понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:10

Газда Пека и волшебници из „Старе Србије”

Књига новинарке Маргите Цветковић „Пекине приче и приче о Пеки” збирка је сведочанстава и анегдота о сталним гостима једне од најстаријих кафана у Крагујевцу
Аутор: Бране Карталовићнедеља, 07.04.2019. у 23:30
(Фото Б. Кар­та­ло­вић)

Крагујевац – Човек пије да утоли тугу или да распламса жар среће. У кафани „Стара Србија” се углавном пило због овог другог, мада су осећања понекад била помешана. Врата кафане су увек била отворена за сваког, али су у „Старој Србији” најчешће боравили крагујевачки уметници и новинари, поготово од како је овај угоститељски објекат у Карађорђевој улици, крајем прошлог века, преузео Предраг Петковић, алијас Газда Пека.

Окосницу недавно представљене књиге „Пекине приче и приче о Пеки” чине приче које су објављиване у листу „Светлост”, од 23. септембра 1999. до 26. априла 2000. године. Те приче су аутентична сведочанства о кафани и гостима, али и о историји Крагујевца друге половине 20. века. Слушајући Газда Пеку, виспреног угоститеља и занимљивог приповедача, написала их је новинарка Маргита Цветковић Меги.

У другом делу су анегдоте о животу кафане, новинара Ненада Јанковића Неше Каубоја, карикатуриста Милете Миће Милорадовића и Владимира Стевовића Белуге, те рвача и тренера Зорана Синђића Синђе. Њих је најчешће служио вешти конобар Цига.

Волшебницима из „Старе Србије”, који се сада, уз чашицу, друже на небу, посвећен је посебан део књиге, под називом „Сећања на вечите госте”. Том духовитом, увек живом друштву, припадају: Радован Шаренац Шаре, песник, дизајнер, таксиста, трговац и ко зна шта још, Зоран Петровић, писац, Александар Димитријевић Аца Крња, карикатуриста, Драгић Лазић, дугогодишњи дописник „Политике” из Крагујевца, Милутин Ђевић Ђева, новинар, Радоје Миливојевић, овдашњи фотограф, и „увек насмејани дечко” – недавно преминули Небојша Ушке Николић, маг преферанса.

„Жали се кафеџија Пека новинару, и својевремено свом ’портпаролу’ (он је говорио: ’потпарол’) Ненаду Јанковићу (Неши Каубоју), како се појавила птичија куга. Уплашио се шта ће бити са његових хиљаду петсто пилића које гаји у родном селу Претоке. Слуша га Неша, како и доликује, па му каже: ’Пеко, има вакцина за то, вакциниши их.’ ’То много кошта, Нешо!’ ’Е, ти онда сачекај да напуне по шездесет пет година, за то годиште вакцина је бесплатна.’” Прича „Вакцина” је само једна од готово педесет које творе књигу.

Кафана „Стара Србија” је највероватније почела да ради 1924. године. Била је у власништву Веселина Васиљевића, а до рата су је под закуп држали Љуба Стевовић и Милисав Трмчић. Уочи национализације 1948. године, налазила се у поседу породица Анђелић и Ерски. После тога је радила у склопу Угоститељског предузећа „Крагујевац”, наводи историчар Радовановић, један од рецензената ове књиге.


Коментари1
4eb1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jug Zimonjic
E bas mi je tema. To je najvaznije iz Kragujevca. Dosetke pijanica!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља