петак, 24.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:11

Венецуела, криза конфликтне мултиполарности

среда, 17.04.2019. у 10:20
(Фото Пиксабеј)

Да би се разумела ситуација у Венецуели, морају се знати социјалне промене које су се догодиле од доласка на власт Уга Чавеса 1999. године. Пре тога, у Венецуели је било 80 одсто сиромашних становника, који су живели у фавелама, без цивилизованих услова за живот. Више од пола становника су Индиоси, који нису били ни пописани као грађани и нису имали никаква грађанска права. После 1999. Индиосе су „увели” као грађане, омогућили им да служе војску и многи су данас напредовали као официри до чина пуковника. Уго Чавес је 1999. национализовао нафтна богатства и 70 одсто буџета користи за субвенције, пре свега хране, ради побољшања социјалног статуса становника. Ту политику наставио је и Николас Мадуро, па је од 2013. године о трошку државе изграђено више од 1.500.000 кућа, које су бесплатно подељене народу. Каракас је за 20 година од града фавела претворен у модеран мегаполис. Само прошле године поправљено је 335.000 стамбених зграда о трошку државе, ради побољшања услова становања. Треба истаћи да је национализовано око 20 одсто економије, док је остатак у приватном бизнису. Оваква социјална политика довела је до унутрашње стабилности режима „диктатора” Николаса Мадура, па је зато био спреман да, сем регуларне војске, наоружа и народ са два милиона комада оружја. У модернизацију нафтне привреде Венецуеле Кина је уложила око 80 милијарди долара и Русија око 40 милијарди, па те државе, ради заштите својих интереса, пружају Венецуели дипломатску и војну подршку.

Нигде се не наводи да се у Венецуели боље живи него у Колумбији, Гватемали и Хондурасу. У Венецуели има око шест милиона колумбијских економских и политичких избеглица, које не желе да се врате у своју земљу. То је разлог што су суседне земље одбиле предлог САД да војним средствима сруше „недемократски” режим Николаса Мадура. Унутрашњи конфликт који је изазван споља и који је дубоко поделио друштво, прелио се и преко границе, уз учешће САД, Русије и Кине, па је добио геополитичку димензију са изразитим карактеристикама прве кризе конфликтне мултиполарности. Исход ове кризе биће вероватно модел решавања будућих криза у мултиполарном свету.

Митар Радоњић,
Нови Сад


Коментари4
3d436
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos
Bas dobar tekst. Hvala.
sloba car
Mi očigledno živimo u mraku zapadne slobode, samo nam se prezentuju informacije Rojtersa, Blumberga, AFP, koji su nekada, a i sada i prema nama bili neobjektivni. Hvala na dobrom komentaru.
Mike Kovian
Objektivan pogled na Venecuelu. Čaves je učinio mnogo za narod. Mogao je i više da je bio mudriji, to je moje uverenje. Nije mu trebalo da se onako otvoreno i beskompromisno sukobi sa SAD.
Dejan
Znaci problem je sto oni sami hoce da grade i eksploatisu naftu a da "demokrate" nemaju od toga nista ;)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља