среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

У Београду годишње умре 20.000 људи

петак, 12.04.2019. у 14:29
(Фото З. Кршљанин)

У Београду годишње премине око 20.000 људи, а у Србији око 100.000, рекли су данас у Јавном комуналном предузећу „Погребне услуге”.

То предузеће које управља са десет гробаља у Београду (Ново гробље, Централно гробље, Топчидерско, Земунско, Бањичко, Ново бежанијско, Старо бежанијско, Орловача, Лешће, Збег), како су навели за Бету, обави годишње око 13.000 сахрана и кремација. Четири од тих гробаља, Лешће, Орловача, Нова Бежанија и Збег, имају статус „отворених” гробаља, што значи да се на њима сахрањивање може обављати у нова гробна места, а у преосталих шест гробаља сахране се обављају у већ постојећим породичним гробним местима и гробницама, тако да имају статус „затворених” гробаља.

Грађани који немају пребивалиште у Београду могу бити сахрањени на неком од београдских гробаља у надлежности „Погребних услуга” уколико се за њих закупи гробница, или нека од касета за смештај кремираних посмртних остатака у розаријуму или колумбаријуму.

На гробљима у надлежности „Погребних услуга” дневно се у просеку сахрани 40 до 50 људи, а најгора година, према евиденцији тог предузећа, била је 2017. година када је у јануару број сахрана премашен за 40 одсто у односу на просек.

У неким данима тог месеца дневно се сахрањивало више од 70 људи, па су сахране обављане и недељом и првог дана државног празника, што није уобичајено.

„Погребне услуге” основао је Град Београд па одређује и цене погребних услуга које су последњи пут утврђене у мају 2015. године.

Цене гробница зависе, како су навели, од капацитета, врсте камена и исписа, а најјефтиније су 250.000 динара. Годишњи закуп и накнада за уређење гробног места је 1.333 динара, за ;гробницу првог реда 5.665 динара, за касету у розаријуму 1.877, а за касету у колумбаријуму је 931 динар.

Трошкови просечне сахране, без погребне опреме, износе 36.697 динара, а најјефтинија опрема кошта 12.000. Гробно место кошта око 16.500 динара, а смештај урне у гробницу са улазом одозго око 10.000, а ако је улаз са стране трошкови су око 19.500 динара.

Трошкови просечне кремације без погребне опреме износе 30.877 динара, цене касета за смештај кремираних посмртних остатака зависе од врсте камена и исписа и за колумбаријум износе најмање 70.000 динара.

Најнижа цена касете розаријума је 100.000 динара и у њу је укључена и накнада за закуп и одржавање за период од десет година. Кремација безимене деце кошта 3.950 динара.

Рок обавезног почивања преминулог у гробном месту је десет година, а након тог периода породица, сродници и друга лица имају право да га продуже, под условом да се гробно место уредно одржава и да је плаћена накнада за протекло време.;

Посмртне остатке из гробова и гробница којима је истекао рок обавезног почивања, а рок почивања није продужен, предузеће може пренети у посебан заједнички гроб или гробницу”, рекли су у „Погребним услугама”.

Истакли су да је ексхумација због неплаћања обавеза крајња мера коју „Погребне услуге” предузимају након опомена и могућности да се дуг плати на рате.


Коментари3
d2294
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Надам се да ћу и ја кроз 2-3 деценије када будем троцифрен и не могу да прероним Таш уздуж.
Божидар
Загребите мало по статистици! Ако у Београду умре годишње 20.000 људи а у осталим деловима Србије 100.ооо да ли Србија има 15 милиона становника или се у Београду умире мање? Београд има 2,5 милиона становника, зар не? Ја бих рекао да се у Београду умире исто као у осталим деловима Србије али се упокојени развозе по Србији јер су сахране у Београду скупе. Многе у Београду нема ко ни да пожали а у провинцијама су оставили више оних који ће наћи времена да дођу на сахрану. Јефтиније а и душевније!
Југ
У Београду је становништво у просеку знатно млађе него у држави. Ту су концентрисани они који студирају и они који раде. Што даље од Београда све је више старачких домаћинстава. Села су остала без деце и школа, зато се тамо пропорционално више умире, јер млађе генерације живе у Београду, а не зато што људи хоће да “направе пазар”. За 30 година умирање се у Београду, а по селима неће, јер их више неће ни бити.
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља