Када би следеће недеље били одржани ванредни парламентарни избори Српска напредна странка убедљиво би победила са 53,9 одсто гласова, показује последње истраживање „Стратеџик маркетинга”. Коалиција окупљена око Социјалистичке партије Србије бележи стабилних 12,2 одсто и налази се на другом месту. Према истом истраживању, спроведеном 4. и 5. априла, на узорку од 1.100 грађана, опозициони Савез за Србију (СзС) забележио је пад, тако да му подршку сада пружа 9,8 одсто грађана. То је њихов најслабији резултат у последњих неколико месеци.
Изнад цензуса је још само Покрет слободних грађана, са подршком од 6,2 одсто анкетираних грађана Србије. Од свих политичких партија само се Српска радикална странка, која има четири одсто подршке, налази близу цензуса, док су остале партије и покрети сада далеко од могућности да имају посланике у Скупштини Србије.
И док Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије бележе стабилан рејтинг захваљујући Александру Вучићу и Ивици Дачићу, чини се да је ипак изненађење што Савез за Србију после четири месеца уличних протеста има мање од десет одсто подршке грађана. Пад рејтинга СзС многи у јавности повезују са насилним упадима лидера овог опозиционог савеза, прво у Радио-телевизију Србије, и покушајем њихових лидера да насилно упадну у Скупштину града Београда, када су дошли у сукоб са женама запосленим у градској управи. Претходна истраживања, подсећамо, показивала су да СЗС има подршку око 12 одсто бирача.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић за „Политику” оцењује да је рејтинг СзС пао на мање од десет одсто, јер је понашање његових лидера, како каже, на граници ексцесног, што већина грађана не воли. „Чврсто опозиционо језгро ће подржати ово понашање, али већина грађана који имају резерве у односу на систем не налазе у представницима СзС-а праве лидере који могу да буду алтернатива власти. То је врста априори неповерења према људима који су дуго на политичкој сцени и када се на то дода и њихово инцидентно понашање, мислим да је реално то што је утврђено да им пада рејтинг”, каже Анђелковић.
На питање колико у паду рејтинга имају утицаја поступци као што је упад у РТС и покушај уласка у Скупштину Београда, наш саговорник каже да су то потези који су лоше одиграни. „Њихова стратегија је помало неразумна, јер се понашају као политички губитници који сада све морају да баце на једну карту, а то су протести. Грађани, с друге стране, не желе да спасавају било кога од историјске пропасти, већ гледају ко ће да понуди јасну алтернативу систему и евидентно је да у челницима СзС то не препознају”, каже Анђелковић.
Политички аналитичар Бобан Стојановић за наш лист, пак, каже да је агенција која је спровела истраживање јавног мњења веома озбиљна и поуздана, да има кредибилитет и да јој треба веровати. Он, ипак, не верује да када би били одржани ванредни парламентарни избори да би СзС био слабији од СПС-а. „Приликом последњег истраживања јавног мњења треба имати у виду неколико ствари, а то је пре свега најављени бојкот избора. У моментима када се најављује такав политички корак, сва истраживања јавног мњења се не могу узети као апсолутно релевантна. Имате велики број људи који у телефонској анкети није желео да се изјасни, јер у случају позива на бојкот они и неће гласати”, наводи Стојановић.
Подсећа да се у протекла четири месеца редовно одржавају протести једном седмично у више десетина градова, али да се истовремено догађају битни и велики политички догађаји, било да је реч о најави избора, ситуацији на КиМ, било упаду на РТС. „Верујем да су неке дневне промене у бирачком телу изражајне, рецимо ситуација није иста ако радите истраживање јавног мњења пре упада у РТС или након тога. Протести су начин да се анимирају бирачи, јер где је била опозиција пре четири месеца? Постоји велики број опозиционо оријентисаних бирача, који имају резерве према савезу или Покрету слободних грађана или су разочарани у Демократску странку. Доста тога зависи од митинга опозиције који је најављен за 13. април у Београду”, истиче Стојановић.
На питање како коментарише што Покрет слободних грађана пролази цензус иако његов лидер Сергеј Трифуновић дуго није учествовао на протестима у Београду, Стојановић каже да је то за њега очекивано. „Покрет слободних грађана је изнад цензуса, а то што Сергеј Трифуновић није ангажован није сада битно, јер је реч о човеку који је препознатљив у Србији. Његов начин комуникације се свиђа једном броју људи. Чином његовог избора, код бирача је промењена перцепција ПСГ и сада су много видљивији него раније”, рекао је Стојановић.
