понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Енергетска транзиција стратешки приоритет Србије

уторак, 09.04.2019. у 18:29
(Фото Танјуг)

БЕРЛИН - Први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивице Дачића изјавио је данас у Берлину да је тренутна преокупација Србије изградња двосмерног гасног интерконектора са Бугарском и јачање капацитета гасног складишта Банатски двор.

„Очекујемо да и Јужни гасни коридор, као и пројекат Турски ток, буду шанса за Србију да обезбеди одрживо снабдевање гасом и да као транзитна земља, допринесе енергетској безбедности својих партнера у непосредном и ширем окружењу”, рекао је Дачић на Берлинском дијалогу о енергетској транзицији на панелу „Могућа мисија: Изазови и решења за енергетску транзицију”.

Он је истакао да политичке разлике не смеју да буду разлог ометања пројеката који доноси добробит за шири круг држава и региона.

„Пример обуставе Јужног тока, за Србију посебно неповољан, управо је такав пример који је онемогућио да Србија, многе земље региона, али и део ЕУ, реше многа питања своје енергетске безбедности. За Србију гас нема национални предзнак, већ желимо да на што рационалнији начин обезбедимо гасно снабдевање”, рекао је Дачић.

Према његовим речима, за Србију је Јужни ток била најбоља опција, која није била на штету других, јер смо тиме решавали питање изградње гасне инфраструктуре кроз транзитне таксе, а истовремено је такво решење било од интереса за шири регион и ЕУ.

„Нажалост, иако нас је ЕУ уверавала да је тај пројекат изводљив и договорен, он није за сада реализован. С друге стране, реалност је да је Северни ток могао бити изузет из Трећег енергетског пакета, а Јужни ток не. Цех су платиле Србија и друге земље региона које су фаворизовале Јужни ток”, навео је први потпредседник владе.

Због недовољних количина гаса које су јој потребне, навео је он, Србија је приморана да користи угаљ и друга чврста фосилна горива и тиме надокнађује недостатак других енергетских извора, али је дубоко свесна да тиме значајно загађује своју животну околину.

Истакао је да је зато стратешки приоритет да се изврши енергетска транзиција која ће омогућити коришћење „чистих технологија” и веће учешће обновљивих извора енергије.

„То захтева огромна финансијска средства, али сматрам да само квалитетним програмима и пројектима, заједничким деловањем и солидарношћу свих нас можемо овај изазов претворити у развојну и инвестициону шансу”, казао је Дачић.

Осврћући се на изазове са којим се Србија суочава када је реч о обезбеђивању стабилног енергетског снабдевања, он је навео да домаћа производња гаса тренутно задовољава око 20 посто домаће потрошње са очекиваним трендом опадања.

У исто време, нагласио је, транспортни систем природног гаса у Србији је линијски, са само једним улазом из Мађарске и то ограниченог капацитета, што је недовољно са становишта енергетске безбедности и развоја тржишта.

Дачић је рекао да развој сектора примарно захтева обезбеђење гасоводне инфраструктуре у свим деловима земље и обезбеђење интерконекције са суседним државама.

„Србија је забринута уколико се остваре најаве о престанку дотока гаса из правца Украјине. Због тога са великом пажњом разматрамо све пројекте који нашој земљи могу да обезбеде стабилно снабдевање енергентима, пре свега природним гасом, а нарочито пројекте у којима Србија није крајњи корисник, већ земља кроз коју ће се одвијати транзит, што ће допринети енергетској стабилности региона”, казао је он.

Као пример успешне сарадње, поменуо је да Србија има разгранату сарадњу са СР Немачком и да се од 2001. реализује програм „Рехабилитација система даљинског грејања у Србији”, са циљем побољшања енергетске ефикасности и заштите животне средине, у шта је до сада уложено око 120 милиона евра.

Реализацијом овог пројекта, истиче Дачић, значајно је повећана енергетска ефикасност, побољшан квалитет услуга које топлане пружају грађанима, смањени су губици и трошкови производње и дистрибуције, а смањена је и емисија штетних гасова - ЦО2 за 60.000тона годишње.

Према његовим речима, реализују се и други пројекти који су усмерени на побољшање енергетске ефикасности, повећање коришћења обновљивих извора енергије, развој тржишта биомасе и друго.

Он каже да су енергетска безбедност, привредни развој и заштита животне средине узајамно повезани и да данас нико не може констатовати да је апсолутно „енергетски безбедан”.

„За све актере у енергетском сектору отварају се нове могућности, али и нови и високи ризици, уз основно питање како обезбедити довољне количине енергије на економски, енергетски и еколошки прихватљив начин. Енергетска безбедност је данас један од основних услова одрживости модерног друштва и државне политике, као и сарадња на међународном плану, морају пронаћи начине сигурног снабдевања”, навео је Дачић.

Он је подсетио да је Србија, као кандидат за чланство у ЕУ, ратификовала Уговор о оснивању Енергетске заједнице са циљем брже интеграције енергетског тржишта Србије у тржиште региона и ЕУ и обезбеђења стабилне инвестиционе климе.

Још 2014. године законски су имплементиране одредбе „Трећег енергетског пакета” ЕУ, а Стратегија развоја енергетике Србије до 2025. са пројекцијама до 2030, дефинише кључне приоритете енергетског развоја: обезбеђење енергетске безбедности, развој тржишта енергије и транзиција ка одрживој енергетици, казао је Дачић, преноси Танјуг.

Према његовим речима, појединачне економије су повезане у мултидимензионалну мрежу економских, социјалних и политичких веза.

Дачић наводи да су све државе у позицији да траже баланс између одређеног степена самосталности и одређеног степена укључености у међународне токове, али све већи број проблема које национална економија не може са успехом да решава, неминовно намеће заједничке напоре на међународном плану.

„Србија се трудила и даље ће то чинити да креативним решењима и инсистирањем на конструктивном дијалогу допринесе у превазилажењу ових питања”, закључио је Дачић на Берлинском дијалогу о енергетској транзицији.


Коментари0
7de18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља