уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:00

Црквена криза у Украјини повод за полемику српских владика

Владика бачки Иринеј упозорава да Васељенска патријаршија посеже за правом јурисдикције над свим епархијама у дијаспори, док га епископ Максим пита због чега баш сада покреће то питање
Аутор: Јелена Чалијапонедељак, 08.04.2019. у 22:55
Пра­во­слав­ни па­три­јар­си на ли­тур­ги­ји у Ира­кли­о­ну 2016: о ди­ја­спо­ри се рас­пра­вља­ло и на Са­бо­ру на Кри­ту (Фото Т. Јањић)

Полемика двојице српских владика, епископа бачког Иринеја и западноамеричког Максима, у вези са „Ставом Српске православне цркве о црквеној кризи у Украјини”, отворила је једно ново питање: питање односа Васељенске патријаршије према православној дијаспори.

У свом последњем саопштењу из ове полемике, владика Иринеј пише да васељенски патријарх Вартоломеј „упорно негује и развија” неканонску теорију неких својих претходника на цариградском трону да Фанар има искључиво право јурисдикције над православном дијаспором. Како даље наводи, та теорија подразумева да је једини канонски епископ у дијаспори, Америци или Аустралији, на пример, епископ Васељенске патријаршије, док су сви други његови викари. То уверење демонстрирано је, како даље пише владика Иринеј, на Критском сабору 2016. године. „Делегација Васељенскога трона је на Критском сабору, једнострано и самовољно, кришом од свих, изменила титуле архијереја помесних цркава у дијаспори: само њихови архијереји су епископи немачки, аустријски, француски и тако даље, а остали, из других помесних аутокефалних цркава, јесу епископи непознатог идентитета и статуса, па их стога називају епископима ’у Аустрији’, ’у Немачкој’, ’у Аргентини’ и тако даље, дакле без титуле, без епархије”, наводи се у тексту владике Иринеја. Он даље пита свог сабрата, владику Максима, ко је онда по мерилима Цариграда канонски епископ: он који је испод критских докумената потписан као епископ бачки или владика Максим који је потписан као „епископ у западној Америци”.

Епископ западноамерички одговорио је на ово саопштење, наводећи да је текст „старијег сабрата” богат темама, али и грешкама. Прво око потписа и титула. „Ако већ претендује да зна, обавештавам га да смо ми приликом потписивања докумената крај свог имена по правилу дописали правилно име наше епархије. Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког епископа остала је непромењена и тачна.”

Владика западноамерички, с друге стране, подсећа да су сва документа која су се нашла на Критском сабору, па и онај који се тиче православне дијаспоре, припремљени на предсаборским конференцијама много раније. „За многе ће остати неодговорено питање зашто се епископ бачки баш сада, 2019. године (а не, рецимо, много раније, од 1993. године у Шамбезију, па надаље све до пред Критски сабор), јавно сетио питања тог ексклузивног права ’Васељенског трона’ на јурисдикцију над читавом православном дијаспором широм васељене? Зар се то питање није могло (и требало) покренути и на припремним конференцијама на којима је он, имајући ексклузивно право да представља Српску цркву, учествовао?”, пише владика Максим.

Он додаје и да га у обраћању Цариграђани ословљавају управо онако како и он самог себе идентификује и да ни у једном од осталих аспеката живота дијаспоре није показан ни траг онога што је владика бачки описао. 

Незадовољство у Московској патријаршији

Независно од расправе српских архијереја, која је стигла и до теме православне дијаспоре, о овом питању размишља се и у другим православним помесним црквама, такође у вези с дешавањима после давања Томоса о аутокефалности Украјинцима. Тренутни начин организације, епископски савети који окупљају у ово једно тело архијереје свих православних помесних цркава на одређеној територији, више није прихватљив за поједине представнике Московске патријаршије. Наиме, епископским саветима увек председава архијереј из Васељенске патријаршије, а уколико га нема на одређеној територији, владика из прве по диптиху православних цркава. То је још једно „ексклузивно право” Цариграда које је на предсаборским конференцијама, а касније и на Сабору на Криту, верификовано потписима већине представника осталих православних помесних цркава.

Да подсетимо, Московска патријаршија на Критском сабору није учествовала, а један од њених архијереја у дијаспори, митрополит берлинско-немачки Тихон, обавестио је почетком марта сабраћу из других православних помесних цркава да се тренутно повлаче из Епископског савета Немачке. За њих је, како је додао, неприхватљиво да после одлука везаних за Украјину учествују на састанцима тела којима председава представник Цариграда. Као излаз из те ситуације, митрополит Тихон и архијереји Руске цркве у Немачкој предлажу да председник савета буде биран, а не да то место буде „резервисано” за представника Васељенске патријаршије.


Коментари26
efc00
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anoniman
za Janka: nije u pitanju stajanje uz ovoga ili onoga vec cvrsto stajanje iza pravoslavnih kanona; od donosenja problematicne odluke davanja Tomosa tzv Ukrajinskoj crkvi mada je od 17. veka ta teritorija pod crkvenom jurisdikcijom moskovske patrijarsije, svi kanonski pravoslavni poglavari traze da prvi medju jednakima, Vaseljenski Patrijarh, sazove svepravoslavni sabor na kome bi vrhunski teolozi kanonskog prava diskutovali tu problematicnu odluku ali on to uporno odbija sasvim sigurno zato sto zna da bi bio ili usamljen ili u velikoj manjini. Ova odluka o crkvi u Ukrajini bice preinacena, u to nema nikakve sumnje, pre ili kasnije.
Јанко
Који враг тера СПЦ да се меша и стане на страну РПЦ? Дијаспора без проблема цвета, граде се храмови који су пуни верника и народ се не жали. Настави ли СПЦ даље да слепо слуша РПЦ, изгубиће на дуже стазе много чега, као што је "увозом" комунизма из Русије, у својим редовима, задобила дуготрајне последице.
Predrag Bojović
Милан Васиљевић алијас Максим је самога себе одавно већ сменио, а све око Украјине је само прилика за достојанствени одлазак јер против њега постоје много гора сведочења, ускоро ће уследити и озбиљне тужбе и пред цивилним судовима и пред црквеним судом, много тежи докази, записи и скриншотови који нису ни достојни помињања и за које је боље да јавност никада и не сазна. Анаксиос хулитељ и скрнавитељ свега Светог!
др Милан Лекић
„Право" јурисдикције над свим епархијам у дијаспори Васељенска патријаршија заснива на неконзистентном тумачењу садржаја три позната документа папе Бенедиктa XVI и кршењу критског акта „Начин стицања аутокефалије“ (2016), добро познатих обојици владика пошто су основ разумевања екуменских активности СПЦ. О чему је ријеч? Теолошки наук („Спас је у католицизму“) почетних екуменских недоумица у православљу папа је прво заоденуо заводљивим текстом Спашени надом (Spe Salvi, 2007). Затим је Одговорима разјаснио доктрину Нове Екуменске цркве - све „одељене“, „источне“, „посебне“, чак и сеоске „локалне“, „сестринске цркве“ постаће „праве Цркве“ (са великим Ц) и као такве делови локалних Католичких цркава (Responsa, јун 2007). Парафирање „Равенског акта“ (окт. 2007) представника СПЦ, (без потврде Синода и Сабора СПЦ?) значило је "признање римског првенства" и "папског примата". Епилог са "Црквама" украјинском и естонском, делегитимисао је Критски сабор. СПЦ мора поништити сва ова акта!!!
Прота из Сан Дијега
Епископ Максим се одрекао Бога и свега што нас Свето Писмо учи тиме што је јавно подржао Дарвинову теорију. Сада подржава јерес Источног папизма и отворено храбри украјинске фашисте у њиховим јуришима на светиње Украјинске Православне Цркве. Упоређује Св. Саву са украјинским расколницима. На Криту је потписао документ којим се све српске епархије у дијаспори стављају у неканонски статус и једнога дана (по епископу Максиму) требало би да прећу под јуристикцију Источног папе - Вартоломеја. У његовој западноамеричкој епархији преовладавају "иконе" Стаматиса Склириса који светитеље представља као људске наказе, а сваке године свештенство се присиљава да слуша предаваче који нам проповедају сексуалну слободу и дарвинизам. Куда нас води епископ Максим? Коме је лојалан и чији је портпарол унутар СПЦ? Ово што је еп.Максим починио су већи преступи од свега што су Артемије, Василије, Филарет и Качавенда заједно починили. Да ли ће С. Арх. Сабор поступити по канонима, остаје да се види.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља