уторак, 23.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:58

Како се Суботица опростила од трамваја

На дан када је пре 45 година суботички трамвај заувек отишао у ремизу, отворена је изложба фотографија о последњој вожњи омиљеног јавног превоза
Аутор: Александра Исаковнедеља, 14.04.2019. у 14:18
(Фото: из књиге „Сто година јавног превоза у Суботици”)

Суботица – Тема трамваја повремено искрсава у јавном животу Суботице, или неки политичар полетно обећа да ће размотрити његово враћање, или се појави некo ново сећање, али овог априла трамвај се с правом вратио да би Суботичани обележили тужан јубилеј – 45 година од његовог укидања.

У холу Арт-биоскопа „Александар Лифка”, отворена је изложба фотографија Златка Јованова, некадашњег фоторепортера „Суботичких новина”, и Едварда Кирбуса, а приказан је и филм Огњена Алексића поводом 2. априла 1974. године, када се суботички трамвај заувек одвезао у ремизу.

Међутим, свако мало његов дух врати се на улице града којим је шпартао 77 година. Трамвајске шине поставио је предузимљиви бечки индустријалац Ернест Линдхајм 1897, повезујући увођење трамваја са електрификацијом Суботице. На прву вожњу до Палића повео је 250 најугледнијих грађана и гостију. Управо ова траса вожње до Палића увек је била посебно популарна, јер су њоме лети саобраћала отворена кола.

Како описати сећање данас зрелих људи на вожњу трамвајем? Можда као слику где као дете седе у отвореним колима за Палић, ваздух струји, сунчано је и прозрачно као у свакој успомени. Можда као сећање на глаткоћу порцуланских држача који су висили дуж трамвајских кола. Међу Суботичанима који га памте свако има неку своју успомену на вожњу трамвајем, носталгичну и емотивну, јер како другачије објаснити да трамвај никако не одлази у заборав. „Носталгија за трамвајем још постоји, али она полако нестаје како умиру времешни људи који су се возили њиме”, рекао је Едвард Кирбус на отварању изложбе.

Трамвај је отишао у историју под изговором дотрајалости и неисплативости улагања, а у време нафтног бума аутобус се чинио као боље и ефикасније решење. Постепено су укидане трамвајске линије да би 1971. године остала једна линија и само на њој је превезено 4,7 милиона путника. Истовремено, 17 аутобуских линија успело је да превезе тек 11,7 милиона путника, то јест мало више од два пута. Непромишљена одлука тадашњих градских власти никада није заборављена. Тог 2. априла 1974. године трамвај је уредно возио по реду вожње, бележи историчар Мирко Грлица у књизи „Сто година јавног превоза у Суботици”, до 14.30 часова, након тога је окићен цвећем, а преко 10 хиљада људи је изашло на улице да се опрости са њим. Кренула је његова последња, за грађане бесплатна вожња.

Много тога је у последњих пола века измењено у Суботици, неретко су промене уместо подмлађивања и улепшавања оставиле само ожиљке, али ни рушење позоришта, нестајање познатих градских кота, ништа од тога није на улице извело толико људи да обележи крај једне епохе. Људи су висили са кола, онако како се никада није возило, присећа се Кирбус који је са фотоапаратом хватао лица учесника и детаље локалне историје. Опраштање са трамвајем трајало је до 17 часова када се на крајњој станици у Малом Бајмоку формирала дуга колона трамвајских возила одакле су полако отклизали ка својим гаражама у другом делу града. Хроничари су забележили да се у 17.40 минута последњи пут зачуло трамвајско звоно.


Коментари10
4dbf0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

$%&
..систематски се уништава-руши Суботица још од 1945, да не би остало историјског трага бивших култура и граднје, саме лаже, а првенствено историја..али боомеранг се враћа, кад-тад..деја-ву
Beogradjanin Schwabenländle
У Немачкој, Европи, у УСА су многи градови вратили трамваје у саобраћај.
артиљерац
Највећи парадокс што су и Суботица,и Нови Сад и Ниш равни градови,без брда.Идеални за трамвајски саобраћај.
MilosBg
Pa zar je stvarno toliko skupo da se izgradi tramvajska linija u Subotici? Beograd bi mogao da donira par tramvaja ( kvalitetni a retro "švajcarci" bi se uklopili u ambijent SU savršeno) ? Beograđanin sam ali mislim da treba imati sluha i za urbane legende drugih gradova
Zoran Markovic
Jos jedena od divnih i pametnih ideja polupismenih rukovodilaca iz 1944/45 cije posledice i danas osecamo. Hvala im za sve i neka pocivaju u miru, da Bod da se ne povratili. Neki drugi ljudi su ulozili mnogo truda i novca da nesto naprave, a onda je bilo lako sve to unistavati i ukidati, ne bi li napravili novog coveka u novom dobu u novoj zemlji. Istorija pocinje od njih. A nije im smetala dekadencija vila na Dedinju. Njih nisu rusili i ukidali, njih su otimali i u njih su se useljavali. I njihova deca i unuci i danas iz tih istih otetih tudjih kuca upravljaju ovom jadnom zemljom. Da li ce se ikada krenuti sa vracanjem onog sto je ova zemlja nekada imala? Tramvaji (ili trolebusi, ili elektro-busi, svejedno je) bili bi mali korak, ali velika moralna podrska svima koji zele da nesto naprave od ove zemlje. Vratimo tramvaje, bar tamo gde su nekada decenijama i vozili - u Nisu, Novom Sadu, Subotici. Sto bi rekla danasnja deca - Pravda za tramvaje!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља