уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:21

Греко нас хвали, али и куди

Закључак последњег извештаја телa Савета Европе за борбу против корупције међу посланицима, судијама и тужиоцима: десет савета делимично испуњено, а три нису уопште
Аутор: Мирослава Дерикоњићпонедељак, 08.04.2019. у 17:50
Горан Илић (Фо­тодокументација „Политике”) / Драгана Бољевић (Фо­то Медија центар)

Србија за четири године, колико је прошло од када су први пут усвојене препоруке тела Савета Европе за борбу против корупције међу посланицима, судијама и тужиоцима (Греко), није у потпуности испунила ниједну од 13 препорука. Истине ради, из последњег извештаја овог тела, објављеног пре нешто мање од недељу дана, произилази да је наша земља све боља у испуњењу поменутих препорука.

За разлику од претпоследњег извештаја из маја прошле године, када је констатовано да је седам препорука делимично испуњено, а да шест није уопште, у последњем, објављеном пре нешто мање од недељу дана, пише да је десет препорука делимично примењено, а три није уопште. Стање ствари из последњег извештаја било је, међутим, довољно да Греко закључи да Србија више не спада у „глобално незадовољавајуће” земље. Такође, Греко у свом документу закључује и да примена препорука није незадовољавајућа.

Иако препоруке Грека нису обавезујуће за нашу земљу оне су од значаја за њен европски пут. У обзир га узимају и релевантне међународне институције које „контролишу” усклађеност антикоруптивног законодавства у Србији са европским и у којој мери се оно примењује.

У Министарству правде наводе да су задовољни последњим извештајем тела Савета Европе за спречавање корупције међу посланицима, судијама и тужиоцима. Повереник за самосталност тужилаца Горан Илић мишљења је да је документ Грека „уравнотежен” када је реч о тужилаштвима, а Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије наводи да је он доказ да је дошло до размимоилажења мишљења међу телима Савета Европе.

– Како је већина тих препорука у вези са уставним амандманима, Савет Европе није могао да учињени напредак у остварењу препорука третира у потпуности испуњеним, док се Устав Србије не промени. Напредак је учињен у погледу десет препорука, док се две од три које у потпуности нису испуњене, односе на доношење Закона о спречавању корупције. Узимајући у обзир да ће се и предлог овог закона наћи у скупштинској процедури, његовим усвајањем биће испуњене и те две препоруке – наводи се на сајту Министарства правде.

У извештају Грека се, наводи Министарство правде, похваљује усвајање Закона о лобирању, што је била једна од основних замерки у претходном извештају овог тела.

Да је извештај „уравнотежен”, бар у погледу тужилаштва, сматра Горан Илић, повереник за самосталност тужилаца. Он за „Политику” каже да је ово тело препознало напредак у појединим областима, али и указало шта би у наредном периоду требало поправити.

– Греко сматра да је, са становишта објективности и отворености, унапређен поступак избора и предлагања у тужилаштву. Похваљено је то што је Државно веће тужилаца успоставило делотворан механизам за указивање на политички непримерене утицаје на тужиоце. Када је реч о уставним променама, Греко сматра да је добро што је у њиховом предлогу предвиђено да избор свих тужилаца и заменика буде поверен Високом савету тужилаца – наводи Илић.

Стручњаци тела Савета Европе, међутим, како каже повереник са самосталност тужилаца, сматрају да се влада, приликом састављања предлога, није држала сопствених докумената. Наиме, објашњава Илић, у будућем Високом савету тужилаца мањину ће чинити заменици тужилаца које су изабрале колеге, а то је супротно Акционом плану за поглавље 23 и Националној стратегији за спровођење реформе правосуђа.

– То је оно што код стручњака Грека изазива забринутост. Ово тело упозорило је и на чињеницу да одређеним бројем тужилаштава још руководе вршиоци функција – наводи повереник за самосталност тужилаштва чији је рад похваљен у извештају Грека.

Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, сматра да у извештају недостаје реченица „да је стање незадовољавајуће”. Јер, како каже, и претходни и последњи извештај имају исту реченицу – да држава није применила на одговарајући начин ниједну од 13 препорука. Наводи и да је мишљење Грека у вези са уставним амандманима показало да се унутар Савета Европе на једној страни обрела Венецијанска комисија, а на другој Греко, Консултативно веће судија и Консултативно веће тужилаца који су изнели низ замерки на предлог уставних измена у области правосуђа.

– Греко наводи да постоји забринутост због процеса консултација у вези са уставним променама. Такође, говори и о томе да нису изнете само критике Друштва судија и Удружења тужилаца, него се указује и на мишљење Консултативног већа европских судија. Греко каже да, упркос схватању Венецијанске комисије, само може да охрабри српске власти да не штеде напоре како би уставни амандмани добили најширу друштвену подршку и да се ускладе са препорукама овог тела, али и са оним на шта се Република Србија сама обавезала. У извештају се констатује и да ће савети судија и тужилаца много више морати да раде на томе да напишу неке смернице у вези са етичким поступањима судија, као и да морају да буду активнији и да организују поверљиво саветовање са судијама и тужиоцима који то желе – оцењује Бољевићева и наводи да је последњи извештај Грека, ипак, бољи од претходног.

Неопходан кодекс понашања посланика

Греко је, у погледу судија и јавних тужилаца, констатовао да су уставне реформе у току, наводећи међутим да је забринут због начина процеса консултација са различитим невладиним организацијама. Како се додаје у извештају, консултације о уставним изменама се одвијају уз критике не само домаћих невладиних организација већ и Консултативног већа европских судија поводом неких аспеката нацрта уставних амандмана.

Наводи да упркос позитивном мишљењу Венецијанске комисије власт треба да за уставне промене обезбеди најширу могућу подршку.

Греко охрабрује српске власти да не штеде напоре у обезбеђивању тога да уставни амандмани имају најширу могућу подршку као и да се ускладе са препорукама, наводи се у извештају.

Ово тело Савета Европе поздравља доношење закона о лобирању оцењујући да уколико његова имплементација буде добра може бити важан корак у повећању јавности лобиста и посланика. Додаје се да би у складу са тим неопходно било усвајање кодекса понашања посланика чиме би се побољшала отвореност законодавног процеса и избегло коришћење хитног поступка приликом расправа и доношења закона.

Ово антикорупцијско тело Савета Европе се у свом извештају осврнуло и на нацрт Закона о спречавању корупције који би, према њиховом мишљењу, морао да прецизније дефинише правила о сукобу интереса посланика, судија и тужиоца као и да ојачају улогу Агенције за борбу против корупције. Греко, међутим, како се наводи, није добио нацрт овог закона те није могао да оцени у ком погледу је напредак постигнут.

Ипак, позвао је српске власти да овај закон донесе што је пре могуће, водећи рачуна о раније датим препорукама.

Хитан поступак само изузетно

Греко је Србији 2015. препоручио предузимање мера за даље побољшање јавности парламентарног процеса, које укључује утврђивање прецизних рокова за подношење амандмана и коришћење хитног поступка као изузетка, а не као правила. Наглашена је потреба увођења правила о отворености контаката посланика с лобистима и трећим странама, због високог ризика од недозвољеног утицаја. Међу препорукама из 2015. године било је и јачање независности и улоге Високог савета судства и Државног већа тужилаца, као и промена процедура за избор судија, председника судова и тужилаца. Саветовано је искључење Народне скупштине из тог процеса и обезбеђивање избора на основу заслуга, као и континуирана реформа система процене учинка судија и тужилаца.


Коментари0
2bb75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља