уторак, 23.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:08

КОШАРЕ (3): Смртоносна заседа – очи у очи са ОВК

У секунди смо се, са даљине од 40 до 50 метара, погледали очи у очи. Већ следећег тренутка подижу пушке, почињем да трчим, чује се пуцњава, погађају ме меци, сећа се Душко Шљиванчанин
Аутор: Милан Галовићчетвртак, 11.04.2019. у 19:45
Припадници Војске Југославије на положају

На 53. граничном батаљону било је да издржи док не стигну друге јединице ВЈ, пре свега 125. моторизована бригада, која се пробијала ка граници, истовремено водећи борбу против ОВК, избегавајући ударе авијације НАТО-а и прихватајући резервисте.

Команда Приштинског корпуса на прву линију борбених дејстава шаље старешине, вишецевне бацаче ракета и чету војне полиције.


Војници у близине карауле „Морина” 8. априла 1999, дан уочи напада (Фото ЕПА/Anja Niedringhaus)

Али, требало је издржати до њиховог доласка. Мајор Душко Шљиванчанин, командант 53. граничног батаљона, наређује свом заменику мајору Драгутину Димчевском да на Кошарама преузме команду над граничарима, што он чини и својим пожртвовањем консолидује линије одбране.

Командант 53. граничног батаљона са возачем, војником Мирославом Стојановићем, креће „пинцгауером” према селу Батуша.

Упадају у заседу и том приликом војник, погођен снајперским хицем, гине, док Шљиванчанин успева да изађе из возила. Окреће се према нападачима који су изашли из заклона, мислећи да нема преживелих.


Положај ОВК - на вишим тачкама Проклетија и у априлу 1999. је било снега (Фото ЕПА/Anja Niedringhaus)

– У секунди смо се, са даљине од 40 до 50 метара, погледали очи у очи. Већ следећег тренутка подижу пушке, почињем да трчим, чује се пуцњава, погађају ме меци. У том тренутку уз пут се појављују војни полицајци, нападачи беже – каже Шљиванчанин, који је тада задобио једну прострелну рану и три окрзнућа.

Пребачен је у болницу у Ђаковици, али се самоиницијативно вратио у јединицу у болничкој пиџами, будући да су му униформу исекли приликом збрињавања рана.


И француски минобацачи су били уз границу СРЈ (Фото ЕПА/Георги Лицовски)

– Када сам дошао на командно место, вероватно су помислили да са мном нешто није у реду. Лекар је хтео да ми да инјекцију за смирење – сећа се наш саговорник.

На истом месту на мину је наишао БОВ и тада су рањени водник Дејан Агочевић, командир карауле „Кошаре” и возач.

Тог 9. априла рањени су пуковник Синиша Трајковић и потпуковник Томић из команде Приштинског корпуса.


         Напад авијације НАТО-а на границу СРЈ (Фото ЕПА/LOUISA GOULIAMAKI)

Нападачи су тог првог дана напада заузели вис Раса Кошарес и тешко оштетили зграду карауле, у коју су ушли 10. априла увече.

Она је на таквом месту да би било сумануто жртвовати људе да освоје тачку са које се не би могли бранити, што важи за још неке локације уз границу.

Припадници ОВК касније су претрпели губитке у караули, у нашу територију нису продрли дубље од неколико стотина метара.

Жестоке борбе водиле су се и 10. априла, када је у поподневним сатима стигао Други батаљон 125. моторизоване бригаде. Граничари су тада ушли у састав ове јединице.


Војска Албаније је нападала положаје ВЈ уз границу (Фото ЕПА/Армандо Бабани)

Наставили су да се боре до краја рата, а немерљив допринос дали су и они који нису пуцали, као што су лекари и везисти.

Наш саговорник је првог за одликовање предложио везисту војника Сашу Миловановића, који је у критичним ситуацијама вешто повезивао војнике разбацане по положајима на планинском ратишту.


Лансирање немачке беспилотне летелице из Македоније у извиђање над Косметом (Фото ЕПА/Георги Лицовски)

По потписивању Кумановског споразума, ВЈ се повлачила са Космета, а 53. гранични батаљон, на путу према централној Србији, формирао је колону код манастира Високи Дечани.

– Отишао сам у манастир и запалио 16 свећа за својих 16 војника, припадника јединице којом сам командовао – каже Шљиванчанин.

Прекаљена класа војника март 1998.


Повлачење ВЈ са Космета у јуну 1999. године (Фото ЕПА/Anja Niedringhaus)

Терет борби изнели су младићи на одслужењу војног рока, младићи од 19 или 20 година. Посебно треба истаћи мартовску генерацију, односно класу војника из 1998. године.

Многи од њих јавили су се у касарне на Космету у тренутку када се разбуктавао сукоб, учествовали су у борбама средином и крајем те године, а када је требало да заврше једногодишње служење војног рока – почела је НАТО агресија.

Уследила су још три месеца рата, повлачење у централну Србију, па су се кућама вратили тек у јулу и августу 1999. године.

(КРАЈ)

Прочитајте и претходни текст из овог серијала:

КОШАРЕ (2): Рат на караули је почео 30. септембра 1998.


Коментари26
6acbc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

one
Tvoj zaključak pred kraj je isti kao kada bi poredio ženu koja dobija batine od muža jer nije spremila ručak na vreme. Pitanje je dali je mogao Milošević da izbegne taj rat i za koju cenu.
Ivan Starinac
Na poslednjoj slici u tekstu nalazim se i ja. Nisam ni bio svestan da ova fotografija postoji, ali me je malo podsetila na te dane. Inače, to je kolona 2. borbene grupe 15. oklopne brigade, mehanizovana četa (VP 9650/21) sa aerodroma Slatina u Prištini.
Raca Milosavljevic
... hvala Bogu da eto imamo pravu istinu o herojstvu i junastvu ...neka im je vecna slava ... tek sada vidimo sta smo sebi napravili sto godinama se krije i pogresno uci o golgoti u Velikom i Drugom svetskom ratu ... svi za koje su Srbi ginuli u oba rata okrenuli se protiv nas,kukavicki i krvnicki ... valjda ce nas to nauciti pameti ...
stendal
Neka je vecna slava i hvala svim zrtvama rata na Kosovu. Ako mogu, trazio bih i potpunu brigu drzave o prezivelima, a narocito ranjenima. Molim da se ne zameri, Kosare i slicne zrtve vidim kao proizvod Miloseviceve "pametne" diplomatije i politike.
Dragomir
Nasa,slavna,srpska Vojska

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља