недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Одрживи развој Србије

Аутор: Бранко Павловићнедеља, 21.04.2019. у 18:00
(Фото Пиксабеј)

Који је то идентитет који уопште има шансе да потисне претерани страни утицај и да се обрачуна са криминалом? Само држава. Без полуга државе ми немамо никакве шансе у тој борбиОвај текст полази од претпоставке и мог личног уверења да је у Србији недопустиво велики страни утицај и утицај организованог криминала/крупне корупције. Наравно да се ова тезе може и доказивати, али ћемо од ње поћи као од аксиома. Одатле следи да је нужно потиснути страни утицај и уништити криминални утицај, у облицима који блокирају развој друштва, а све због тога да би се остварио наш интерес.

Како нема напретка без идентитета, прво неколико речи о томе.

Шта је то „ја”, претпостављамо да знамо, али шта је то „ми”? Идентитет подразумева да смо спремни да заједно са неким другим људима кажемо да смо то „ми”. Извесно је да таквих идентитета има више: породица, студенти, универзитет, припадници синдиката, партије, завичаја, ужег локалитета у коме живимо, навијачи...

Али који је то идентитет који уопште има шансе да потисне претерани страни утицај и да се обрачуна са криминалом? Само држава. Без полуга државе ми немамо никакве шансе у тој борби. Намерно кажем борби, зато што нас противник залуђује причама о „стабилности”. Каква стабилност кад је то детаљно разрађен систем за остваривање страног и криминалног утицаја? За нас је погубно да такав систем остане стабилан. Нама је као ваздух потребна нестабилност, да бисмо у следећој фази изградили одрживи развој и сигурност.

Сви који објашњавају да је свако „ми” заправо конструкт, то ће рећи заблуда необразованог света, јесу или непаметни, или директно раде за стране интересе и/или криминал, или на тим лажима лично добро живе.

Одређивање неуралгичних тачака у систему које треба ослободити изузетно је лак посао. Само треба следити огромно искуство савремених колонизатора шта у једној држави треба контролисати (и на који начин) да би се обезбедио доминантни страни интерес. И затим радити у контри.

Због краткоће излагања, само ћу набројати области: монетарна политика, фискална политика, банкарски сектор, пољопривреда, трговина, енергетика, привреда, војска, безбедносне службе, медији, образовање, култура, правосуђе.

Наравно да набрајање није исцрпно, али је довољно исцрпно да се разуме да је реч о брижљиво разрађеном плану и да се утицај обезбеђује у много области на различите начине. Одговор је: поставити стручне и моралне људе на чело свих одлучујућих институција. Пустити их да они сами кадрирају тим са којим ће радити (уз уплив безбедносних служби ко не може). Затим оставити рок тим људима од месец дана да селектирају људе у систему који ће чинити окосницу борбе. И онда кренути у разграђивање стране контроле.

У свакој области сваки тим предвиди три-четири главне мере, а затим их разради са по три-четири оперативне мере. На целини државе и друштва, то је између 250 и 300 мера. Уопште нема дилеме шта треба радити у фази потискивања страног интереса.

Када говорим о уништавању криминала мислим, наравно, на организовани криминал, који код нас уопште није постојао до Милошевића, и на крупну корупцију. Не на криминал као друштвену појаву која ће увек постојати.

Ту у систему постоји око 35–40 руководећих неуралгичних тачака: БИА, УКП, НБС, министарства финансија, пољопривреде, привреде, трговине, државни ревизор, Комисија за хартије од вредности, Пореска служба, ВОА и ВБА, врх тужилачке организације, врх судске организације, Агенција за осигурање депозита.

Када једновремено на сва та места поставите људе који знају и хоће да се обрачунају са криминалом, све је заустављено за убудуће (то значи да онај ко је на власти не може да краде и да су похапшени сви највећи криминалци из реда нарко-картела и сл.) у првих шест месеци. Тај резултат онда омогућава систему да процесуира оно најгоре из прошлости, а безбедносним службама да се посвете својој контраобавештајној делатности. Ово говорим као неко ко је у Агенцији за приватизацију 2004. године све ово урадио у прва два месеца и тачно знам да је за шест месеци могуће урадити исто и на нивоу целе државе.

Најкомпликованији захват је одредити стратегије развоја и уопште га не може непосредно осмислити извршна власт. Држава само мора да омогући све потребне услове да најстручнији људи у побројаним областима дефинишу стратешке правце. Да након тога спроведе озбиљну јавну расправу. И да коначан резултат преточи у прописе.

Ми стручних људи имамо. Или, још их имамо. По мом увиду, око три одсто стручњака у свим областима у овом тренутку је упоредиво са најбољима у свету. И још 15 процената упоредиво је са горњом половином. То је огроман капитал. Највећи који имамо. И довољан за озбиљан искорак у добром правцу.

Србија је економски мала и то нам је предност. Можемо лако да се „уденемо” у склопу повољних геополитичких односа. То, на пример, Немачка са више од 80 милиона становника и 3.500 милијарди долара БДП-а не може.

И на крају само констатација – одрживи развој и сигурност Србије немају никакве везе са ЕУ.

Адвокат

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари0
93329
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља