недеља, 21.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:52
ИСТОЧНА СТРАНА

Бизнис откључава врата између Скандинавије и Русије

Аутор: Слободан Самарџијапонедељак, 15.04.2019. у 19:00
Председник Финске Саули Нинисте, премијерка Норвешке Ерна Солберг, Владимир Путин, председник Исланда Гудни Јоханесон и шведски премијер Стефан Ловен (Фото: EPA-EFE/ANATOLY MALTSEV )

„Односи Шведске са Русијом требало би да буду на што вишем нивоу”, изјавио је прошле недеље Стефан Левен, председник владе у Стокхолму, сумирајући пред новинарима своје учешће на међународном форуму „Арктик – територија дијалога”, одржаном прошле недеље у Санкт Петербургу, и потоњег сусрета са руским председником Владимиром Путином. У северној престоници Русије десио се ових дана читав низ међународно-политичких контаката за које многи сматрају да би у коначници могли имати и историјски карактер. Наиме, лидери скандинавских држава решили су да занемаре вишегодишњи бојкот Москве на који су се одлучили након одлуке Русије да на црноморском полуострву Криму организује референдум на којем се 95 одсто тамошњег становништва одлучило за излазак из привремене (од 19. фебруара 1954) домовине Украјине и повратак под руски суверенитет.

Ваља имати на уму да је Шведска, заједно са Пољском, а уз сарадњу прибалтичких држава, врло здушно заступала политику најоштријих санкција према Русији. Контакти између Стокхолма и Москве су се те 2014. свели на минимум и тек је 2017, након сусрета министара спољних послова Сергеја Лаврова и Марго Валстрем, дошло до извесног попуштања. Погледи две земље на светска збивања и даље су у немалом раскораку, посебно по већ поменутом питању Украјине, али околности се мењају. Не само у међусобним односима већ и на глобалном плану.

То је и потакло шведског премијера да буде врло отворен: „Ценим то што нам је омогућено да политике наших земаља суочимо на тако високом нивоу, и за то сам спреман у свакој прилици. Посебно што је већ свима јасно да су нам преговори нужни. По неким питањима наша мишљења су прилично сагласна, по некима се разилазе. Ово друго се, пре свега, односи на ситуацију у Украјини и њен садашњи статус.” Ма колико међународна дешавања умањивала могућност светским лидерима да прагматичније обављају своје државничке послове, не треба ни сумњати да је трговина и даље прави кључ који отвара многа врата. Између осталог и када се ради о прекограничном транспорту. А ту су, када је север Европе у питању, планови заиста амбициозни: модернизација тамошњих лука, развој навигационе инфраструктуре, заједничко коришћење бродова за пробијање залеђених трговачких линија, безбедност… Јер, како наводе стручњаци, климатска криза на Арктику није питање будућности. Она је већ ту.

Једнако позитивни сигнали стигли су и поводом сусрета Путина са премијерком Норвешке Ерном Солберг. Општи став посматрача је да је и ово један од јасних знакова да се на северу нашег континента нешто мења. Посебно када се ради о санкцијама уведеним Русији после поменутих украјинских дешавања 2014. Оно што су у Норвешкој сматрали потребним да нагласе јесте чињеница да је позив за разговоре стигао управо са стране Русије, што у великој мери говори о томе да светска дешавања данас не дозвољавају пренагљене потезе.

Не треба ни сумњати да су и у случају Норвешке муке на којима се земља нашла увођењем санкција комшијској Русији биле међу кључним разлозима да се ствари доведу у ред, а прекогранична сарадња усклади са актуелним трендовима. Јер, после 2014. многе норвешке фирме биле су приморане да обуставе сарадњу са руским партнерима. Према тврдњама појединих норвешких медија, најбољи доказ за то је индустрија која се бави уловом, прерадом и продајом рибе, а која је због наведених санкција претрпела велики губитак. То је и разлог што су позиви за нормализовање односа са непосредним суседом и његовим великим тржиштем, све учесталији.

Према речима премијерке Солберг дошло је време да се, након пуних пет година потпуног одсуства било каквог контакта са руским колегама, ствари поново врате на нормалан терен, и у оквире у којима би у обзир свакако били узети и сви разлози који су довели до садашњег стања. Било да је реч о конкретним дешавањима попут оних на Криму пре пет година, било о незаустављивом тренду прерасподеле глобалних политичких, војних или економских утицаја.

Нешто „тврђе” је реаговао председник Финске Саули Нинисте који је подсетио шта је све узроковало санкције Русији уз констатацију да ће њихова трајност зависити само од даљих одлука руководства у Москви.

„Међународни арктички форум” угостио је ове године више од 3.600 представника руских и међународних политичких, научних и економских кругова, медија и друштвених организација из 62 земље света, међу којима су најбројније биле делегације Кине, САД, Канаде, Јапана.


Коментари1
1e3ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Target
Mora da su Skandinavci u St. Petersburgu vidjeli karte ciljeva ruskuh raketa pa okrenuli plocu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља