понедељак, 20.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

Јагма за закуп државних ораница у Војводини

Док у 16 општина у Србији уопште нема интересовања у Бачком Петровцу, Беочину, Сремској Митровици, Сомбору… издат рекордни број државних хектара
Аутор: И. Албуновићуторак, 16.04.2019. у 22:55
У Војводини тражња за ораницама (Фото А. Васиљевић)

И док се у појединим крајевима Војводине воде борбе за сваки педаљ државне земље, у неким крајевима Србије пољопривредници уопште не показује заинтересованост за закуп ораница у државној својини.

Како је саопштено из Управе за пољопривредно земљиште у 16 општина није било понуда за закуп ни после другог круга надметања које су организовале локалне самоуправе.

Реч је о општинама: Аранђеловац, Бајина Башта, Бујановац, Ћићевац, Голубац, Горњи Милановац, Кучево, Лајковац, Љиг, Лучани, Мајданпек, Мерошина, Пожега, Прибој, Трговиште и Жагубица.

У Војводини је са друге стране интересовање веће него икада. У девет локалних самоуправа остварен је досадашњи рекорд у закупу. Поред Бачког Петровца, Беочина, Чоке, Опова, Сремске Митровице и Сомбора, највећи закуп остварен је и у Инђији, Панчеву и Сремским Карловцима.

У извештају се наводи да је у Инђији ове године дато у закуп 3.455 хектара, што је за 100 хектара више него претходне године. У Панчеву је тренутно под закупом 14.951 хектар а пре две године било је 13.681.

Иако у Србији и даље има општина у којима пољопривредници немају интерес да обрађују државну земљу у Управи за пољопривредно земљиште тврде да је ово најбољи резултат од 2006. када је усвојен Закон о пољопривредном земљишту. Како се наводи, у односу на претходне године број општина и градова у којима није било закупа пољопривредног земљишта у државној својини знатно је смањен.

– У агроекономској години 2017–2018. било је 28 општина и градова без закупа. Годину дана раније у 32 јединице локалне самоуправе није било заинтересованих за закуп државног земљишта – наводи се у саопштењу Управе за пољопривредно земљиште.

У Србији је у оптицају за закуп око 515.000 хектара државне земље. Према последњим подацима издато је нешто мање од 300.000 хектара. Управа за пољопривредно земљиште објавила је пре неколико дана да је просечна цена закупа, по хектару, за просечан квалитет земљишта, у последње три године износила 196,23 евра.

Најављено је да ће до јесени бити завршене и измене Закона о пољопривредном земљишту а циљ је да се повећају површине под закупом. И недавно усвојеним Правилником пооштрени су услови за закупце. Држава тако покушава да помири интересе ратара и сточара јер је у овом делу било највише замерки. Новина је да ће газдинства, која до државних ораница долазе по праву пречег закупа на основу сточарства, земљиште морати да користе искључиво за производњу хране. И то узгајајући оне културе које се користе за исхрану домаћих животиња на основу којег је газдинство стекло право закупа. До сада се догађало да су поједини сточари државно земљиште, које су добили под привилегованим условима, касније нелегално нудили у подзакуп и остваривали зараду.

Ако закупац не буде користио земљиште у ове намене уговор о закупу ће престати да му важи закључно са истеком агроекономске године у којој је утврђена неправилност. Таква газдинства ће прећи у пасивни статус.


Коментари7
ad147
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav sarcanski
Interesantna je konstatacija da ima onih koji dobijaju drzavnu zemlju u zakup, pa posle izdaju u podzakup i donose se mere za sprecavanje takvih poslova. A zasto drzava ne izdaje zemlju po visim, trzisnim cenama? Mozda drzavni sluzbenici to nece, posto tu ima prostora i za njih. Zasto se u nedogled razvlaci postupak vracanja obradivog zemljista u restituciji? Zasto drzava ne ponudi prodaju obradivog zemljista pod povoljnim uslovima i da se onda zna ko je vlasnik? Ovako, prostora za parazitiranje drzavnih sluzbenika ima na pretek, posto se eto staraju o drzavnoj svojini, ali, sto je jos gore, ima puno prostora za korupciju.
Katarina R.
Prevedite mi rec "jagma" na srpski jezik...
Слободан Симић
Јагма није нека нова и непозната реч. Користи се да опише кад за неку робу завлада врло живо интересовање, па се људи око тога просто грабе ко ће пре до ње да дође. Тако например, говорило се некад : “Обично пред Св. Николу завлада јагма за рибу.”
Препоручујем 0
Boris
Ko prvi zgrabi.
Препоручујем 0
Cedomir Djukanovic
Ako nekome nije jasno evo ja cu sa jednom reci razbistriti. Krajisnici. Zato nema ko u Hrvatskoj zemlju obradjivati. Vredan narod je sad u Vojvodini.
Сремац
Управу си, али ви Краишници сте за 20 година успели да купите по стотинак хектара земље, најмодернију механизацију, док ми домаћи за то исто време нисмо успели да купимо више од пар хектара земље и тек део механизације зановити половном, а ви сте кренули од нуле, бар тако кажете!
Препоручујем 7
Slavko Mirkovic
Interesantnija je tema svakako - visina cene zakupa koja se postize. Cesto su u pitanju takve cifre koje ne mogu nikako biti isplative za zakupca. Nesto se tu cudno dogadja, bilo bi zanimljivo istraziti sta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља