недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Барска пруга младости и заједништва

Аутор: Б. Пејовићуторак, 09.04.2019. у 20:30
Пруге са изложбе у ужичком Историјском архиву (Фото С. Јовичић)

Ужице – Да заједништво и добровољни рад могу и брда да пробијају подсећа ових дана изложба „Пруга младости Београд–Бар”, отворена у ужичком Историјском архиву поводом Дана омладинских радних акција, у организацији Удружења акцијаша из Ужица. Као подсећање на један од најтежих градитељских подухвата у нас, градњу барске пруге, која је седамдесетих година Србију спојила с Црном Гором и њеним приморјем.

Уз фотосе акцијаша и бригада из тог времена, призора са градилишта, мостова на траси пруге и друге, представљени су и подаци о градњи. Пише да су барску пругу још у 19. веку планирале Србија и Турска, али је тек 1951. године основана Дирекција за изградњу пруге Београд–Бар. Први радови су почели 1952, да би услед недостатка средстава били обустављени. Прва у саобраћај, 29. новембра 1958, пуштена је деоница Бар–Титоград, дуга 51 километар. До Ваљева је пруга стигла 29. новембра 1968, а у Ужице 1972. До почетка седамдесетих изграђено је 229 километара пруге Београд–Ужице и 51 километар Бар–Титоград. Тада је преостало да се изгради најтежи и најскупљи део, са великим бројем бетонских и челичних мостова, као и захтевних тунела (најдужи „Созина” 6.170 метара, „Златибор” 6.139, „Требешница” 5.170, „Голеш” 4.949 метара).

Као градитељи пруге помињу се многобројна предузећа (београдска „Хидротехника”, „Мостоградња”, „Партизански пут”, „Жеграп”, „Планум”, сарајевски „Енергоинвест”, чачанска „Хидроградња”, ЕИ Ниш, „Гоша”, ЖТП Београд), а од великог значаја био је и учинак омладинских радних бригада. У пролеће 1971. договорено је да се покрене ОРА „Београд–Бар”, која је отворена у Пријепољу 11. јула те године. Током пет година изградње пруге на ОРА „Београд–Бар” учествовале су 234 бригаде са 12.245 бригадиста, међу којима око 200 пионира, као и 250 младих људи из других земаља.

На овој изложби набрајају се радне бригаде учеснице, којих је из Београда било 12, седам из Крагујевца, четири из Смедерева, три из Крушевца, две из Ужица и других градова Србије, те из осталих република (из Загреба десет бригада) и иностранства: бригада студената из Пољске, интернационална ОРБ западних земаља, интернационална ОРБ СССР... Учествовале су и медијске ОРБ: „Практична жена”, „Студио Б”, „Радио Београд два”.

На тој акцији жестоко се радило, утрошено је 1,2 милиона радних сати, па се ни на признањима није штедело: око 3.000 бригадиста добило је ударничке значке. Барска пруга је коначно завршена у пролеће 1976. и на њој је 30. маја те године успостављен редован саобраћај. Поводом успешно завршених радова Титовим указом из 1977. учесници ОРА „Београд–Бар” одликовани су Орденом братства и јединства са златним венцем за изванредне резултате и значајан допринос ширењу братства и јединства међу градитељима.

А радна акција, сећају се њени учесници, није била само крамп и жесток рад, већ допринос бољитку друштва, дружење, животно сазревање младих... Ми градимо пругу, пруга гради нас, говорили су тада акцијаши који сада, у зрелим годинама, оваквим изложбама и активностима настоје да нове генерације заинтересују за вредности заједништва и добровољног рада.


Коментари6
78f7c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
U kontekstu Crnogorske ''zahvalnosti'' postavlja se pitanje crnogorcskog doprinosa tom projektu? Priznanje Kosova kao znak zahvalnosti?
Монтер
Новинар или аутор изложбе је заборавио да спомене и некадашњег гиганта на изградњи ове пруге, а сада непостојећу фабрику Машинску индустрију Ниш (МИН Ниш) која је на барској прузи изградила и монтирала на десетине мостова металне конструкције!
Радомир М. Мисаљевић
Ишли смо и до Ужица, да гледамо партизанску фабрику оружја. Били смо на Кадињачи (ту је погинуо мој теча). Водили су на Краљеве воде, да се уверимо да је то луксузни место. Пољаци су нас све време малтретирали са тражењем одговора на питање: како то да постоје крволочне усташе, које су у то време упале у земљу и направиле покољ, а славна ЈНА то све `ладно гледала. Ми студенти, смештени у чајетинској основној школи (близу крчме где је сниман филм "И Бог створи кафанску певачицу"), одлазили смо који пут и на "радилиште", да би нас трасер видео и евидентирао. Све су машине урадиле, а ми смо били ту за параду. Многи су добили возачку дозволу, а нас неколико обучавао је пријепољски фотограф, тако да смо стекли звање полуквалификованог фотографа. У роману "Круг" Меша Селимовић оправдано критикује радне акције из седамдесетих година прошлог века. Причало се, да пројектанти пруге нису изашли на лице места пре израде пројеката. Зајам се враћа - пруга остаје. Воз креће седамдесеттреће.
Леон Давидович
Државу су градили па су тако градили и инфраструктуру која је повезивала многе крајеве.( "... да воз пође, на море да дође..." певала су раздрагано браћа Бајић) А онда су све то срушили јер су локачне спахије требале да свако присвоји себи по феуд. Вероватно, од силног "напретка", многим пругама данас више нема ни ко да се вози?
Леон Давидович
@ Ratko Zimonjić У коментару не пише да се пре није градило. Југославија је била држава у континуитету од 1918. са изузетком Другог светског рата и нема веза ко је био на власти држава је била држава.А што се тиче тих пустошења крајева има ту и менталитета Срба. Ето данас када су остали сами своји господари што би се рекло , појединци само грабе за личним богатством, а своје сународнике муче и злостављају на радним местима укључујући и те у источној Херцеговини
Препоручујем 6
Ratko Zimonjic
Dok je ova pruga gradjena i otvorena, zatvorena je pruga od Mostara kroz Popovo Polje do Trebinja, pa do Dubrovnika. Pre toga i do Zelenike u CG. Znate, gradilo se i mnogo pre komunista, druze Leone. Ove pruge o kojima ja pricam, zajedno sa putevima, su sagradili jos Austro-Ugari. E sada, zasto su drugovi komunisti izabrali da izoliraju i odvoje od sveta ovaj deo srpske Hercegovine, druga je prica. Svako vreme je imalo svoje poduhvate, ne treba velicati jedno za racun drugog. Kao sto ni danasnje propadanje pruge Beograd-Bar nije na obraz ni Milogorcima ni dahijinim pionima, tako ni zatvaranje pruge kroz Hercegovinu i izolacija ne samo Trebinja, nego i Ljubinja i plodnog Popova Polja nisu bili na cast komunistima jer je to dovelo do potpunog praznjenja i depopulacije cele regije od Stoca pa do Trebinja. Naravno, sve sto ce neko pamtiti iz danasnjeg vremena su napravljeni putevi i mostovi. Cestitke na tome, ali valjda treba i cuvati ono sto vec postoji a ne pustiti da propada?
Препоручујем 15

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља