уторак, 23.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:28

Буквар за све Србе ма где живели

Националне организације из региона замолиле су Александра Вучића да буде покровитељ израде и штампања јединственог српског буквара
Аутор: Н. Ђурићнедеља, 14.04.2019. у 17:00
Први српски буквар сачинио је инок Сава из Дечана 1597. године (Фото: Р. Крстинић)

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Конференција српских националних организација из земаља региона упутила је молбу председнику Републике Србије Александру Вучићу да буде покровитељ израде и штампања јединственог српског буквара.

Председнику Србије захтев је упућен након што га је усвојила Осма конференција српских националних организација из земаља региона, којој су присуствовали представници из Мађарске, Румуније, Словеније, Хрватске, Републике Српске, Македоније, Албаније и Црне Горе. У образложењу за реализацију овог пројекта наведено је да је буквар „први учитељ, од којег зависи цело касније човеково знање, образовање и, што је најважније, осећање трајне припадности свом народу”.

„У језику наших предака, буки значи слово. Дакле, реч. А како каже Свето јеванђеље по Јовану: ’У почетку беше реч и реч беше у Бога. Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало.’ Буквар је божанска, словесна клица, из које је никао и разгранао се моћни и неуништиви храст српског језика”, пише у обрaзложењу пројекта.

Председник управног одбора Конференције српских националних организација из земаља региона Момчило Вуксановић каже за „Политику” да „постоји потреба за очувањем српског језичког идентитета” и да би „јединствени српски буквар био књига без које се не могу замислити библиотеке српских породица где год живеле”.

„Тим експерата сачињен од најугледнијих српских лингвиста, књижевних теоретичара, критичара, педагога и графичара учествовао би у остварењу ове књиге”, наводи Вуксановић. „С овом иницијативом већ су сагласне и подржавају је најзначајније културне и духовне институције српског народа у српским земљама и расејању. Међу њима су Матица српска из Новог Сада, Српска књижевна задруга, као и најутицајније српске националне организације из Румуније, Мађарске, Албаније, Хрватске, Македоније, Словеније, Републике Српске и Црне Горе”.

Писац најстаријег српског буквара је инок Сава из Дечана, сабрат манастира Градишта у Црној Гори. Књига је штампана у Венецији 1597. године. Дакле, готово четири деценије пре првог руског буквара Василија Бурцова, објављеног у Москви 1634. године.

Од „Буквара Саве инока” до данас, српска деца су се учила словесности из више од 700 врста буквара.

„Буквари су се мењали, сходно језичким и историјским приликама, у којима је живео српски народ. Савремено доба сведочи о дубокој угрожености нашег националног идентитета, чији носећи стубови су српски језик и ћирилица”, пише у образложењу овог пројекта.


Коментари21
68c30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
Чему ово потезање штокавског и ијекавског дијалекта? Зар то не представља богатство српског језика? Још се нисмо сабрали око једног буквара, а већ се делимо! Што се мене тиче, благословени били покретачи ове идеје. Надајмо се да ће председник Вучић, који је већ толико пута показао бригу за све Србе, где год да живе, да ће да прихвати покровитељство. Аз, буки, вједи, глагољ, јест...отуда и буквар (словар). И, наравно, законом обавезати употребу ћириличног писма за све, не изузимајући ни штампу, нити тв са националном фреквенцијом...
EvGenije
Srbima kao narodu u celini fali mnogo više od jedinstvenog bukvara. Srbima treba nacionalni program sa jasno definisanim nacinalnim ciljevima na čije bi se ostvarenje morala zakleti svaka vlada u Republici Srbiji i Republici Srpskoj. Nažalost, izgleda da je potreba očuvanja srpskog jezika i pisma jedini nacionalni cilj oko kojega se slaže većina Srba. Sramata je da ni 30 godina od raspada države u koju je Srbija uložila svoju državnost i sve kredite stečene tokom Velikog rata, i 20 godina nakon okončanja NATO agresije, Srbija nema definisan nacionalni program. No, to ne čudi kad znamo da Srbijom upravljaju potomci jugo-komunista koji se ne odrču amaneta svojih očeva.
Марија
Још једна црногорска ујдурма.
милутин
У корену пропасти Срба из Крајине је њихово незнање, више неразумевање да је С. Милошевић Црногорац, да у Црној Гори уопште нема српских села. Смуша. Србин Ћосић октобра 1992. записује у свој дневник: "Милошевић је натоциљао несрећне и неуке Србе из Книна да мени и Панићу одузму мандат за преговоре са Хрватима и заступање њихових права" (Пишчеви записи 1992-1993).
slavko
Koren propasti Srba u Krajini je njihovo neshvačanje kako je Krajina deo Hrvatske a ne deo Srbije koje tamo nikada nije ni bilo.
Препоручујем 10
милутин
@Amir Čamdžić - Ама каква црна војска, "није желео (или могао) да брани"... замазивање очију. Реч је о плану, договору да се уклони "реметилачки фактор", шугава стока затре. Али и да се Срби и Бошњаци сабију на што мањи простор и тако осуде на трајну мржњу и непријатељство. Слично и са Албанцима. Све би то наравно Хрвати, Црногорци и Југословени могли да користе и за даље.
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
Горан
Наравно да је буквар важан,али хоће ли неко већ једном да обрати пажњу на ове накарадне преводе ( титлове) на многим кабловским каналима,па и на про- државном Пинку?!.Нема вајде од буквара ако нам годинама,свакодневно, подмећу полу- хрватске преводе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља