Четвртак, 29.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

ПРЕКИ СУД

Пре неки дан читалац нашег листа замерио је да постајемо жути. Није мислио на боју која симболизује странку, већ на врсту штампе која се назива жутом. И то зато што је „Политика” писала о случају „слатке смрти”. О случају смрти у току љубавног односа. Мени се, међутим, чини да не постоји тема о којој озбиљан лист не треба да пише, ако има одговарајући приступ. Ништа што се у животу дешава није недостојно новинарске пажње. Према томе, може се разговарати о томе како је, а не што је о томе неко писао.

Бавећи се поменутим догађајем, „Курир” је, међутим, поступио тако што је објавио име и иницијал презимена жене, али и њену слику. Тиме што јој није објавио презиме, заштитио је, шатро, њен идентитет. То је као оно: нећу рећи ко је само ћу га прстом показати. Жена је мртва, ником зло није учинила, а распростиру је по блату јавне сцене.

Слично је и са објављивањем фотографија несрећне девојчице из Пирота, коју су мучиле вршњакиње. Поједини листови су снимке тог злочина „замутиле” а поједини (као „Прес”) објавиле су их јасно, с тим што су јој преко очију ставили танку црну траку. Трака је није сакрила. Трака може бити само неосновано оправдање листа да су поступили морално. А на основу те слике, ја бих девојчицу могао препознати када бих је видео, да не говоримо о Пироћанцима. На овај начин бачена је у арену пред светину, нејака и измучена.

„Газета” је истога дана објавила фотографије „пљачкаша”, иако у тексту пише да су они „осумњичени за пљачку”. По ко зна који пут треба подсетити да је свако невин док се не докаже супротно.

Не вреди. Нема невиних. Само мислимо да нисмо криви.

Поједине новине преузимају послове судства у своје руке, по кратком поступку. Оне су некакав мирнодопски преки суд. Или, може се рећи, спроводе известан вид линча.

Четници и усташе нашли су се једни поред других, прекјуче, у многим новинама. Текстови и фотографије били су веома слични (једни без брада), само ознаке на капама другачије.

Дан раније, наиме, на Равној гори је обележаван ,,...18. сабор поштовалаца лика и дела генерала Драже Михаиловића, који је са тог места 1941. године покренуо устанак против немачког окупатора” („Правда”). Сви извештачи јављају да речено саборовање пропада, а да се Блајбург у Аустрији и делу Марибора у Словенији – где су у мају 1945. ликвидирани квислинзи – све више омасовљују. Према писању наведеног листа, зет Анте Павелића, поглавника НДХ, Срећко Пшеничник, на првој комеморацији 1990. говорио је о 10.000 жртава, да би се сада тај број повећао на пола милиона.

Нарочито су сличне фотографије девојака усташа и четника. И једне и друге су насмејане, лепе и некако невине. Као да не знају, плавуше, о чему се ради. И њима су капе другачије.

Наравно, већа пажња у нашој штампи посвећена је Равној гори.

Пошто сам о равногорцима почео са „Правдом”, да наведем и наслов текста: „Дано, разведи се!”. Репортажа на две стране, фотографије брадатих, кокарде, „устанак против немачког окупатора”, али... од свега тога најважније је да се Дана разведе. То је и херцеговачки гуслар Радован Вујић потврдио песмом: „Ој вило часне куће Бошковића, / Остав се тог кукавног Драшковића. / Нек он иде путем петокраке, / Ти се врати међ бијеле облаке, / Међ јунаке српскога рода,/ којима је на срцу слобода”.

Неки Горан, Шапчанин, на картонској кутији је изложио кокарде, слике Дражине, али и Ратка Младића, Радована Караџића, Вука Драшковића и принца Александра Карађорђевића.

Не купује нико: „Никог то више не занима”, каже Горан.

У „Газети” на целој страни, под насловом „Жив је Дража, умро није...” објављене су четири фотографије. Централна: двојица музиканата, контрабас и виолина, и један придружени четник, сви с цигаретама у крајевима усана, а придружени с боцом пива уместо оружја. На другој, још већој, с потписом „Оригинал четник”, приказан је средовечан седобради човек у српском народном оделу, с тканом торбицом о рамену, шубаром, кокардом и камом у канији, у десној руци уздигнутој, тако да би је левом исукати могао. Левак човек.

На следећој се види како пеку вола. А неки Милија Здравковић из Билеће изјављује: „Да је Дража имао овакву војску као што смо ми данас, стигао би до Огулина...”. Сва срећа да Михаиловић није жив. Горе би ови прошли него они на Блајбургу.

А „Ало!” (и даље лажу да су „највеће новине у Србији”) пише да је Вук Драшковић написао писмо равногорцима, у којем је између осталог за саборовање рекао: ,,... Равна гора постаје симбол целе Србије, што је СПО желео од самог почетка”.

„Разочарани равногорци”, наставља „Ало”, кажу: ,,... саборовање у Равној гори прераста у обичан вашар”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.