Судија Рус недавно је посетио Београд где је присуствовао скупу под називом „Суђења у предметима привредног криминала и корупције – отворена питања, нови начини доказивања и упоредноправна решења”, који је одржан у организацији Врховног касационог суда, Правосудне академије и УСАИД пројекта за одговорну власт.

Румунски судија каже за наш лист да ове три боје корупције (црна, сива и бела) постоје и у свим другим друштвима. Он сматра да се добра статистика процесуирања и пресуђивања у случајевима корупције, одражава у чињеници да власти успевају да кривична дела извуку из тамне зоне и доведу их пред лице правде.

„То, ипак, није довољно. Борба против корупције захтева њено спречавање применом програма и едукацијом, као и активностима које су веома важне и дају добре резултате. Правосуђе у Румунији у својим активностима у вези са борбом против корупције, добро сарађује са Националним директоратом за борбу против корупције. Добра је и међусобна сарадња свих институција које су укључене у правосудне активности, наравно у складу са њиховим законским надлежностима. Мислим да је румунско правосуђе ефикасно у борби против корупције”, каже судија Рус.

Водили сте поступке против окривљених за корупцију. Колико је међу њима било политичара и носилаца јавних функција? Да ли сте трпели притиске док сте поступали у оваквим предметима?

Тешко је рећи који је тачан број оптужених који су били политичари, али било је неколико таквих случајева, као и оних у којима су оптужене биле судије првостепених судова. Ја лично, никада нисам осетио било какав притисак током поступка у таквим процесима, а ни иначе.

Да ли сте учествовали у протестима судија и тужилаца организованим крајем фебруара, који је поздравио велики број грађана Румуније. Шта је био повод за протесте и да ли се њиме нешто постигло? Нову реформу правног система Румуније критиковала је и ЕУ. Како све то коментаришете?

Имајући у виду да се свака законска одредба може унапредити ако је то потребно, моје је мишљење да улога судије није да критикује закон, већ да га примени. Ако је његова стручност потребна у току израде закона, судија томе треба да допринесе у границама својих законских надлежности. Исто тако, судија има обавезу да буде уздржан. Зато сматрам да би мишљења судија о различитим питањима требало да буду дата кроз званичне представничке структуре, као што је Врховно судско веће које је уставни гарант независности судства. Колико ми је познато, евалуација реформе правног система Румуније још је у току и коначни закључци ће бити донети у наредном периоду. Зато бих желео да то сачекам и да након тога формирам мишљење.

Да ли је правосуђе у Румунији независно?

Да, мислим да је правосуђе у Румунији независно и са моје тачке гледишта у то нема сумње.

Када бисте упоређивали начин борбе против корупције у Србији и Румунији, шта бисте рекли? Како оцењујете квалитет правосудног система у Србији?

Немам релевантне информације за процену квалитета правосуђа у Србији, али верујем да моје колеге одлично обављају своју дужност. Приметио сам да је законодавство у превенцији коруптивних кривичних дела веома слично у обе земље и да постоје претпоставке за постизање добрих резултата.


Коментари2
146c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mihailo Vuković
Na nesreću sam odlično upoznat sa korupcijom u pravosuđu . Protiv dve sudijinice sam pisao dopise i Visokom savetu sudstva i ministru pravde , nudeći dokaze o njihovoj neskrivenoj korupciji , gde su otvoreno stajale na stranu optuženih . Nikada me niko nije pozvao ni na informativni razgovor u vezi mojih tvrdnji . A obe sudijinice su potom unapređene na više funkcije u pravosuđu ! ?
Беба Николић
У нашем Уставу и правосудним амандманима странкa нема заштиту, али зато има све оно што годи и лошим судијама, као на пример: • „једном судија, увек судија“, па макар утрчао на тако важно радно место право са места секретара вртића – нико му надаље не може апсолутно ништа. • „судија је независан“, али не пише од кога – ко то тлачи судије и да ли их неко потчињава? Независност, односно лични приступ уткан је у члан 22 Закона о судијама на следећи начин: „Судија води поступак по својој савести, у складу са властитом проценом чињеница и тумачењем права, слободан је у заступању свог правног схватања, утврђивања чињеница, у свему о чему одлучује“, иако у Уставу пише да судија суди на основу Устава, потврђених међународних уговора, закона и других општих аката, водећи рачуна о судској пракси. Судија није Ванземаљац, нема општепризнату савест и свест, а није ни слободан уметник да по сопственом виђењу руши прописана правила и креира сопствено право. Ни адвокати не одговарају за свој рад.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља