недеља, 21.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:52

Посао за сезонце помоћу мобилне апликације

Послодавци ће имати ефикасан алат за регистрацију радника који ће тиме стећи могућност да телефонски провере да ли су пријављени
Аутор: М. Р. Б.уторак, 09.04.2019. у 22:55
Само у марту организовано је 30 обука (Фото М. Здравковић)

Ангажовање сезонских радника у пољопривреди, шумарству и рибарству помоћу мобилне апликације први пут је могуће у Србији од почетка овог месеца. Уједно, то је и прва потпуно оперативна апликација за мобилне телефоне за један сервис јавне управе, креирана у оквиру пројекта „Повећање прилика за запошљавање сезонских радника” који НАЛЕД реализује уз подршку Немачке развојне сарадње ГИЗ. Поред портала Пореске управе www.sezonskiradnici.gov.rs, послодавци ће одсад имати још један ефикасан алат за регистрацију сезонаца, а радници ће тиме стећи могућност да телефонски провере да ли су пријављени.

– Мобилна апликација учиниће поједностављену процедуру ангажовања још приступачнијом, јер су истраживања показала да две трећине корисника предност даје апликацијама у односу на веб-портале као угоднијим за коришћење. Исто тако, три од четири корисника најчешће интернету приступа преко телефона – каже Владимир Чупић, председник Савеза за храну и пољопривреду НАЛЕД-а, додајући да од апликације „сезонски радници” очекује да повећа број послодаваца који уносом ЈМБГ, датума када ће радник радити и одабиром врсте посла на легалан начин могу да обезбеде помоћ у пољопривредним радовима.

– За прва три месеца примене поједностављену процедуру већ је користило 70 послодаваца. Међу њима сезонце је ангажовало и 17 физичких лица – открива Чупић.

Подаци система за електронску пријаву показују да је од јануара ове године на пословима у пољопривреди било ангажовано 2.987 сезонских радника, који су пријавом остварили право на пензијски стаж и осигурање у случају повреде на раду. За њих је плаћен порез у износу од 4,2 милиона динара, као и готово 12 милиона динара доприноса.

Сезонци су досад ангажовани у 95 градова и општина широм Србије, највише у Војводини. Због сезонског карактера посла најчешће су били ангажовани на орезивању, као и на пословима који су у вези са  чишћењем, сортирањем, паковањем и складиштењем пољопривредних производа.

Помоћ у коришћењу апликације и портала, послодавци и сезонски радници могу да потраже у сервисним центрима који су досад формирани у 83 локалне самоуправе. Њихово успостављање и обуку запослених спроводи НАЛЕД у оквиру истог пројекта. Само у марту организовано је 30 обука, на којима је учествовало 604 запослена у локалним самоуправама и послодаваца. Нове обуке су планиране до успостављања свих предвиђених сервисних центара. Мобилна апликација „сезонски радници” од 1. априла доступна је за преузимање на гугл плеј стору, а ускоро ће бити на располагању и власницима телефона са ИОС оперативним системом.

Права и обавезе радника и послодаваца

Сезонски радници оствариће право на ПИО и здравствено осигурање за случај повреде на раду и професионалне болести. Неће изгубити ни статус са евиденције НСЗ-а, тако да им неће бити обустављена накнада која се у тој служби остварује. Иначе, месечни издаци послодаваца на име пореза и доприноса по сезонском раднику у просеку износе 6.000 динара (300 динара по дану), док су пре били 10.200 динара. Послодавац може да ангажује једног радника највише 120 дана у календарској години, рачунајући збир дана ангажовања преко портала и уговора о привремено-повременим пословима. Он може бити правно лице, предузетник, као и физичко лице, односно пољопривредник. Послодавци и радници закључују усмени уговор који ступа на снагу у моменту пријаве преко онлајн портала.


Коментари5
64406
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dipl. agronom
Samo aplikacija Srbina spasava,narocito ako aplicira za odlazak u tudjinu...!!
Brus
Gde su sada oni koji placu kako su nezaposleni ? U ovoj ekonomskoj situaciji nema biranja posla. Ili je ipak lakse gluvariti po ceo dan dok su roditelji zivi ?
Radovan
Prvo ne mislim da je to "efikasan alat". To je alat kojim drzava hoce i ovde da ubere PDV pa postoji mogucnost da to ili nece funkcionisati ili tek sada se nece moci da nadju beraci jer vlasnici nece verovatno da podignu cene branja ,nego ce to da uracunaju u dogovorenu cenu sto znaci beracima manje. Da li ja u svemu vidim pokusaj drzave da ubere poreze "nikad vece u istoriji", e to cemo tek da vidimo. Ovo je po sistemu "da se Vlasi ne sete".
Singidunum
E moj Radovane. Nema uredjene drzave gde se za radnike ne uplacuju doprinosi tako da ovo nije nikakav pokusaj drzave da ubere poreze. A pomenuti PDV je normalan i naplacuje se tek krajnjem kupcu prodate robe ili usluge.
Препоручујем 0
Sinisa Stojcic
Pa kako je moguce kad stalno zaposlenima, u velikom broju, ne uplacuje se nocni rad i uvecana zarada u vreme drzavnih praznika

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља