У Музеју савремене уметности у Београду (МСУБ) крајем фебруара окончан је разговор чланова УО са четворицом кандидата који су се пријавили за место директора музеја и обављено је тајно гласање запослених за избор будућег директора ова установе. На конкурс су се пријавили досадашњи в. д. директора Слободан Накарада, потом Владислав Шћепановић, сликар и редовни професор на Факултету примењених уметности у Београду, који је такође обављао функцију директора музеја у периоду од 2013. до 2014, док није смењен, затим Зоран Ерић, историчар уметности, запослен у музеју, и Бранислав Димитријевић, историчар уметности. Управни одбор чине Аја Јунг, Александра Лазар, Владимир Величковић, Никола Шуица и Светлана Митић.
Изношење програма кандидата пред члановима УО било је затворено за јавност, а договор је био да чланови овог тела не предлажу појединачног кандидата Министарству културе, већ за сву четворицу пријављених дају описне утиске сажете у документу који је назван „Образложени предлог”. Тајно гласање запослених је показало да су највећи број гласова добили кандидати који не раде у музеју – највише гласова добио је Шћепановић, на другом месту је Бранислав Димитријевић, док је најмање гласова припало Зорану Ерићу, односно Слободану Накаради. У „Образложеном предлогу”, према незваничним информацијама у првом делу наведена су мишљења троје чланова УО (Шуица, Лазар, Митић) где се позитивно оцењују сви кандидати, док су у другом делу изнета издвојена мишљења двоје чланова (А. Јунг, В. Величковић) где се издваја Слободан Накарада.
У допису које нам је доставило Министарство културе пише да је УО МСУБ 4. марта доставио Образложен предлог са мишљењем о свим кандидатима и да је оценио да је Шћепановић најбољи кандидат што је Министарство и прихватило. У образложењу предлога се између осталог наводи да Шћепановићев Предлог програма рада музеја садржи интересовање за даљи локални, регионални и интернационални рад музеја кроз популаризацију уметности у Србији, промоцију збирке Музеја... Управни одбор је закључио да кандидат поседује виталност, мотивисаност и повезаност са савременом српском сценом, жељу да пружи подршку тиму кроз лично ангажовање и умрежавање у земљи и иностранству...
Предлог је достављен 20. марта Влади Србије на одлучивање, али га влада до сада није разматрала. Законски рок за именовање директора не постоји. Уколико влада не прихвати овај предлог, сматраће се да Јавни конкурс није успео и у том случају влада може, на предлог Министарства културе и информисања, донети решење о именовању вршиоца дужности директора, речено нам је у Министарству културе. То може бити и нека нова особа.
За сада је на функцији в. д. директора Слободан Накарада који је у марту стекао услов за пензију.
– Мислим да нема основе за застој који је настао. УО је већину гласова дао мени, међу запосленима сам добио убедљиву победу и министар ме је предложио. Процедурално је све чисто. Не видим сврху конкурса ако се не
реализује. Очекујем да ускоро предлог буде уврштен на дневни ред Владе Србије – каже Владислав Шћепановић, наглашавајући да је 2014. смењен са места директора МСУБ „због сујете и незнања о савременој уметности тадашњег министра културе Ивана Тасовца”.
На питање како коментарише ставове да је он политички кандидат, Шћепановић каже да не види себе као политичког кандидата и подсећа на чињеницу да је доктор наука и редовни професор Факултета примењених уметности у Београду.
– Моја позиција ми даје могућност слободног деловања у интересу Србије, а не уско политичким интересима и у томе је моја снага – каже Шћепановић.
Бранислав Димитријевић, који је после Шћепановића добио највећи број гласова, уложио је неколико приговора на документ „Образложени предлог”.
Димитријевић истиче да је „унапред била донета политичка одлука да на конкурсу треба да се појаве само два кандидата из редова владајуће партије – Накарада и Шћепановић – додуше, очигледно два кандидата различитих струја унутар власти. Друга двојица кандидата, далеко квалификованија од два партијска кандидата, представљали су за УО само отежавајућу околност – каже Димитријевић.
Овај кандидат такође приговара да гласање запослених није било предвиђено конкурсом и да он о томе није био обавештен.
– Kандидатима није било омогућено да се обрате запосленима, нити запосленима да постављају питања кандидатима, што би био услов за њихово легитимно одлучивање. Получасовни разговори кандидата са УО су снимљени. На снимку се, на пример, може чути да се питања која су ми чланови УО том приликом постављали нису тицала детаља мог предлога плана и програма, већ су се углавном односила на већ усвојени план и програм Музеја за текућу годину, односно на финансијске тешкоће које МСУБ има око најављене изложбе Марине Абрамовић. Чланица УО Аја Јунг поставила ми је чак питање долазим ли ја то с неким „адутом из рукава” када је реч о недостатку финансијских средстава за пројекат који је за текућу годину Управни одбор, којег је она члан, већ усвојио, а који постојећи в. д. директора треба да припреми и реализује до септембра – каже Бранислав Димитријевић.
С обзиром на то да је обимна изложба Марине Абрамовић заказана за септембар ове године, могуће је да Влада Србије продужава рок одлуке о директору Музеја док се овај посао не оконча.
