понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Сукоб на Филозофском, Факултет: САНУ врши притисак

понедељак, 08.04.2019. у 12:27
(Фото А. Васиљевић)

Редовни професори Одељења за историју Филозофског факултета реаговали су на писмо академика поводом избора професора тог одељења у звања, оптужујући академике за притисак и покушај утицаја на избор професора, на шта, истичу са Филозофског факултета, чланови САНУ немају право, преноси Танјуг.

Реч је, иначе, о случају ванредног професора Одељења за историју Филозофског факултета Мире Радојевић, која није изабрана у звање редовног професора, а тим поводом је раније реаговала група студената, а потом и Одељење САНУ за историјске науке, које је прошле седмице подржало професорку Радојевић.

Професори Одељења за историју Филозофског факултета данас наводе, у писму достављеном Танјугу, да је Универзитет у Београду обавезан да поступа по законима и прописима који важе за Универзитет, а не по прописима за избор чланова САНУ и подсећају да право прихватања или одбацивања предлога о избору наставника припада искључиво изборним већима факултета.

''Ми не завирујемо у двориште Академије и њеног Историјског одељења, али не допуштамо да се њени академици мешају у наше послове'', поручују професори.

Додају да су академици ванредног професора Миру Радојевић изабрали за дописног члана САНУ и да сада врше притисак на Филозофски факултет да изабере Радојевић за редовног професора, а она, како тврде, има ''крајње сумњиве научне резултате''.

Оцењују да САНУ на тај начин жели да ''покрије'' свој пропуст при њеном избору за дописног члана.

Професори примећују да се у писму подршке чланова САНУ за избор професорке Радојевић набрајају њени научни радови, али да нема ни речи о њиховом квалитету, што је, сматрају, једини основ ваљаности научног опуса.

У САНУ, међутим, сматрају да се професорки Радојевић спречава напредовање у каријери, јер „пружа доследни отпор” на Одељењу Филозофског факултета за историју, што је, како наводе професори, делом тачно.

Колеге професорке Радојевић тврде и да она пружа отпор нормалном раду Одељења и да већ пет година ради са групом наставника који не желе да поштују одлуке које се доносе већином гласова.

''Радојевић се 'дешава' нормална и у законским оквирима легална процедура за избор редовног професора, кроз коју смо сви ми прошли, али без заштите и подршке академика САНУ, већ својим трудом и радом'', напомињу професори.

Наглашавају да су досадашњи притисци из САНУ изазвали последњих година велике немире на Филозофском факултету и додају да је један од узрока сукоба на Одељењу за историју мешање двојице академика са Одељења историјских наука у кадровску политику Факултета, што оцењују као недопустиво.

''Дужност је професора Филозофског факултета, а нарочито Управе, па и Ректората, да одбије овакав флагрантни притисак Академије на изборне процедуре Универитета'', додају професори.

У писму наводе и да је процедура за унапређење Радојевићеве каснила, јер кадровска служба није никог обавестила да распише конкурс за избор у септембру и да је то учињено тек у новембру прошле године.

Тврде да Радојевић није имала монографију, која је ''основни услов за унапређење'', те да јавности није био стављен на увид ни рукопис њене необјављене књиге.

Потписници писма су редовни професори Филозофског факултета Радош Љушић, Дубравка Стојановић, Никола Самарџић, Радивој Радић, Синиша Мишић, Данијела Стефановић, Влада Станковић, Сузана Рајић, Милош Јагодић, Татјана Суботин Голубовић.

Одељење историјских наука САНУ подржало је прошлог четвртка професорку Миру Радојевић са Одељења за историју Филозофског факултета којој, како су рекли, појединци са матичног факултета покушавају да оспоре унапређење у звање редовног професора.

Из САНУ су навели да се тиме доводи у питање и њен останак на факултету, те сматрају да је то недопустиво за рад Филозофског факултета, као и било које друге високошколске установе.

Јавну подршку ванредном професору Мири Радојевић дало је 14 чланова Одељења историјских наука САНУ, међу којима су академици Василије Крестић, Десанка Ковачевић Којић, Гојко Суботић.


Коментари47
a2085
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Isidora Dankan
Puna podrška akademiku Lj. Makdimoviću kao najvećoj intelektualnoj i moralnoj gromadi savremene istorijske nauke. Vizantolog svetskog glasa, novih tumačenja, uvek spreman za nove izazove. Mišljenja sam da Trg Republike trebalo preimenovati u Trg Ljubomira Maksimovića.
Aleksandar Gordic
Да сте с тим блискоисточним именом и презименом прочитали бар један чланак професора Максимовића (Максимуса), не бисте му се тако неосновано (штавише, бедно) изругивали. Али, пошто сте већ својим ПСЕУДОнимом назначили и занимање којим се бавите, боље би Вам било да се не упуштате у академске расправе, које очигледно не можете ни да пропратите, а камоли релевантно коментаришете.
Препоручујем 13
B. Krsmanović
U potpunosti se slažem sa komentarom @B. Pavlović. Audaces fortuna iuvat! Zašto danas kritikovati akademika i potpredsednika SANU sa izgovorima bez osnova - Cujusvis hominis est errare, i tuom kontekstu kakve veze ima ako neko ima samo jednu objavljenu knjigu. Naš akademik i neko ko nas vodi u svim ovim mutnim vremenika često zna da kaže Veritas amara est, pa je prihvatite svi!
B. Pavlović
Molim sve ljude dobre volje da ustanu u odbranu SANU i akademika Lj. Maksimovića čiji je naučni rad prožet idejom Citius, altius, fortius! Za njega nikada nije važilo pravilo conditio sine qua non i zbog toga je uspeo da prodje sva nastavna zvanja vrlo uspešno, sa jednom knjigom. Sada kada smo došli do dela finis coronat opus svi pokušavaju da ospore naučna dostignuća prof. Lj. Maksimovića. Ne treba zaboraviti devizu našeg akademika i potpredsednika SANU: Leve fit, quod bene fartur, onus.
Glavna tema
Molim vas sve da se vratimo na glavnu temu. Ovde nije reč u naučnom opusu akademika Lj. Maksimovića, već o progonu prof. dr Mire Radojević. Ako se slažete treba da pokrenemo inicijativu i peticiju da se Vasina ulica preimenuje u ulicu dopisnog člana SANU M. Radojević. Time bi njena naučna visprenost izbila u prvi plan.
Александар Гордић
Сви ви који се тако приземно придружујете руљи која кидише на професорку Миру Радојевић очигледно је нисте гледали ни на телевизији (где је снимила низ запажених прилога о голготи наше војске у Првом светском рату), а поготово нисте имали прилику да је лично упознате. Адолесцентске керефеке с именовањем улица нимало не пристају ни њеном озбиљном научном опусу, а још мање њеном личном хабитусу посвеченог научника (националног посленика с неокрњеним личним характерним врлинама). Можете јој само пљунути под прозор, јер никада нећете тако течно, речито и садржајно изговорити ни просто-проширену реченицу на српском језику као колегиница Радојевић. Најгоре је што уличарским интригама безуспешно покушавате да оспорите њен научни и лични кредибилитет. Нека вам је на част, свима који се (у овој вама туђој земљи), као мигранти, потписујете неким шифрама у нападима на овдашњу ДАМУ и ПРОФЕСОРКУ!
Препоручујем 21
Лариса Вилимон
Проф. Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ, не само да има изузетно богат и врстан опус, него је свакако већ деценијама наш најугледнији византолог. Полиглота, који течно говори грчки, немачки, енглески, француски и руски језик, радо је приман у свим важнијим византолошким центрима у свету, актуелни је потпредседник светског удружења византолога. Као таквом, поверено му је 2016. године организовање светске конференције византолога у Београду, која је окупила највећи број учесника у досадашњој историји тих скупова и која је оцењена у светским научним круговима као најуспешнији византолошки конгрес икада. Личним ауторитетом обезбедио је стипендије за усавршавање многим млађим колегама, па и професорима Р. Радићу и В. Станковићу, који га сада клевећу на све стране јер су очекивали да их предложи за избор у САНУ. Чак су покушали да му оспоре титулу емеритус на матичном факултету, иако су га својевремено лично предложили за то звање .
Василевс
Хвала Лариса на похвалним коментарима. Свака подршка у прогонима значи.
Препоручујем 11
B. Krsmanović
Manifestum non eget probatione! Uvaženi svi, znate da je akademik Lj Maksimović anima candida i dalje neću komentarisati ove niske komentare. U čitavom dosadašnjem načnom radu akademik prof. dr Lj. Maksimović se rukovodio devizom Labor omnia facit i zbog toga se svi ponosimo njegovom jedinom monografijom koja predstavlja pravo tumačenje izreke Per aspera ad astra.
Препоручујем 11

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља