недеља, 26.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Месечно око 1.500 забрана приласка жртвама насиља

Мора да се прати шта се дешава у породици када се насилник у њу врати, након 48 сати или 30 дана проведених у притвору, јер пракса показује да насиље тада ретко ескалира
Аутор: Катарина Ђорђевићуторак, 16.04.2019. у 22:55

Још једна породична трагедија обележила је протекли викенд: у Калуђерици је насмрт претучена жена, а за убиство је осумњичен њен син. И овај случај ући ће у црну статистику која говори да сваке године око 30 жена страда од руке најближег свог – мужа, оца или брата. Због насиља у породици сваког месеца у просеку се изрекну 1.572 забране контакта и приближавања жртви и 689 мера удаљења из стана, односно куће.

Осим ових података, у најновијем извештају Аутономног женског центра о примени Закона о спречавању насиља у породици, који се односи на период од јула до децембра 2018. године, такође се упозорава да у просеку 663 особе месечно добију обе хитне мере.

И ова анализа потврђује тужну истину да је дом најмање безбедно место за жену, као и да су породични насилници углавном мушког пола: у 90 одсто случајева мушкарци су ти којима се изричу обе хитне мере. Говори ли оволики број изречених хитних мера у прилог тези да полиција и тужилаштво добро разумеју значај превенције породичног насиља?

– Ако сваког месеца имате између 1.700 и 2.000 новопријављених случајева насиља у породици, требало би да имамо око 1.700 индивидуалних планова заштите жртве, а њих има између 1.100 и 1.400. Значи да је око 300 жртава остало без плана заштите и та статистика мора да се промени. Једноставно речено, мора да се прати шта се дешава у породици када се насилник у њу врати, након 48 сати или 30 дана проведених у притвору, јер пракса показује да насиље тада неретко ескалира. Осим тога, број тужби поднетих по службеној дужности и даље је несразмеран броју пријављених случајева насиља и броју изречених хитних мера, иако се бележи њихов пораст – објашњава Тања Игњатовић, психолог у Аутономном женском центру и ауторка седмог независног извештаја о примени Закона о спречавању насиља у породици.

Речи наше саговорнице потврђује и недавно убиство Снежане М. из Ужица, коју је убио њен супруг Горан, дан након што му је престала хитна мера забране приласка жртви. Нажалост, и овај случај представља суморну илустрацију тезе да оружје на списку станара повећава шансу да ће свађе супружника добити трагичан епилог, да чину убиства често претходи вишегодишње насиље и да покретање бракоразводне парнице неретко покреће и фаталну лавину беса.

– Закон о спречавању насиља у породици представља превентивну меру чији је циљ да спречи ескалацију насиља у ситуацији када је та агресија „ниског интензитета”, када дође до шамарања, чупања за косу, грубог гурања, претњи са фаталним садржајем... У свим овим ситуацијама полиција мора да реагује и може да изрекне хитну меру забране приласка жртви и у року од 24 часа обавести тужилаштво, које у наредна 24 часа мора да одлучи да ли се хитна мера забране приласка жртви продужава на период од 30 дана. Цео случај мора да буде разматран на групи за координацију и сарадњу, којом управља заменик јавног тужиоца, а састанцима те групе морају да присуствују надлежни полицајац и представник центра за социјални рад. Та група има обавезу да изради индивидуални план заштите жртве. Ако се процени да ће након насилниковог повратка кући безбедност жртве бити угрожена, она мора бити склоњена на сигурно место. Иако пракса показује да су неке жене смртно страдале упркос свим мерама заштите, држава мора да учини све што је у њеној моћи да спасе сваку особу – изричита је наша саговорница.

Она наглашава да анализа показује да је један број жртава претходно тражио помоћ државе и пријављивао насилника. Сумњу да институције система понекад закажу буди и неуједначеност у броју изречених хитних мера заштите, јер је, како указује Тања Игњатовић, нелогично да је укупни број наређења о изреченим хитним мерама у полицијским управама Београда и Новог Сада готово једнак, иако је популација Београда готово четири пута већа од броја становника Новог Сада. Било би важно испитати шта узрокује знатно већи број изречених наређења у полицији Јагодине у односу на Лесковац, с обзиром на то да овај град има 2,5 пута више становника од Јагодине, или због чега је број наређења у полицијској управи Суботице 4,3 пута мањи у односу на Лесковац, када ови градови имају сличан број становника... Иза ових чудних неподударности може да стоји безброј разлога – почев од погрешне процене полиције и тужилаштва, па све до одбијања жртве да затражи помоћ државе, јер нема поверења у њене институције.


Коментари12
40022
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelica
Šta vredi sve to?... Sam sud ne poštuje zakone i ne radi po njima...i kada sam 2012. Još prijavila nasilje prvi put...i danas 2019. Samo sam potrošila mnogo..previše novca na advokate...i vreme... Prijavila pa tužila krivično i parnično nasilnika sudu marta 2013. Krivično 2018. konačno osuđen i određena uslovna kazna zatvora, on se žalio i sa višeg nas vratili na prvostepeni gde je opet 2018. osuđen isto...A tek onda iznenađenje na parničnom ročištu 2019.- nasilnik vadi papir sa višeg suda da je slučaj zastareo. Parnica je zbog nasilja i tada deteta još bebe, te 2013.godine po zakonu morala da se završi u roku od 2 meseca od prvog ročišta održanog u aprilu 2013. - sada je sredina 2019. i parnica još traje...zakoni se na samom sudu ne poštuju...
mara
Najljubaznije bih molila novinare i novinarke da teška krivična dela ne nazivaju „porodičnim tragedijama".
DW
@mara. Potpuno se slažem. I takođe molim da se u statistici navede za koju vrstu nasilja u procentima se izriču mere zabrane prilaska. Često se navode oni najekstremniji slučajevi gde se dešavaju ubistva, ali treba naglasiti da se u porodično nasilje ubraja i psihičko, ekonomsko i seksulano nasilje. Tako da postoje bizarni slučajevi gde neko dobije zabranu prilaska nakon prijave da se izdrao na ženu (psihičko nasilje) ili zahtevao od žene da mu kaže na šta je potrošila platu (ekonomsko nasilje).
Препоручујем 9
софи
Као практичар, могу рећи да је уочљива једна ,,законитост" проблеми у породици, па и насиље, постају интензивнији после пријаве насиља. Такође се уочава и својеврсна злоупотреба оштећених (жртава). Полиција и тужилаштва врло некритички доносе мере забране. У једном отвореном разговору са представницима органа гоњења речено ми је да им је најлакше изрећи меру забране. Тиме себе ограђују од ризика непоступања. Једно је сигурно, у породицама у којима је пријаввљено насиље, било га не било га, заједничког живота више нема и тек настају егзистенцијални проблеми.
Danilo Sokolovic
bivsi_doktor, ocigledno da Vas nije zanilmalo o cemu je rec u clanku, ali za ovaj "odgovor" ste imali interes! Srpski muskarci su od davnina vaspitavani kao MACO, bez empatije, bez osecanja bez stida i odgovornosti prema svima i svemu, jer je ON taj koji je vazan!!! Sramota za nas Srbe, mi jos uvek zivimo u kamenom dobu i zato ce nam SVE, ali bas SVE i ostati i bice ovako kako nam je!!! Tako nam i treba..........ne zasluzujemo nista bolje dok ostajemo kakvi smo!!!
DW
@Danilo Sokole. Nisu samo srpski muškarci mačo već svi muškarci. Mada se u SAD se sve više na ulici viđaju soy boys ili na našem ženski Petko. Nije gej, ali je toliko feminiziran da čovek pomisli da jeste. Ako to treba da nam bude ideal onda bolje kao muškarci da ne živimo. Uzgred, fizičko nasilje nad ženama nije viteški i za svaku je osudu.
Препоручујем 5
Zahvalnost feministkinjama
Poruka teksta je jasna: "Žene živite same, i ispunite feministički san globalističkih elita - depopulaciju. Ne zasnivajte porodicu, čak nemajte ništa ni sa muškarcima (već sa ženama), a ako imate porodicu, rasturite je nakon prve svadje". Inače, analitičniji čitalac može da primeti da od prosečno 663 osobe mesečno (prema evidenciji AŽC-a), više od pola su oni koji ne žive u zajedničkom domaćinstvu, tj razvedeni partneri kojima je prijavljivanje "nasilja" "u porodici" samo način da lakše dodju do starateljstva nad decom i imovine. Dakle onih preostalih 300 koji žive zajedno, 90% je neka žustrija svadja, a samo 10% neko ozbiljnije nasilje. Sve i da je svih 300 mesečno pravo nasilje, a da u bar 10% su počinioci žene, nema više od 3000 nasilja godišnje nad ženama u Srbiji, a to je svaka 1000-ta žena! I onda zaključak: "дом je најмање безбедно место за жену" je feminističko, depopulaciono preterivanje i laž. Bravo Katarina, nismo ništa bolje ni očekivali od tebe.
Der devil
Samo nastavite da gledate Sex i grad i Ocajne domacice i na pravom ste putu
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља