недеља, 26.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:06
ПОГЛЕДИ

Мислиоци за 21. век

Да ли разговор о филозофским темама, ако се одвија преко друштвених мрежа, губи на озбиљности, или је то данас прави начин да се допре до шире публике, пре свега до млађих генерација
Аутор: Наташа Јовановић Ајзенхамерсубота, 20.04.2019. у 18:00

 

Ближи се занимљив филозофски дуел који ће преносити многи светски медији: словеначки филозоф Славој Жижек 19. априла „укрстиће копља” са канадским професором психологије Џорданом Петерсоном. Дебату многи већ називају „највећим филозофским сучељавањем у новом миленијуму”, а учесници ће расправљати о томе шта је капитализам учинио савременом човеку и која су могућа решења за важна глобална питања. Жижекова и Петерсова расправа наводно треба да буде реплика чувеног разговора између Ноама Чомског и Мишела Фукоа седамдесетих година прошлог века. Док једни жељно ишчекују да чују Жижека и Петерсона, други сматрају да је то чиста комерцијализација друштвене мисли. Зато отварамо питање да ли је филозофија „права” само ако се о њој учи из прашњавих књига, или су такозвани филозофи-инфлуенсери заправо адекватни носиоци друштвене мисли у 21. веку? Да ли разговор о филозофским темама, ако се одвија преко друштвених мрежа, губи на озбиљности, или је то данас прави начин да се допре до шире публике, пре свега до млађих генерација?

Ово питање је још сложеније ако узмемо у обзир да је тешко одвојити јавну улогу интелектуалца од пуког претварања идеја у робу која се продаје на глобалном медијском и интернет тржишту. Фуко и Чомски без сумње спадају међу највеће мислиоце, не само свога доба, па ипак и они су о најкомплекснијим филозофским питањима дискутовали пред телевизијским камерама. Упркос томе, тешко да би било ко данас рекао како су њихове речи биле банализација проблематике о којој се говорило. Петерсон и Жижек ће на сличан начин разматрати кључна питања која муче савременог човека, а која се тичу капитализма и одговора на проблеме које тај друштвени и економски систем ствара. Додуше, ако желите уживо да чујете шта Петерсон и Жижек имају да кажу о томе, треба да издвојите много новца. Ово може звучати поприлично парадоксално, јер Жижек себе дефинише као левичара, али ако узмемо у обзир да је његов целокупан јавни ангажман креиран тако да неометано ужива у благодетима либералног капитализма, онда висина карте за ову дебату нимало не изненађује.

Но, и када је реч о односу између новца и интелектуалног ангажмана, ситуација није увек једнозначна. Погледајмо још један пример из прошлости. Пионир социологије и сигурно један од најзначајнијих мислилаца 19. века Георг Зимел због антисемитизма у немачким академским круговима тога доба није остварио универзитетску каријеру. Уместо за катедром, он је своја предавања држао по разним клубовима које је посећивала широка и разнолика публика. Зимел је готово све брилијантне социолошке идеје изрекао управо на трибинама за које су се куповале карте. Оваквих примера није мало у историји друштвене мисли (почев још од антике), а данас се нико не би усудио да те мислиоце назове баналним или неозбиљним зато што су своје идеје делили са ширим аудиторијумом или су их и наплаћивали.

Али вратимо се у 21. век. У овом тренутку неколико филозофа-инфулуенсера креће на турнеје. Примера ради, француски филозоф Бернар Анри-Леви, домаћој јавности познат по контроверзним ставовима о ратовима на простору бивше Југославије, управо је сада на европској турнеји на којој промовише своје (наводно леве) идеје. Кључно питање у свему томе гласи – како пронаћи средину између конзервативне позиције по којој социјална мисао треба да остане привилегија мањине која има приступ формалном образовању и полемикама које се одвијају у уским академским круговима и, са друге стране, оних који мисле да друштвена наука не губи критичку оштрицу ако се за дебату филозофа и психолога купују карте као да је фудбалски меч на коме се онда навија за свог фаворита и то без дубљег промишљања онога што је речено.

Постављена питања су сложена и не може се на њих одговорити у једној колумни. То су важна питања, не само за оне који се баве друштвеном науком, већ се тичу и целокупног образовног система и начина на који ће се социјална мисао прилагођавати генерацијама које долазе, а које ће бити формиране у условима све бржег технолошког напретка. Један од универзалнијих одговора био би да је и у прошлости и данас много битније шта се и са којом сврхом мисли и говори, а не који су канали кроз које се неко обраћа.

Свако доба изискује нове начине комуникације, а у 21. веку тих начина заиста има више него икад, па их треба искористити како би што више људи могло да чује нове (критичке) идеје. Мислиоци који су се обраћали ширим друштвеним слојевима одувек су постојали и то је изузетно важан део академске културе и етике просвећивања. Међутим, требало би раздвојити јавну улогу мислилаца од хиперинфлације активности само зарад тога да би се стекла популарност и новац. Јер, ако су главни мотиви зарада и слава, онда критичког потенцијала засигурно нема, а тако изнесене идеје неће донети бољитак никоме осим оних који на њима зарађују и притом стичу статус „филозофских звезда”.

Асистенткиња на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари2
6348f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dzordz
ne treba biti filozof, i nisam, da bi se videlo da je zapadni kapitalizam u krizi. jos od spajanja nemacke, razbijanja sfrj i stvaranja eu(gde se ne zna da li je to savezna drzava ili savez drzava) i gde je nemacka namirila svoje gubitke iz 1945., materijalne i morlane, nasli su nekog drugog da je `pocino genocid`. i, naravno, tu sada i etnicko cicenje srba iz hrvatske, i sa kosova. sve je to pocetak medjunarodnog delovanja zapadnih drzava u XXI veku. one ne sire obrazovanje, ne hrane gladne, i ne pospesuju lokalnu ekonomiju. ne. sve neskriveno cine samo na svoju korist. bezidejnost gradjana zapada, i sebicnost, zapanjuje.kada kod njih strada nekoliko desetina gradjana to je terorizam i vojno se intervenise svuda po svetu. kada drugde ukrajinci spale 40 osoba, muskaraca i zena, u odesi zapad cuti. cak mi se cini da je srbija na braniku savreme civilizacije. skupo smo platili sto smo mi mi, i sto smo tu gde smo. ali, po meni, ustavni sistem sfrj, srj i srbije je zapad pregazio.
Kras Kulas
Prava polovina teksta odlicna, sve sto je napisano o Zizeku, Robertsonu, Comskom i Fukou, buducim i proslim debatama stoji, ali onda potpuno bespotrebno autorka uvlaci u tekst "poor, old Georg Simmel" koji je eto kao "Jevrejin bio zrtva antisemitizma". Draga moja, Fjodor M. Dostojevski koji je bio savremenik Zimela, takodje veliki filozof i mislilac je zbog svojih promisljanja i kritickih stavova u 27.godini zivota bio osudjen na smrt u svojoj zemlji, carskoj Rusiji. Da bi poslije bio pomilovan i poslat u sibirski gulag gdje je proveo 4.godine u zatvoru radeci najteze fizicke poslove. Tako kad uporedimo dva slucaja, Zimel i nije tako lose tretiran u Njemackoj, ako nista bio je slobodan, dok je ovaj potonji trunuo u zatvoru zbog izgovorene rijeci. I nikad niko nije napisao da je mladi Dostojevski bio zrtva carizma. Hocu da kazem, bilo je dovoljno navesti primjer Zimela u kontekstu " rane komercijalizacije drustvene misli" i tu se zaustaviti, ne praviti od njega "zrtvu" antisemitizma

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља