среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Колико је било жртава у Јасеновцу

Иво Голдштајн није навео основну чињеницу да је Јасеновац био „проточни логор”, тј. колико је становништва дотерано, толико је истог дана логораша побијено
Аутор: Славица Гароња Радованацпонедељак, 22.04.2019. у 18:00
(Фотодокументација Политике)

На недавно (4. априла 2019) одржаној промоцији књиге др Иве Голдштајна, угледног историчара из Загреба, „Јасеновац” (српско издање „Академска књига” из Новог Сада), уз аутора и издавача, учествовали су и проф. Латинка Перовић и проф. Милош Ковић. О актуелности теме сведочила је и препуна сала Центра за деконтаминацију (Бирчанинова 21), где је промоција одржана. Нема сумње да је аутор, како је сам изјавио, ово истраживање урадио „са страшћу” за истином и очигледно, у најбољим намерама. Међутим, како је читаво једно поглавље књиге посвећено и фамозном броју жртава Јасеновца, и кроз ово издање се, на основу јединих – писаних извора – тј. непотпуног списка од тек око 83.000 поименичних жртава овог логора, ова цифра, на коју сам аутор додаје још највише „20 одсто” жртава, провлачи као једина меродавна и, нажалост, на тај начин сада и у српску читалачку публику, са тенденцијом да буде ускоро верификована као коначан биланс страдалих у овом логору ужаса.

Међутим, када се након излагања из публике за реч јавио и један средовечан господин – наводећи да му је мајка пореклом из села Кусоња код Пакраца, и да су у познатом погрому 13. августа 1942. усташе сравниле са земљом ово село Западне Славоније (163 становника спалиле у цркви или побацале у оближње бунаре, а прецизном цифром – 497 житеља отерале у логоре Стара Градишка и Јасеновац), из којег је његова мајка, тада 15-годишњакиња, само случајем преживела, док на десетине чланова њене породице нису – поставио је питање (након рата су преживели житељи свих села самоиницијативно почели да праве спискове по сећању, по кућама, по укрштају података о несталима) да ли проф. Голдштајн зна шта је било са тим списковима и да ли су они укључени у ту процену, односно, да ли су икада ти спискови стигли у неку послератну архиву о Јасеновцу.

Др Голдштајн је тада направио чудну формулацију „да цифре нису важне”, са опширним дигресијама, које су стигле све до сукоба деведесетих. У једном је био у праву – да је логор Јасеновац усташка власт у Независној држави Хрватској пажљиво локацијски изабрала – јер је то место било на прузи (згодно за масовне депортације) и усред подручја најгушће насељеног српским становништвом са обе стране Саве, тј. у Босни и у Славонији, усред „обе Крајине”, што је подразумевало веома прецизно направљен план о темељном или тоталном геноциду (и у већој мери спроведеном) над српским народом свих узраста са овог простора, од деце до старих бака, и читавих породица, о којима није имао ко да сведочи. Мањи део физички способних у почетку је отпреман у Немачку (и захваљујући томе, неки су остали у животу).

Иво Голдштајн није навео основну чињеницу да је Јасеновац био „проточни логор”, тј. колико је становништва дотерано, толико је истог дана логораша побијено, рачуна се да је 300–400 сваког дана одвожено на Градину, или чак побијено испред улаза у логор, „јер није било места ”, а врхунац је представљао Божић 1942, када је побијено више од хиљаду заточеника (неки и не ушавши у логор).

Треба прочитати књиге Николе Николића, Душана Јеринића, Дане Павлице (тек недавно обелодањена сведочења и документа), па спознати све размере тих страдања српског народа на територији Славоније, Поткозарја и босанске Посавине, али и из читаве НДХ. По тој простој, али страшној рачуници, када се зна да су читава села западне Славоније и босанске Крајине на тај начин збрисана са карте (само после козарачке офанзиве страдало је око 80.000 њених становника, цивила, који су углавном завршили у Јасеновцу), могу се замислити размере страдања, која сада „позитивистичка наука” (нема имена, нема жртве), и овом књигом уводи као једину релевантну чињеницу и истину. Да је реч о минималним разликама, не би било спорно, али је реч о озбиљном размимоилажењу, које се разликује скоро десет пута од, нажалост, реалног стања ствари. Човек из публике је додао, а и сама се с њим потпуно слажем, да је после рата било довољно (политичке) воље да се упореде спискови становника српских села по попису из Краљевине Југославије пре 1941, и након рата 1945/46, могло је да се види која су све села збрисана и колико је њиховог становништва нестало у рату.

Да се од тог броја и половина односила на остала усташка стратишта широм НДХ, цифра страдалих само у логору Јасеновац вишеструко би премашила овај број, који, нажалост, протежира и нова књига о Јасеновцу др Иве Голдштајна. И да се подвуче, уз част и поштовање за све жртве – Јевреје, хрватске антифашисте и Роме – да је логор Јасеновац био, пре свега, логор за уништење Срба, у којем је 95 одсто жртава било из редова српског народа преко Дрине, односно с обе стране Саве и из Срема, а у духу доктрине о етнички чистом хрватском и католичком простору – геополитици старој више од сто педесет година, која се некажњено спроводила и након Другог светског рата, може се рећи све до краја 20. века.

Проф. универзитета

Омашка

У мом тексту у Политици „Колико је било жртава у Јасеновцу”, објављеном 17. априла, десила се омашка. Наводим учешће у промоцији др Милоша Ковића, а теба: др Милан Кољанин. Извињавам се због тога. 

Славица Гароња Радованац

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари58
de316
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боро
А зашто ми уопште и улазимо у расправу КОЛИКО су Срба усташе побиле? Мени је и један Србин много, јер и тај један бо могао бити мој деда Здравко, који је завршио у Јасеновцу, а отац је у бурету, на воловским колима испод сена, завршио у Србији. И? Имамо ли паметнија посла него да се са својим кољачима препиремо, колико су нас преклали? Ја мислим да имамо....
Горан
Мој коментар јуче није прошао. Покушаћу поново, у краћој верзији. Суштина је да је и са 83.000 (што би био најнижи број несрећника страдалих у Јасеновцу на који би хрватски историчари изгледа пристали), једна особа била убијена приближно сваких 25 минута, и то сваког дана и сваке ноћи без престанка током све 4 године постојања логора. Са друге стране, читам коментаре и згрозим се кад видим гомилу хрватских ботова (њихова "српска" имена и коментари на ћирилици су одавно проваљени) који се на најогавнији начин играју лицитацијом са бројем жртава, што је управо оно што приговарају нама. Молим администратора да објави овај коментар. Хвала!
Ante
Realno, "desno orijentiranim" Hrvatima najviše ide u prilog Srpsko preuveličavanje o 700.000, sad već i preko milion žrtava.. Zašto? Prvo zato jer se gubi smisao, umjesto da se u centar pažnje stavi brutalnost i zločinačke narav tog nametnutog nacističkog režima, pažnja se odvodi na raspravu o brojkama. I Hrvati lako dokazuju većini svijeta da je brojka od 80.000-100.000 realna, a vidite kako Srbi lažu i uveličavaju. E sad, ako lažu to, lažu i ostalo, sve samo da uvedu kolektivnu krivicu Hrvatskom narodu, koji se i borio protiv tog režima. E da, proglasiti cijeli narod pod tadašnjom NDH da su zločinci, je isto kao proglasiti cijeli Njemački narod zločincima. Al šta možemo, vi će te i dalje tvrditi jedno, a mi drugo, a sve bez potrebe. Kako sam rekao, brojke su ovdje manje bitne. Bitno je da se takav užas osudi, i nikad ne ponovi. Nažalost, upravo vi, žrtve tog režima, ste jedini u ovim zadnjim ratovima napravili užas koji je podsjetio na onaj..
Брицељ Драго
" Битно је да се такав ужас осуди. " Када? 3.019. године, или ове 2.019. год.? Или сте можда требали давно прије. Ватикан и хрватске власти још прекрајају и број и састав жртава. На крају ће јасеновачки жртве бити Хрвати, а злочинци Срби.
Препоручујем 1
N.N.
Evo analize sveučilišnog profesora, demografa, eksperta UN-a V. Žerjavića cije je istraživanje ratnih žrtava Jugoslavije najcjenjenije medu ekspertima. Izravni ratni gubici svih naroda u II. sv. ratu na prostoru Jugoslavije - ukupno oko milijun mrtvih. Tu se uglavnom svi slažu. U startu pada teza o 700.000 ili milijun Srba ubijenih samo u Jasenovcu. Ukupni srpski gubici u NDH: oko 320.000 mrtvih. Od tog broja oko 100.000 Srba ubijeno je u borbama bilo kao partizani (82.000), bilo kao ćetnici (23.000). Ostalih oko 220 000 žratava su - Srbi civili. Ali nisu svi, po Žerjavicu, ubijeni od ustaške ruke. Njih 25.000 umrlo je od raznih bolesti koje prate rat (tifus), 45.000 Srba ubili su Nijemci, 15.000 ubiše Talijani, a 35.000 srpskih civila je poginulo u međusobnim borbama ustaša, partizana i četnika. Ostalih 100.000 Srba su izravne žrtve ustaša. Veci dio njih (oko 50.000) je ubijen u Jasenovcu, a ostali na drugim stratištima. I ovo su strašne brojke. Ne treba ih uvećavati 10 puta.
Бајо Пивљанин
Да ли је на промоцији био присутан проф. др Милош Ковић? Зашто се наводи његово име ако није?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља