понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: СТИВЕН НДЕГВА, шеф канцеларије Светске банке у Србији

Камионџијама треба 3.000 година да пређу границе у региону

„Преиспитајте модел привлачења инвеститора субвенцијама по радном месту и направите економију која ће бити атрактивна за многе компаније, а не само за неке”
недеља, 14.04.2019. у 23:30
(Фото А. Васиљевић)

За Светску банку кључно је да Србија спроводи реформе јер ће јој оне помоћи да привредни раст буде већи и самим тим биће отпорнија на ризике. Ако се изборите с политичким изазовима, као што су Косово, протести, избори, инвеститори ће имати више поверења у вас. 

Наставићемо да помажемо реформе, а једна од њих ће бити и да камиони брже прелазе границе у региону. Они сада чекају данима и израчунали смо да камионџијама у региону треба 3.000 година да пређу границе. Ово у интервјуу за „Политику” каже Стивен Ндегва, шеф канцеларије ове међународне финансијске институције у Србији.

Како оцењујете економске прилике овде?

Економска ситуација у Србији је добра у смислу да постоји привредни раст последњих година, буџетски приходи расту, добри су подаци о запослености. Прошле године, број запослених повећан је за 38.000, инфлација је ниска, буџет је у суфициту. То је много бољи резултат него пре пет година, када је буџет био у минусу, запосленост ниска, буџетски приходи слаби. Питање је да ли је то довољно добро за Србију.

Поредећи с другим земљама у региону и с централно-источном Европом (ЦИЕ), то је ипак низак привредни раст?

Да, раст је скроман и на кратак рок, а и на дужи. Српска економија је у последњих десет година расла по стопи од четири одсто годишње. Други с којима се пореди расли су брже. Од 1990. године, економије ЦИЕ повећане су за 75 одсто, а Србија је још испод привредног нивоа из те године. Јасно је да постоји велики јаз и, са гледишта Светске банке, не напредујете у складу са потенцијалом.

Како да убрзамо привредни раст?

Много је добрих ствари урађено у последњих пет година. Напредак је постигнут у приватизацији друштвених предузећа, смањен је буџетски дефицит, плате у јавном сектору су биле под контролом. Потребан је један велики подстицај да се заврше битне реформе и да се привредни развој убрза. То су инвестиције подједнако јавне и приватне. У Србији су оне још увек скромне – око 20 одсто бруто домаћег производа (БДП), а требало би да буду између 25 и 30 одсто БДП-а. Неопходно је и да се заврши реформа јавних предузећа. Они и даље троше много државног новца. У прошлој години на субвенције је отишло 300 милиона евра. Тај новац се може употребити за нешто друго. Те компаније су скупе и не праве „добар” новац. Оне су и додатни изазов, јер смањују конкуренцију. Ви немате нове компаније које доносе иновације, које могу да буду конкурентне глобално. Тренутно има 80 предузећа у друштвеној или државној својини, а некада их је било 600. Има много добрих примера у српској економији о спроведеним реформама, али није то довољно добро.

Када говоримо о потребним подстицајима за привредни раст, ви сте недавно изјавили да не подржавате концепт привлачења инвеститора субвенцијама по радном месту. Зашто?

Тренутно се у Србију доводе страни инвеститори који омогућавају запосленост, што је важно. Међутим, проблем је то што у једном тренутку то може постати једини начин привлачења инвеститора. Према нашем мишљењу, сада је вероватно време да, уместо компанија које вам обезбеђују, рецимо, 2.000 било каквих радних места, добијете компаније које доносе висококвалификована радна места. И чије су инвестиције одрживе на дужи рок. Проблем са онима који долазе само зато што је српска радна снага јефтина јесте то што ће оне врло брзо да оду у Мароко, јер је тамо радна снага још јефтинија. Немам ништа против „Фолксвагена”. Али, вама требају фирме које ће да инвестирају због тога што је радна снага овде високообразована и добро обучена, и што је пословно окружење добро. Зато преиспитајте тај модел, и оно што је за нас још важније, направите економију која ће бити атрактивна за многе компаније, а не само за неке. Размислите да ли можете да направите реформе које могу да доведу десет компанија које уопште неће разговарати са владом, а доћи ће зато што вам је инфраструктура добра, лако се прелазе границе, имате извор снабдевања у околним земљама без много политичких проблема, зато што постоји кредибилност судова, зато што мале фирме имају приступ изворима финансирања. То су више опште хоризонталне реформе које свима отварају врата и зато је то важно.

За ову годину пројектован је привредни раст од 3,5 одсто. Видите ли ризике да се то не оствари?

У овом тренутку остајемо при пројекцији да ће привредни раст износити 3,5 одсто. Ипак, постоје ризици. Један је успоравање у економијама, као што су Италија и Немачка, које су главни српски спољнотрговински партнери. Евидентно је и успоравање у глобалној економији. Када имате успоравање као што је садашње, треба да убрзате инвестиције. Оно што влада може да уради јесте то да утиче на повећање инвестиција и њихове ефикасности. Више новца из буџета може да се усмери на инвестиције у односу на прошлу годину. То би било добро за почетак. Други ризици су политички. Протести, избори за које не знамо да ли ће их бити. Због тога сви оклевају – бизнисмени, туристи. Као што би оклевали да оду и у било коју другу земљу. Та неизвесност одлаже инвестиције, потрошњу и генерално успорава економију.

Власт најављује повећање плата и пензија. Има ли простора за то?

Контрола плата и пензија била је веома важна за преокрет. У буџету је сада суфицит. Слажемо се да је потребно неко прилагођавање плата у јавном сектору и пензија. Међутим, оно што ми подржавамо је то да се повећање заснива на стабилној формули. У погледу реформи зарада у јавном сектору, разочарани смо да решења с којима смо се сложили нису још примењена. То је одложено за једну годину, и то други пут. Радимо с владом на томе да систем плата у јавном сектору почне од 2020. године и на додатним анализама које су им потребне.

А пензије?

У њиховом случају желимо да индексација буде предвидљива, транспарентна, а не произвољна.

Представник Светске банке недавно је изјавио да је забрињавајуће што су кеш кредити вредносно премашили оне за куповину стана на кредит. Да ли је то знак да се повећава потрошња, што може бити опасно, када економска активност успорава, а спољна неравнотежа расте?

То није здрава ситуација, јер кеш зајмови иду у потрошњу. Врло ретко их људи узимају за инвестиције. То није добро у ситуацијама када су веће инвестиције потребне и приватном и јавном сектору. Ризични су и јер се повећава лични дуг, а постоји и ризик да грађани не могу да их отплате. Србија се већ суочила с високим износом кредита с проблемима у отплати и влада је доста урадила како би они били смањени. Ако привредни раст буде повећан на пет, шест одсто и ако дугорочно посматрано грађанима буду удвостручени приходи, тај проблем ће нестати. Зато ми сматрамо да је привредни раст одговор и на тај проблем. Али не привредни раст од 3,5 одсто, какав сад имате, већ пет, шест одсто, што је Србија раније постизала.

Фискални савет је недавно израчунао да корупција смањује привредни раст готово један одсто. Како ви гледате на овдашњи проблем корупције?

Ми видимо да се перцепција корупције у Србији повећава. То чујемо и од пословних људи. Видимо и друге изазове у вези са владавином права, судски процеси трају по 600 дана да би се обичан уговор спровео. Због тога људи губе поверење да је овде могуће пословати. Проблем корупције и државе која то није спречила јесте тај што расту трошкови. Мислимо да владавина права треба да се побољша, такође, управљање јавним инвестицијама, да оне буду транспарентне. Од регистрације бизниса до прикључка за електричну енергију има простора за корупцију. Дигитализација је начин да се она смањи. Јер, што је лични контакт мањи, нестаје и проблем корупције. Светска банка ради на томе с владом.

Да ли сте задовољни реформама у Србији, поготово оним у јавном сектору? Ту сте пружали техничку и финансијску помоћ влади.

Укупно посматрано, задовољни смо. Али подстичемо да се на томе још ради и да бисмо поново радо били партнер влади, као што смо били у претходном периоду. Питање плата у јавном сектору још није завршено.

Јесте ли задовољни како напредују пројекти које сте финансирали овде? Коридор 10, на пример.

Очекујемо да ће то финансирање бити завршено у октобру 2019. године. Остао је део код Димитровграда.

Да ли су сви одобрени зајмови Светске банке искоришћени? Раније је било проблема.

Искоришћеност је веома добра и потрошња повученог новца сада је међу најбољима у подрегиону. Има успоравања код неких пројеката, попут оног у здравству и образовању, али то се убрзава.

Каква ће бити стратегија Светске банке за Србију у наредним годинама? У које пројекте ћете улагати?

Очекујемо да овог месеца одобримо три пројекта. За унапређење пореске администрације, што је изазов за пословање, затим помоћ да се дигитализују многобројне административне процедуре, и у домену транспортног саобраћаја, да помогнемо како би камиони лакше прелазили границе. Они сада морају да чекају сатима, данима, као што сам већ рекао. Следеће године ћемо имати пројекте везане за рударство, пољопривреду, истраживање, науку. Идеја је да помогнемо да се креирају послови у вези са високом технологијом. Даћемо подршку буџету за нове реформе. Радимо на новом пројекту за пруге, железницу. Имамо и пројекат за управљање путевима. 


Коментари6
5e221
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

svensson
Nekada 600 danas 80. Ipak nama dobro ide.
dušan
Dijagnoza odlična , pacijent (još nije) preminuo !
Nikola Kiric
Poslije ovoga, mislim da bih i ja mogao da upravljam vladom. Cevjek se skinu do gola, pokaza sve. Osta samo pitanje; Zasto vlada ceka s ovim reformama. Oprostite meni skromnom sro primjecujem samo jedan odgovor - korumpirani do bola. Sad ce sve svaliti na demonstracije, to je neizbjezno. U svemu ce naci razlog, osim u sebi. Svojstveno svakome sa kriminalnom psihom.
Душан
Не слажем се никако са тиме да камиони требају да чекају "3000 година" како би прешли границу. АЛИ, да ли је Србија једина земља у Европи (а сви показатељи иду у том правцу) која се мора одрећи дела своје територије како би ушла у тај магични клуб ЕУ и самим тим било омогућено камионима да несметано пролазе српску територију? И незаборавите још нешто: те исте камионе не задржава на границама само Р. Србија, већ и све околне државе и укључујући и чланице ЕУ.
Milos miokovic
...... sinoc od 21h ceka se izlaz na Kelebiji.....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља