недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59
Одговор на саопштење ФК Црвена звезда и Удружења ветерана овог клуба

Првенство Србије 1946. је било квалификационо за првенство Југославије

Фискултурни савез Југославије је у децембру 1945. основао Савезну лигу, а тек у мају 1946. је почело првенство Србије (без Војводине) да би дала своја два представника за шампионат Југославије
Аутор: Иван Цветковићсубота, 13.04.2019. у 20:00
Текст из „Фискултуре” од 6. јануара 1946. у којем се тек најављују окружна првенства и првенство Србије

Хвала фудбалским ветеранима Црвене звезде што су својим одговором подстакли да се још мало расветли како је после рата постављен темељ нашег спорта. Он је тада био у надлежности Фискултурног савеза Југославије (Фисај), коме су биле подређене републичке организације, а њима окружне и градске.

Фисај је средином децембра 1945. одредио да у августу 1946. почне првенство Југославије у фудбалу због чега је основао Савезну лигу (турнире у осталим спортским играма) с 10 тимова (по два из Србије и Хрватске, а по један из БиХ, Словеније, Црне Горе, Македоније, Војводине и представник Југословенске армије Партизан).

Београдска „Фискултура” (као орган Фискултурно спортског одбора Србије званичан је извор како се то одвијало) објавила је 6. јануара 1946:

„Футбалско првенство Југославије отпочеће 11. августа. Међутим, према закључку скупштине Фискултурног Савеза Југославије, до 15. јуна све републике и аутономне области морају да заврше своје првенство. У вези са горњом одредбом стручна комисија ФИСОС-а проучила је питање одигравања футбалског првенства Србије.”

Дакле, Фисос је одигравање фудбалског првенства Србије проучио тек после одлуке Фисаја. „Фискултура” је пренела упутство с „пречицом” како да се то уради у року, „јер уколико до 15. марта један округ не буде имао свога првака, тај неће учествовати у првенству Србије, а према томе неће имати ни изгледа да би доцније учествовао у првенству Југославије.”

Да ли може јасније? Окружна првенства се играју да би се учествовало у првенству Србије (без Војводине), а првенство Србије да би се учествовало у првенству Југославије!

„Војни тимови не долазе у обзир за одигравање првенства, пошто ће се у Југословенској армији одиграти посебно првенство”, наглашава се у тексту што је и објашњење зашто Партизан није играо у републичком првенству.

„После 15. марта, сви окружни прваци и првак Космета”, образлаже „Фискултура”, „играће првенство по двоструком куп систему, све дотле док не остану последње четири екипе. 5. маја, ова четири друштва и два најбоља београдска, отпочеће финално такмичење, које ће се одржати по једноструком бод-систему. Првенство ће се завршити до половине јуна, а два првопласирана друштва учествоваће у Савезној лиги за првенство Југославије, док ће трећепласирано друштво играти у Републиканској.”

Дакле, почетак првенства Србије је предвиђен за 5. мај (почело је две недеље касније) 1946. Пола године после одлуке Фисаја о оснивању Савезне лиге!

Које је онда „такмичење увелико било у току”?

„Ускоро треба да се наставе борбе за првенство Београда у футбалу”, пише „Фискултура” 17. фебруара 1946. „У финалним борбама учествоваће шест друштава. Сигурни финалисти су по двојица првопласираних из јесенског дела првенства, из обе групе. То су: Раднички, Београд, Црвена звезда и Металац. Петог финалисту даће земунска друштва Спарта и Сремац, који ће 3. и 10. марта одиграти две утакмице. Шести финалиста добиће се на следећи начин: 24. фебруара новоосновано друштво Милиционар играће са четвртопласираним из групе ’Дунав’ (Графичаром), друштво студената са четвртопласираним из групе ’Сава’ (Ботипом). 3 марта победник из прве утакмице игра са трећепласираним из групе ’Дунав’ (Борцем), а победник друге утакмице са трећепласираним из групе ’Сава’ (Поштаром). Коначно 10. марта победници горњих утакмица у једној игри даће шестога финалисту. 17 марта почеће финалне борбе које ће се играти по једноструком бод-систему.”

Да „Фискултурни спортски савез Југославије није имао никакву надлежност над овим такмичењем” не би се после његових „одлука и аката од 14. до 16. децембра 1945” на основу табеле за јесењи део прогласили учесници финалног турнира. У противном Београд не би у року дао два представника за првенство Србије. Пада у очи и да су у разигравање за „шестог финалисту” придодати „новоосновано друштво” и тим студената (поштеђен од такмичења кроз које је морала да прође и Црвена звезда).

Како је онда Фисај у децембру 1945. „пресекао првенство у пуном јеку”, ако је тек три месеца после тога почело такмичење београдских тимова за два места у првенству Србије? „Фискултура” је 6. јануара објавила да се игра и првенство Загреба и то у две групе. Случајна подударност с Београдом?

У тексту у којем подвлачи црту (2. јул 1946) „Наш спорт” (ново име „Фискултуре”) у наслову „Црвена звезда првак Србије у футбалу” и поднаслову („Железничар се као други квалификовао за Савезну лигу, Металац је трећи бољом разликом голова”) истиче оно због чега се играло – два најбоља тима иду у Савезну лигу, а трећи у Републиканску (Другу лигу).

Да ли „ниједна титула освојена у новијим првенствима не би била рачуната, јер клубови са територије наше отете јужне покрајине Косова и Метохије нису у могућности да учествују у Суперлиги Србије” због тога што је Војводина 1946. имала своје првенство? Једно је кад неко не може да учествује због „више силе” (Косово и Метохија), а сасвим друго кад по нашим прописима има сопствену лигу (Војводина је и 1946. припадала фудбалској организацији Србије, као и много касније кад су њени клубови у Другој лиги играли у Западној групи с онима из Хрватске, БиХ и Словеније).

Што се тиче „паралела између Звездине титуле и титуле коју је Спартак освојио на нивоу Војводине” Спартак је као првак Војводине за 1946. имао иста права као и прваци свих осталих република, па и првак Србије Црвена звезда – право да игра у Савезној лиги (првенство Југославије).


Коментари1
aa816
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zile
Ja bih tu titulu , kao nagradu , dodelio gospodinu Covicu .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља