уторак, 23.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:28

Одбијена тужба Сокоја против СББ-а

Уместо три милијарде динара, кабловски оператер исплатиће Сокоју 12 милиона динара за накнаду реемитовање музичких дела у периоду од 2012. до 2014. године, и то само због грешке у обрачуну
Аутор: Вишња Аранђеловићпетак, 12.04.2019. у 16:32
Спорна је висина дуга за ауторска права музичара

Кабловски оператер СББ не дугује Сокоју на име ауторских права три милијарде динара, већ 250 пута мањи износ, одлучио је Привредни апелациони суд у Београду и тиме потврдио ранију пресуду. Тако ће организација која штити ауторска права од СББ-а добити тек нешто мање од 12 милиона динара. Ово је епилог четворогодишњег спора који је Сокој покренуо сумњајући да је СББ од 2012. до краја 2014. достављао фалсификоване податке о броју претплатника и на тај начин обрачунавао знатно нижу накнаду за реемитовање музичког дела чије ауторство штити Сокој.

Док у СББ-у пресуду виде као најбољи аргумент да не послују мимо закона, у Сокоју најављују да ће правду тражити и пред Врховним касационим судом, како би покушали да процес врате на почетак.

– Пресуда је потврда да се СББ понашао законито и професионално у односу на обавезе према Сокоју. Првостепену пресуду потврдио је и Апелациони суд, тако да је одлука постала правоснажна. Све што СББ има да плати је 0,3 одсто тужбеног захтева, при чему таква одлука суда није резултат нашег пропуста, већ грешке у фактурисању Сокоја. Тиме је коначно стављена тачка на неосноване нападе Сокоја и дугих ’заинтересованих’ лица против СББ-а, очигледно срачунатих на нарушавање угледа који уживамо код својих претплатника – каже за „Политику” директорка за односе с јавношћу Јована Лукић и додаје да је у „току координисана акција различитих државних тела против ’Јунајтед групе’, у оквиру које послује СББ”.

Међутим, директор Сокоја Дејан Манојловић сматра да је Привредни апелациони суд погрешио у тумачењу једног члана уговора који су склопили са овим кабловским оператером. У пресуди у коју је „Политика” имала увид стоји да након што оператер обрачуна и плати накнаду ауторска агенција не може накнадно мењати њен износ.

– То тумачење је истргнуто из контекста и као такво супротно Закону о ауторским и сродним правима. Одатле произлази да, уколико је неко успео да вас до одређеног датума у месецу држи у погрешном уверењу, након тога вам ништа не дугује – додаје Манојловић.

Одлуку да поднесу тужбу донели су, објашњава наш саговорник, након што су од Регулаторне агенције за електронске комуникације (Рател) добили извештај да СББ спада у групу оператера чији број претплатника није усклађен са оним што су доставили Сокоју.

– С обзиром на то да смо истовремено приметили и да нам већу накнаду за ауторска права уплаћују други, далеко мањи кабловски оператери, посумњали смо у истинитост података СББ-а, након чега смо их и тужили – додаје Манојловић.

Међутим, представници Ратела нису сведочили у овом случају, позивајући се на чињеницу да је реч о поверљивим подацима. А који је податак за кабловског оператера пословна тајна – одређује он сам, на основу Закона о тајности података, и то назначава у извештају који шаље Рателу. Њихово објављивање могуће је, између осталог, и уколико то затражи државни орган. Међутим, у овом случају првостепени суд, што је после потврђено и у апелацији, одбио је да достави решење којем би се Рателу наложило достављање података о броју претплатника СББ-а.

А почетком прошле године против пет директора СББ-а поднета је кривична пријава због сумње да су власницима дечјих ТВ канала Ултра и Мини Ултра за три године уплатили два милиона евра мање на име накнаде за емитовање програма. Опет је посреди била сумња да је број претплатника СББ-а био за неколико стотина хиљада већи него што је приказивано у предрачунима. Привредни суд је у првом и другом степену захтев одбацио као неоснован, па је адвокат Бранко Павловић затражио ревизију ове, иначе правоснажне, пресуде.

Да ли број претплатника може да буде пословна тајна једна је од најчешћих полемика које се воде између кабловских оператера и медијских стручњака. Док први тврде да је реч о пословној тајни, други сматрају да је реч о податку од јавног интереса.


Коментари4
87587
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Borise, sedi, jedan!
Naplaćuju svaki dečji i školski koncert kao, kobajagi, zaštitu autorskih prava, samo isporuče školi troškovnik i škola mora da plati. Informacija je iz prve ruke. Tako naplaćuju i bibliotekama u kojima se organizuju koncerti. Na svim tim koncertima ulaz je slobodan, znači nema zarade. Ako ne znaš, ne trpaj se u temu.
Objavi ako smeš!
Poenta je da je SBB u Srbiji zaštićen kao nacionalno blago. Niko objektivno, a i suštinski njima ne može ništa. Tako će biti sve dokle je iza njih SAD.
konačno
Isti taj SOKOJ naplaćuje svoju naknadu u muzičkim školama na javnim časovima učenika, sve po broju stolica. Mnogo su se osilili.
Boris
Kako to konkretno naplaćuju i sa kojim razlogom?
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља