уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Награда „Момо Капор” уручена Нелету Карајлићу

Музичар, комичар и глумац награђен је за роман „Солунска 28”, причу о једној дорћолској адреси и судбини Београда и његових житеља
Аутор: А. Вуковићуторак, 09.04.2019. у 09:14
Свечана додела награда у Скупштини града (Фото: И. Милутиновић)

За роман „Солунска 28” који је, како пише на корицама ове књиге „прича о једној кући, једном граду и два света”, Нелету Карајлићу јуче је додељена награда „Момо Капор”. Признање које се већ девет година наизменично додељује за књижевност и ликовну уметност, Карајлићу је припало по одлуци жирија у чијем су саставу били књижевници Мухарем Баздуљ и Вуле Жулић, као и новинарка Драгана Марковић, уредница „Одбране”. Награду чине плакета са мотивом школице, честим елементом на Моминим сликама, као и новчана награда у износу од 200.000 динара, а спонзор доделе је предузеће „Пошта Србије”.

– Реч је о првом делу амбициозно замишљене трилогије, у којој Др Карајлић намерава да, причајући причу о једној дорћолској адреси, исприча узбудљиву повест о судбини Београда и његових житеља у предратним, ратним и поратним временима – пише у образложењу жирија, које је употпунио Баздуљ рекавши да је бесмислено о Карајлићу говорити као о „рокеру који је залутао у књижевност”.

Реч је о другој књизи Карајлића који је у свет писања ушао пре неколико година када је објавио своје аутобиографско дело „Фајронт у Сарајеву”. А ако је веровати речима да „писац постајеш онда кад изађеш из потребе да говориш сам о себи”, награђена „Солунска 28” необорив је доказ да овог мултиталентованог Сарајлију више не можемо називати само музичарем, комичарем, глумцем… већ да му се мора признати и да је врстан писац.

– Вероватно је дошло време да ми, престари за рокенрол а премлади за умрети, уђемо међу оне које називамо књижевницима и да у тој бранши почнемо да добијамо награде. Лед је пробио колега Дилан добивши Нобелову награду, а ја му се придружујем с Момином. Разлика је само у томе што награда коју ја имам носи име човека који је генерације својим делима чинио срећнијим, док је Бобова награда названа по оном ко је измислио средство за уништавање – рекао је Карајлић коме је признање уручио Матија Бећковић, председник Управног одбора „Задужбине Момчило Момо Капор”.

Момина супруга Љиљана Капор објаснила је да јој је драго што је девети добитник овог признања Карајлић јер га, како каже, са великим писцем и сликаром повезују многе ствари почев од самог рођења, па све до ове књиге. „Солунска 28” је, како она каже, „дивна београдска прича” и почетак Карајлићеве „Београдске трилогије”, док је Мома, подсећа она, написао „Сарајевску трилогију”.

На сличности са својим узором у књижевном свету осврнуо се и аутор књиге чије је право име иначе Ненад Јанковић.

– Хвала Моми јер да он није тако рано ушао у мој свет ја бих данас можда био ауто-механичар. Постоји међу нама двојицом нека тајна веза. Обојица смо за слободну мисао и дугачак језик били награђени путовањем из Сарајева у Београд без повратне карте. То путовање максимално смо искористили. Мисао нам је постала још слободнија, а језик дужи – поручио је Карајлић.

Он је, присећајући се свог детињства, рекао да је са породицом летовао на Пељешцу и да су у току тих путовања пролазили поред острва Оток живота, док је његова мајка, „са високом дозом уважавања као да се ради о неком сакралном објекту, говорила „Овде летује Момо Капор”. Карајлић каже да му је част да буде у истој реченици са овим великим ствараоцем, а камоли да добије награду са његовим именом.

– Осећам се као неко ко то није заслужио, иако се овогодишњи жири очигледно не слаже са мојим мишљењем, а ја им се нећу противити – нашалио се Карајлић. Он је додао да много времена мора проћи да би постигао стил попут Моминог, његову лакоћу писања и баратања речима. Оно што је он чинио у својим делима чине Меси и Роналдо на терену – духовито је приметио Карајлић.

Он је, у духу култне комедије „Топ листа надреалиста”, завршио свој говор рекавши: „Уверен сам да ћу, ако наставим вредно да радим и вежбам да пишем, једног дана и ја као Момо Капор летовати на Отоку живота”.


Коментари12
8942b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran.
Bravo Nele. Prvom prilikom pročitaću knjigu.Ali poštovo sam i slušao sam te kao muzičara verujem da ću i kao pisca.Svako dobro ti želim Srećno trudbeniče
sarajevska "Top-lista nadrealista"
Bravo, Nele, nekadasnji stari Sarajlijo, iz one sarajevske TV serije "Top-lista nadrealista" !
Ja, bokeljka
Citala " Fajront u Sarajevu"......tja. Sto se mene tice...neka se vrati stihovima i pjevanju...tj. samo pjevanju, jer one najbolje pjesme Zabranjenog pusenja ipak nije on napisao.
liber esto
''Ja ću tebe serdare, a ti mene vojvodo! ...A, posle će se smejemo...''
Milan Ristanović
Pročitao, dobra knjiga, pominje ona mesta, sela i ulice kroz koje sam nebrojeno puta prolazio. Eto, rat i migracije donose nesreću i patnju ali ponekad i učine tako nešto da dobijemo neke zanimljive ljude u sredini gde oni ne bi inače bili.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља