четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:02

У Србији просечна старост 43 године, али је 33 одсто више старијих од 65

среда, 10.04.2019. у 16:31
(Фото Раде Крстинић)

Због најнижег природног прираштаја и све масовнијег одласка младих из земље, Србија има неповољну старосну структуру, јер је просечна старост скоро 43 године.

Не само да имамо најнижи природни прираштај у односу на све бивше југословенске републике већ смо и једна од само 32 државе света која бележи пад броја становника.

Ако се наставе садашњи демографски трендови, прогнозе УН су да ће на територији Србије 2061. године живети три милиона људи мање него данас.

Демограф Горан Пенев из Института друштвених наука у изјави за РТС каже да се те прогнозе односе и на територију Косова и Метохије.

Уколико се остваре неке од наших пројекција за Централну Србију и Војводину, број становника могао би бити мањи за 20 до 30 одсто, што је више од пројекција УН, рекао је Пенев.

Објашњава да на овакав тренд утичу бројни фактори – ниска стопа рађања, одлазак становништва из земље и умерено продужење очекиваног трајања живота.

„Имајући у виду остарело становништво, просечна старост је 43 године, међутим, битније је да је чак 33 одсто више старијих од 65 година него млађих од 15 година. Потпуно је поремећена старосна структура”, изјавио је Пенев.

Горан Пенев

Према његовим речима, то што наша држава стари није неуобичајено имајући у виду да цео свет стари. Међутим, указује на то да Србија спада у групу земаља са демографски најстаријим становништвом на свету.

Све касније рађање деце и разводи утичу на демографску слику, али не у толикој мери како сматрају лаици, објашњава Пенев.

„Међутим, проблем је што све већи проценат жена из фертилног периода излази без деце. То је оно што је ново у последњих десетак, 15 година за Србију. Није проблем ако се промени старосни модел фертилитета, али ако за последицу имамо све већи удео жена без деце – то је већ алармантно”, истиче Пенев.

Упозорава да се неповољни демографски трендови настављају, те да је 2018. године први пут у протеклих 120 година у Србији био мањи број живорођених него у годинама након Првог и Другог балканског рата.

Почетком 50-их година у Србији се рађало око 160.000 деце, а сада је тај број 65.000. Међутим, Пенев указује на то да се то из године у годину смањује, те да је први пут забележено мање од 65.000 живорођених.

„Повећање броја становништва присутно је у целом свету осим у Европи, Европа је и демографски стари континент. И ниске стопе рађања и смањење броја становника су најприсутнији у Европи. Једино се у Африци повећава број становника, па су пројекције УН да ће до 2050. једино Африка повећати удео у укупном становништву света”, рекао је Пенев.

Коментаришући за РТС да ли миграције могу да надоместе те губитке, овај демограф каже да то зависи од више фактора, међу којима је и политичка ситуација.

„Последњих година смо имали јак имиграциони талас у Европу, где је дошао огроман број миграната из Азије и Африке. То је сада смањено, али треба бити обазрив. Границе могу да се затворе”, рекао је Пенев.

Указује на значај европских парламентарних избора, који би могли да промене политичке услове – уколико на њима победе странке које се залажу против прихвата миграната.


Коментари15
ef904
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
U Srbiji se grade predškolske ustanove, a izvesnije je da će nam trebati sve više domova starih !!!
Branislav
Нажалост статистика нам је поражавајућа. Само да се зна да и предшколских установа-обданишта у Београду недостаје у односу на садашње потребе 35-40 процената, иако се кобајаги постиче наталитет-видимо како.
Препоручујем 9
Zorana
Nista u zivotu se ne dogadja slucajno pa tako i ovo. Problem nije ni malo jednostavan. Od kraja drugog svetskog rata pa sve do danas, stalno se propagira zivot u gradu a selo se stigmatizuje. Kad bi se sela sredila kao npr. u Sloveniji, mladi bi ostajali u njima. Danasnja situacija u selima za mlade je besperpektivna i naravno da odlaze u grad, zbog posla, obrazovanja, itd. I kad tako mlad covek krece od nule, tesko se odlucuje za brak a posebno za decu. Drugi problem je konformizam, posebno nas mladjih zena (sad ce me mnoge osuditi). Nametnuto nam je da moramo biti vitke, lepe, zgodne, moderno obucene...Priznati cete da je sve to tesko postici uz obaveze koji brak "nosi".
Dusan T
Dobro, da rezimiram: vi ste ovde izredjali sta mislite da zene treba da rade, a onda konstatovali da vecinu tih stvari i rade. Meni se ne cini da ste odgovorili na moj komentar, niti da smo u konfliktu misljenja. U svakom slucaju, hvala na paznji.
Препоручујем 3
Natalija
@Dusan T Najbolje bi bilo da žena samo klima glavom i govori da, tako je, da rađa, odgaja decu, pere, čisti, kuha i sprema, radi na poslu i donosi platu, radi na imanju, da je uvek na raspolagnju muževima i da nema nikakvih zahteva. A inače većinu nabrojenog naše žene već rade, ali izgleda da je i to malo. Eh žene, žene baš ste problem.
Препоручујем 10
Прикажи још одговора
Decak
Prema ovim podacima, nece biti "Dogodine u Prizrenu" nego "Dogodine u republičkom zavodu za statistiku - oblast demografski podaci za Srbiju".
Sinisa Stojcic
Na sigurnom smo putu odumiranja
Sreten Ilić
Pogrešna politika dospeva na naplatu. Šta je tu čudno?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља