недеља, 21.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:52

Од Медузе пламене косе до чувеног прималног крика

У Лондону до половине јула траје највећа изложба за последњих 45 година која је посвећена искључиво великом Едварду Мунку и чији је назив „Љубав и тескоба”
Аутор: М. Димитријевићнедеља, 14.04.2019. у 19:19
„Ври­сак”, 1893.

„Аутор најзлокобнијег иконичног лица. Радикални отац експресионизма. Норвешки одговор на Винсента ван Гога. Међутим, ко је стварно био Едвард Мунк?” почетне су реченице текста који на сајту Британског музеја потенцијалном посетиоцу приближава изложбу у овој кући, највећу у последњих 45 година која се на Острву догађа, а која је искључиво посвећена великом сликару и чији је назив „Љубав и тескоба” сугестиван, попут његове уметности.

Отворена током протекле недеље, поставка која ће трајати све до средине јула и која се организује у сарадњи са Мунковим музејом у Ослу, у британску престоницу доноси још један поглед на овог инспиративног аутора, осврт на предратни Берлин и Париз, његову бунтовну природу која је одбацила стриктно лутеранско васпитање, турбулентан, беомским круговима наклоњен живот, страсне љубавне афере и болести које су га пратиле.

Како британска штампа преноси, један од централних експоната међу 83 рада, од чега су педесетак графички отисци, јесте ретка истоимена литографија Мунковог најпрепознатљивијег прималног крика, чувеног „Вриска”, коју је уступио један колекционар и која, уз „Очај” и два примерка „Тескобе”, а реч је о још три, у истом сегменту изложена цртежа, наглашава комплексну природу човековог доживљаја спољашњег света и себе самог и компликован сплет емоција који из тога произилази. Прати их и текст, уметниково интимно, тренутно виђење злокобно крваво црвеног неба над долином, приказаног на поменутој легендарној слици. Публика ће моћи премијерно да види и матрице посредством којих је мастило утискивано на папир о којима се сликар готово опсесивно распитивао код издавача, а о чему сведоче и његове забелешке.

Како би утисак био употпуњен, у посебном тексту „Гардијан” читаоце упознаје и са обиљем материјала који се чува у депоима партнерске институције у Ослу, са ретко виђеним приказима дама налик на Медузу пламене косе, вампироликим приказама и животињским духовима, децом у болесничким креветима, мушкарцима и женама уроњеним у разнолике пределе и боје различитих палета, асоцијацијама на различита расположења. Мотивски распон од рафинираних залазака сунца до бруталних самртних постеља, како то описује критичар Џонатан Џонс, о којем је Мунк сам говорио као о „најдубљим пределима срца”.

Кад је познати писац аутор изложбе о још познатијем Мунку

Осим што доноси један специфичан, литератски поглед на Мунково стваралаштво, наслов „So Much Longing in So Little Space: The Art of Edvard Munch” („Penguin”, 2019) из првог лица дочарава и један несвакидашњи случај – ситуацију у којој се нашао познати норвешки писац Карл Уве Кнаусгор, аутор овог дела, онда када је био позван да лично курира изложбу Мункових дела и то баш у његовом матичном музеју у главном граду Норвешке.

Како пише магазин „Literary review”, Кнаусгор у првом делу књиге подсећа на биографију великог сликара, чији су мучни приватни догађаји умногоме утицали на његово сликарство, додајући томе пасаже из текстова историчара уметности чије је виђење Мунка на њега оставило утисак, али и разговоре које је лично водио са бројним уметницима о ликовном наслеђу његовог земљака, а међу којима је и Анселм Кифер. Откривајући занимљиве детаље и о својим саговорницима, попут тога да је Киферов атеље толики да се уметник и његов асистент кроз њега крећу на бициклу, Кнаусгор стилски уобличава информације онако како и пише своје књиге, припремајући читаоца за други, најинтригантнији део штива, у којем се упушта у појединачна тумачења Мункових дела и где искрено, без задршке и директно приповеда о свим тешкоћама и дилемама са којима се сусретао осмишљавајући изложбу за коју је био задужен. Бавећи се и ремек-делима, али и мање популарним радовима познатог експресионисте, Кнаусгор износи у књизи и лични уметнички кредо, у чему се, очигледно, препознао са Мунком, а који наговештава ономе који са његовом прозом до сада није био упознат шта га чека при додиру са овим и било којим другим његовим делом: „Најважније је да човек само настави да пише, као што је Мунку једино било важно да настави да слика. Квалитет ће доћи сам од себе”.


Коментари2
20312
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Primordijalni
Primordijalni krik, Munk! Viktor Igo, svojim crtežom Primordijalnog krika uvršćen u red simbolista,pored toga što je i književnik! Ovde je tema Munk i njegova čuvena slika! Izložba... Vinsent Van Gog , je duša ima takvu energiju da ne može da se svrstava u kategorije , van kategorije, iznad svega toga o čemu govori ovaj članak.
Muk
Munk! ceo svet ovako ispušta primalne krike!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља