недеља, 26.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Тајне Главне железничке станице

О историји овог здања и људима који су туда прошли, попут многих државника, научника, књижевника, уметника, међу којима су били и краљ Петар Први, Жозефина Бекер, Ита Рина, Никола Тесла... – говори изложба у Железничком музеју
Аутор: Бранка Васиљевићуторак, 16.04.2019. у 21:00
Фо­то­гра­фи­ја на­ста­ла од­мах по­сле из­град­ње ста­ни­це 1884. го­ди­не (Фо­то Фонд Же­ле­знич­ког му­зе­ја)

Са некадашње Главне железничке станице у Савској улици први воз кренуо је 1884. године. Возио је ка Бечу. Први путник био је краљ Милан Обреновић. Десетак дана после Милана организована је и свечана вожња у Ниш. Од тада до данас кроз ову станицу, осим обичног света, прошли су многи државници, научници, књижевници, уметници... Међу њима су били краљ Петар Први, Жозефина Бекер, чувена америчка плесачица и певачица, Светислав Петровић, први Србин који је између два светска рата радио у светској кинематографији, глумица Ита Рина, Никола Тесла, Реза Пахлави, последњи ирански шах...

Може се рећи да није било значајније личности која до изградње аеродрома у Сурчину возом није стигла у Београд и на Главну железничку станицу.

О мистерији и људима који су прошли кроз станицу у Железничком музеју у Немањиној улици 6 отворена је изложба „Тајне београдске железничке станице”.

– У поставци је више од 140 различитих фотографија, докумената, новинских чланака, уметничких и историјских предмета коришћених у оквиру станице. Фотографије и експонати потичу из фондова Железничког и Музеја Југославије, Историјског музеја Србије, Музеја града, Војног и Музеја ваздухопловства, Народне библиотеке Србије, Архива Југославије, Завода за заштиту споменика културе града, као и из приватне збирке Милоша Јуришића. Изложба представља природан наставак истраживања о железници на тлу Београда – каже Ивана Јовичић Ћурчић, кустоскиња изложбе.

Главна железничка станица од отварања до укидања 1. јула 2018. године радила је око 49.000 дана
 (Фото Д. Јевремовић)

Велики број фотографија и докумената, од којих се многи нису нашли на изложби, говори колики је значај Београдске железничке станице.

– Одлука где ће станица бити грађена донесена је 1881. године. Одабрано је место које се звало Бара Венеција, а зграда је рађена по пројекту бечког архитекте Вилхема фон Флатиха. Овај терен био је потпуно неповезаним са градом. У његовој околини било је село Савамала, што је данас људима тешко и да појме. До вароши се ишло наоколо фијакерима и то Немањином улицом, односно тадашњом Споменичком – прича Јовичић Ћурчић.

Бара Венеција је постепено затрпавана земљом, али и грађевинским шутом који су на то место бацали грађани.

– Постоји податак да су ту бачени и остаци Стамбол капије. Необично је да је приликом извођења првих радова земља за насипање довожена ни мање ни више него с Прокопа, места где се сада налази главна железничка станица – напомиње Јовичић Ћурчић.

На изложби је и један куриозитет. Реч је фотографији насталој одмах после изградње станице 1884. године. Ова фотографија припада фонду Железничког музеја.

Станица је у почетку имала гасно осветљење, а касније је добила струју. Пошто је трошила много енергије, одређено је да добије своју мини-електрану. Електрана је била изграђена на месту Коруновићевог здања, данашње Поште, и у рад је пуштена 1909. године. Порушена је после две деценије.

Некадашња Главна железничка станица два пута је тешко оштећена – у немачком бомбардовању 1941. и савезничком 1944. године.

– Немци су одмах по уласку у град на месту данашње Плаве локомотиве направили импровизовану станичну зграду. Главна зграда потпуно је обновљена 1953. године – каже Јовичић Ћурчић.

Главна железничка станица од отварања до укидања 1. јула 2018. године радила је око 49.000 дана.

Изложба, коју организује Медија центар Железница Србије, одржава се у оквиру међународне манифестације „Belgrade Photo Month” траје до 19. априла. Врата музеја отворена су од 9 до 15.30 часова. Улаз је бесплатан.


Коментари10
169e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djerdj Juhas
Strahovito! Ovu zgradu tj. zeljeznicku stanicu i to glavnu NE BIH SMELI UKINUTI ! Kao glavni grad Srbije ne bih trebalo dopustiti ovo rusenje, napustanje glavne infrastrukture drzave. To je kao Notre Dame u plamenu. Ali ne samo ova stanica, ova glavna, glavnog grada Srbije je ruseno nego i ceo zeljeznicki saobracaj Srbije, a da ne govorimo o Vojvodini. Ima grada - Becej - koji je imao tri pruge a danas nema ni jedan. Grad je ostao bez zeljeznice. Tako i Ada, Mol, Stara Moravica, Cantavir itd. To je sramota ! To vise nije Evropa. O Beograde kakav si bio nekada ? Bio si centar sveta. A gde si danas ?
Sotir Gardačić
Pošto ova zgrada više nije zeleznička stanica kakav je danas plan sa ovom zgradom? Vidim da su je odmah kafedzije preuzeli.
Djurdjev
Svi gradovi koji hoce da budu velegradovi grade zeleznicke stanice sto blize centru. Jedino je Beograd izmesta na periferiju. Vrhunac korupcije!!!
dušan
Nekada su se i bolnice i železničke stanice gradile daleko od centra grada. Bolnice zbog neophodnosti mira i tišine a železničke stanice da bi se izbegla buka i zdgađen vazduh od dima lokomotva a i zbog same površine građevinskog zemljišta koje zautimaju ne samo zgrde nego i infrastruktura.
Препоручујем 3
Artur Dent
Živim u Berlinu. Svi dijelovi grada su uvezani željeznicom. Glavna željeznička stanica je u samom srcu Berlina - Mitte. Pošto je ogroman, dijelovi Berlina funkcionisu tako da mogu svaki za sebe biti samostalni, i svi ti dijelovi grada imaju svoje stanice u centrima, gdje prolazi najviše ljudi. Baš da ljudi koji koriste željeznicu ne bi morali da idu kojekuda i da bude svima dostupna. Što bi trebalo i dati smisao i povećati obim korištenja željeznice
Препоручујем 14
Прикажи још одговора
Sinisa Stojcic
Zgrada Glavne zeleznicke stanice, prezivela sva bomdardovanja, ali nije Odluku SNP-a da ode u arhiv
Milanko Gačić
Obiđite danas stanicu, ne samo železnički muzej. Videćete u kakvo su je stanje doveli pre svega Vlada (ne samo ova) postavljajući za ministre i direktore takve nestručne i nesposobne ličnosti koje su zainteresovane samo za novac, jelo i mlado osoblje. Pogledajte unutrašnjost stanice, kako izgledaju nekadašnji peroni i koloseci. Isterali su nas iz stanice 6 meseci pre suludo potpisanog ,,dogovora".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља