четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:30

Свака од нас данас може бити Софка

Најзанимљивије код ове трагичне јунакиње јесте то што она не умире, већ наставља да живи таква, у својој трагедији
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинуторак, 09.04.2019. у 20:00
Јована Стојиљковић (Фото: Танјуг/ Драган Кујунџић)

Софка ми је један од најомиљенијих ликова у нашој књижевности. Част ми је што је редитељ Милан Нешковић препознао да баш ја могу да тумачим ову свевремену Станковићеву хероину, да је играм и да јој удахнем живот на сцени, каже за „Политику” глумица Јована Стојиљковић која у новом читању дела „Нечиста крв”, по мотивима Борисава Станковића, у адаптацији Маје Тодоровић и режији Милана Нешковића, тумачи Софку. Представа „Нечиста крв” биће премијерно изведена у петак увече, 12. априла, од 19.30 сати на великој сцени Народног позоришта у Београду. У ауторском тиму су и драматург Молина Удовички Фотез, сценограф Весна Поповић, костимограф Марина Вукасовић Меденица, композитор Ања Ђорђевић.

Небојша Дугалић тумачи Ефенди Миту, Наташи Нинковић поверена је улога Тодоре, Софкине мајке, Ненад Јездић игра Газда Марка, Павле Јеринић Томчу, Марковог сина, Софкиног мужа. У глумачкој подели су и: Душанка Стојановић Глид, Златија Оцокољић Ивановић, Љиљана Благојевић, Радмила Живковић, Танасије Узуновић, Никола Вујовић Стефан Калезић и Небојша Бабић, оперски певач.

– Оно што је мени најзанимљивије када је реч о Софки јесте да је она једна од трагичних јунакиња у нашој књижевности која не завршава свој живот. Дакле, она не умире, већ наставља да живи таква, у својој трагедији. Софка се крије, плаче само када је сама. Управо та њена гордост, бол, али и унутрашња снага мени су биле најузбудљивије. Наравно, занимљиво је говорити и о томе колико ту има сличности са мном лично, пошто је тумачим на сцени. То је увек испреплетано у односу глумице и њене сценске јунакиње и тешко је издвојити нијансе – каже Јована Стојиљковић.

(Фото промо)

У адаптацији Маје Тодоровић, сви јунаци су задржали карактеристике које су имали и код Боре Станковића, али им је дат и „савремени додир” кроз говор и ситуације у којима се налазе. Тако је, на пример, Софка остала жена која је свесна себе, своје лепоте и порекла, Марко је остао богаташ који може да приушти себи да купи младу жену, Мита је човек који је пропао у транзицији...
О снази и поетици новог читања дела „Нечиста крв” Јована Стојиљковић каже:
– Мислим да је Маја Тодоровић направила одличну адаптацију зато што је јако деликатно драматизовати тако комплексан роман, вођен као психолошки. Маја Тодоровић је у овом случају испричала причу, а с друге стране дала и довољно „меса” карактерима, односно нама глумцима да ликове тумачимо. Код Нешковићеве режије је најзанимљивије то што не постоји банална актуелизација, већ јасно утемељена форма која припада савременом духу, а с друге стране је врло позоришна. Дакле, не само савремено да би било савремено.

Представе које годинама уназад потписује тандем Маја Тодоровић–Милан Нешковић углавном се баве породицом. Шта се променило од Софкиног времена до данас, када је реч о породици, имаћемо прилику да видимо већ у петак увече. Ко је Софка данас, за шта нам је у овом времену синоним, инспирација? Какав је њен унутрашњи свет?

– Свака од нас данас може бити Софка. Мислим да је то код ове Станковићеве јунакиње универзално, а опет то је заробљена девојка, односно млада жена. Код Софке је посебно занимљив њен карактер, који најбоље илуструју речи: „Софка се инати судбини”. То је оно што се питамо: да ли инат доноси добро или не. Софка је веома усамљена, с друге стране поприлично разноврсна, богатог унутрашњег света. Она је и горда и страствена, чезне за мушкарцем којег никада није упознала, односно оног кога би заволела. Има једна реплика у којој треба да се догоди тај емотивни лом у којој она каже: „Ја никада никога нисам волела”. То је мислим највећа трагедија.

Велика је знатижеља која ће питања, недоумице и дилеме покушати да испита ново читање „Нечисте крви” на сцени националног театра?

– Шта је новац данас, да ли се може купити љубав? Докле можеш да подносиш бол? То је можда најзначајнија истина којом се бавимо у представи „Нечиста крв” – каже Јована Стојиљковић.

Уочи премијерног извођења, 12. априла, у фоајеу Друге галерије националног театра биће отворена изложба „Нечиста крв и Коштана на сцени Народног позоришта” аутора Драгана Стевовића и Драгице Гаћеше.

Биће ово, тек, трећа поставка „Нечисте крви” на сцени Народног позоришта у Београду, на којој је и праизведена, 23. фебруара 1933. године, у режији Јосипа Кулунџића и сценографији Станислава Беложанског. Наредна премијера одржана је 5. децембра 1975. године у режији Градимира Мирковића.


Коментари11
d272e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Obućar
Jel igra Hana Selimović!
Sinisa Stojcic
Dimitrije Pesic@ Poslednje dve recenice su Vam sizofrene. Bora je uvek / bez navodnika/ bio moderan. Pa zasto postoje lektori. Nasi glumci igraju u originalu bosanski, hrvatski, mogli bi i vranjski.I jos nesto, u pravu je bio Dragoslav Mihailovic u svom Majstorskom pismu. Za veliki deo juzne Srbije, vranjski je knjizevni jezik...
Dimitrije Pesic
Pitanje o tome da li dela velikana Bore Stankovica treba izvoditi u takozvanom "knjizevnom Srpskom" ili samo u "Vranjanskom" zasluzuje jednu ozbiljniju polemiku. Ja licno mislim da jedno tako veliko delo treba prenositi i transponovati na razlicite modele, vremenski, prostorno pa i jezicki i da ce ono uvek imati (ako se dobro uradi) svoje izvorno bogatstvo. Do sad gledano, svaki pokusaj pa i nasih najvecih glumaca (koji nisu iz tog kraja) da imitiraju Vranjanski dijalekt bio je vrlo "tanak" a cesto i grotesan. Secam se da se je cak veliki Ljuba Tadic u Kostani ispromasivao uzduz i popreko. Cinjenica je da se mnogo od Borinog genija sadrzi u tom jeziku i izrazima koji do kraja nisu prevodive na knjizevni srpski. Taj jezik nosi tu sizofreniju koja razapinje njegove junake izmedju dve kulture i tera ih da artikulisu sebe kroz spoj stvari koje je nemoguce pomiriti. Upravo zato dajem svoj glas da treba raditi "Modernog Boru" a ovo vreme je pravo vreme za to.
Bole
Moze svako da bude Sofka, ali ne moze svaka glumica dobro da je glumi.
Драгољуб Збиљић
ВЕЛИКО ДЕЛО НЕ СМЕ СЕ СКРНАВИТИ У ИЗВОРНОМ ДИЈАЛЕКТУ! -- Ако је тачно како сам обавештен да је драматизација романа урађена на фалсификаторски начин, тј. да у представи неће глумци користити изворни и дивни врањски дијалекат, него да је диван роман "Нечиста крв" Б. Станковића "преведен" на данашњи стандардни језик, то није уметнички чин и нема никаквог опраавдања и смисла. Па врањски говор како је записњаан у роману јесте једна од највећих значајки овога великог дела. Нема никакве потребе, јер српски народ учи у школи "Нечисту крва" и сасвим добро разуме израз на том дивном дијалекту српскога језика. Такав фалсификат и умањење уметничке вредности романа је недопустиви су и народ би ту представу с тим непотребним фалсификатом требало да културно бојкотује у смислу да се не сме скрнавити тако велико дело на тај начин.
Miroslav
Ako je prevodjenje nedopustivo i falsifikat, onda to znaci, po vama, da ne treba prevoditi ni bilo koje druge pisce, kao sto su Gete, Puskin i da ne nabrajam dalje. A postavlja se i pitanje da li Necistu krv ima smisla prevesti na nemacki, ili engleski, kako bi se delo predstavilo i citalackoj publici izvan Srbije.
Препоручујем 1
Mihailo Atanasijevic
Toliko sam puta gledao "Ujka Vanju" u BG, ali nikada to nije bilo ono pravo. Kao decko, u toj predstavi sam u JDP gledao legendarne, naravno sada sve pocivse, Mariju Crnobori, Rahelu Ferari, Karla Bulica... Sada su tu Branislav Lecic, Milica Gojkovic, Bogdan Diklic... Ali, nije to onaj izvorni ruski iz 19. veka, nego moderni srpski. Ali eto, mi koji ne znamo za bolje, volimo i to.
Препоручујем 7

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Препоручујемо

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља