недеља, 26.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59
ФИЛАТЕЛИЈА

Великани српског глумишта (2)

понедељак, 08.04.2019. у 20:00

Предраг Лаковић, рођен у Скопљу, 28.3.1929. Опште познат по надимку Пепи. Припада првој послератној класи дипломаца глуме Академије за позориште, филм, радио и телевизију 1952. Каријеру започео на сцени Београдског драмског позоришта, као и већина колега са класе, а у програмима радија и телевизије наступа од почетка рада Телевизије Београд. Између осталог, маестрално је и аутентично тумачио ликове малих људи, са маргине живота, топлих, а неприметних, меланхоличних, самотњака и боема: бербера, газда, конобара, кућепазитеља, машиновођа, понеког професора, новинара. Неке од најзначајнијих улога остварио је на сцени Југословенског драмског позоришта, у представама: „Сумрак”, „Три сестре”, „Хрватски Фауст”, „Колубарска битка”, „Брисан пут”... Играо је у више од стотину филмова и ТВ серија, међу којима су: „Самци”, „Мајстори, мајстори”, „Дом за вешање”, „Случај Хармс”, „Живот је леп”, „Отац на службеном путу”, „Госпођа министарка”, „Бољи живот”... Добитник Октобарске награде града Београда за улогу у филму „Стратегија свраке”. Утопио се 9.9.1997. у реци Тиси, чије су му обале пружале мир и уточиште за живота.

Соња Савић, рођена 15.9.1961. у Чачку. Дипломирала 1982. као најталентованија глумица генерације 1977. Једна је од најдаровитијих, најлепших и најособенијих глумица југословенског и српског филма. Њен је сензибилитет на посебан начин блистао на филмској траци. Како је неко приметио, Соња је била последња генерација уметника који су живели и умирали за идеале. Није волела класична позоришта, привлачиле су је алтернативне сцене. На најлепши начин градила је и уздизала урбану културу. Сукња од скаја и сако на голо тело нису се пре ње носили, бојила је тушем нокте у црно зато што таквог лака није било. У Љубљани су је прозвали иконом побуне, што јој је импоновало. За себе је тврдила да припада панк генерацији, талентованим људима који су говорили оно што други мисле, а не смеју да кажу. Њену каријеру су, између осталог, обележили филмови „Уна”, „Живети као сав нормалан свет”, „Како је пропао рокенрол”, „Шећерна водица”, „Давитељ против давитеља”, „Балкански шпијун”, „Ми нисмо анђели”... За улогу у филму „Живот је леп” добила је Специјалну награду у Венецији. Умрла је 23.9.2008, млада, у 47. години.

Милорад Мандић, рођен 3.5.1961, Београђанин. Хтео је да буде пилот, али је нагло израстао, па није могао да стане у авион. После дипломског, постао је члан, првак, касније и директор Позоришта Бошко Буха. Сам је направио име, презиме и надимак – Манда. Започео је реновирање позоришта, борећи се за достојанство професије и достојанство најмлађе публике. Његову глумачку харизму красио је и раскошан дар за комедију. Истицао је да је позориште „последња оаза сувислих мисли, место на коме се стичу драгоцена искуства и граде успомене, размењују сазнања, ставови и емоције”. Између осталог, у телевизијском програму „С оне стране дуге” био је саобраћајац за децу и улепшавао детињство генерација деведесетих. Говорио је: „Све што ми се догађа је – судбина, награда и усуд.” Није успео да се последњи пут поклони публици, јер је преминуо 15.6.2016. усред представе „Петар Пан”, на сцени Бухе. Млад, у 55. години. Награда за глумачко постигнуће на пољу комедије носи његово име, додељује се на нишком Фестивалу глумачких остварења домаћег играног филма Филмски сусрети.

Небојша Глоговац, Херцеговац, рођен у Требињу, 30.8.1969. године. Након дипломирања 1994, постаје члан Југословенског драмског позоришта. Огроман таленат, мисаоност, емотивност биле су његова снага и покретач, њима је пунио душу себи и другима. До краја се посвећено бавио глумом кроз коју је, како је говорио, могао боље да разуме друге људе и живот сам. Својом глумачком креацијом чинио је да лик који игра постаје живо биће, да ради, хода, дела... Умео је да ухвати пуноћу живота, суштину такође, а његову есенцију претвори у чисту уметност. Велики аплауз прихватао је као узвраћену емоцију и мисао. Посвећеник, отворен, неоптерећен славом, предусретљив... Био је Хамлет у зрелим годинама, Хамлет за антологију и памћење. Играо је у филмовима и представама: „Небеска удица”, „Хадерсфилд”, „Убиство с предумишљајем”, „Буре барута”, „Олуја”, „Метаморфозе”, „Муње”, „Клопка”, „Сумњиво лице”, „Устав Републике Хрватске”... Његов је опус културно добро. Добио је готово све најзначајније позоришне и филмске награде: Стеријину, Цара Константина, Златну Арену, Милоша Жутића, Зорана Радмиловића, Миливоја Живановића и Добричин прстен за животно дело, постхумно. Умро у Београду, 9.2.2018, млад, у 49. години.

Стручна сарадња: Удружење драмских уметника Србије

Уметничка реализација: мр Марина Калезић, академски сликар


Коментари0
71e13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мозаик

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља