четвртак, 23.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:17

Историја – учитељица живота или тег на ногама региона

Међу народима бивше Југославије, две и по деценије од последњег рата и безмало 80 година од Другог светског, нема пијетета према жртвама других, што се огледа и у споровима око Јасеновца
Аутор: Младен Кременовићсреда, 17.04.2019. у 22:55
Хрватски војници код „Каменог цвета” у Јасеновцу (Фото: EPA/Antonio Bat)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – „Сваки је наш злочинац, видите, фино чељаде, добар хришћанин, узоран домољуб, драг као род рођени”, написао је у ауторском тексту за „Јутарњи лист” угледни новинар Анте Томић поводом обележавања Дана пробоја логораша у Јасеновцу, описујући атмосферу у хрватском друштву услед које је пре неки дан испод „Каменог цвета” одржана државна комеморација за страдале Србе, Јевреје, Роме и антифашисте, али, како иронично додаје – без Срба, Јевреја, Рома и антифашиста.

Усташка злодела из Другог светског рата почињена у Јасеновцу и десетинама логора смрти и стратишта за време НДХ израелски историчар Гидеон Грајф описао је као нешто „невиђено у историји човечанства”. Оно, пак, што по многима Хрватску издваја у односу на земље региона јесу и опомене из света о узлету неоусташтва у тој држави.

Међутим, однос у ком се увек истичу жртве из властитог народа, а потцењују и минимизирају жртве других нису својствене само Загребу. То је, наиме, у мањој или већој мери правило и међу другим народима, тврде наши саговорници.

Новинар „Независних” за наш лист износи своје виђење: „Проблем на Балкану јесте што се никад не посматра жртва као жртва, већ искључиво као ’наша жртва’ или ’њихова жртва’. ’Наше жртве’ жалимо не зато што су жртве него што су ’наше’, а важно нам је да су ’наше’ јер истицањем имамо нову политичку муницију за даља сукобљавања, али и борбу за премоћ на овим просторима.”

Каже како у тој парадигми „њихове жртве” или нису жртве, или је све преувеличано, измишљено, напаковано како би се напакостило „нашима”, који су, наравно, једине праве жртве док остали нису вредни помена. Исто је, каже, и са злочинцима, само са супротним предзнацима.

Може ли се без недостатка истинске емпатије за невине жртве из других народа постићи разумна мера сарадње и комшијских односа?  Вехид Шехић из НВО „Форум грађана Тузла” за „Политику” каже како „страх не сме бити оправдање за то што немамо јединствен став према злочинима свих нас као људских бића”. „Делећи жртве по етничкој основи, губимо људскост и моралне вредности као људи. Сви се морамо поклонити жртвама ма из ког народа да долазе, али искрено, а не формално.”

Шехић примећују да су на сцени ревизионизми у којима се цивилизацијске вредности прокламују као невредности. „Покушавају се релативизовати неке злочиначке државе попут НДХ, као што на нашим улицама и установама стоје имена људи који то не заслужују. Нема жеље да се суочимо с чињеницама и одлукама судова. Не можемо се отргнути, нисмо спремни да сами себе погледамо у огледалу. Грешке се траже у неком другом”, истакао је Шехић.

Он даље додаје како ћемо се оног тренутка „када поново будемо људска бића” и схватимо шта су истинске вредности живота престати позивати на лажни патриотизам, а почети залагати за уставни и економски патриотизам. Свако, каже, тражи изговор и оправдање за оно што се не може правдати, а томе доприноси и то што су на сцени још увек доминантне политике које баштине те реликте прошлости.

„Тужно је и тешко видети да на места страдања наших грађана и оних у суседству који су убијани због припадности вери или нацији нема јединственог приступа. Тешко је видети две колоне у Јасеновцу, или знати да на местима страдања у БиХ вероватно никад досад било заједничког поклањања жртвама на свим странама”, закључује Шехић.

Када власти у Сарајеву говоре о злочинима, наглашавају обично Сребреницу, узгред помињући како је „жртава наравно било на свим странама”, као што српски и хрватски политичари с резервом узимају места страдања других, док се важност придаје искључиво патњама властитог народа. Коментатори примећују да то ствара круг у ком анимозитети с годинама уместо да се стишавају, бивају све већи.

Ако су хрватске власти веровале да је први бојкот државне комеморације из 2016. био тек пролазни хир‎ потомака жртава, могуће је да су четири године после остали изненађени доследношћу са којом се у Јасеновцу понавља да у истој колони не могу ходати страдалници и они који „најмрачнијој страни хрватске историје” настоје умањити или јој наћи позитивне стране или чак алиби. Питање које провејава у опоменама представника народа жртава гласи да ли су тамошње власти почеле да схватају да проблем неће отићи под тепих и да ће Јасеновац остати камен спотицања све док се не нађе снаге да се јасно погледа у наслеђе које је овдашњим генерацијама оставио усташки покрет, који се тамо неретко велича као узоран.

Хрватски историчар Драган Марковина рекао је недавно да се активно ћути и свесно потискује или фалсификује геноцид над Србима, који је директно произишао из усташке идеологије и додао: „То је она реченица која и даље недостаје, посебно у светлу данашњих хрватско-српских односа у Хрватској. Било би лепо када кад би кардинал Јосип Бозанић то изговорио ове године у Јасеновцу, чиме би учинио епохални гест, који би почео да неповратно мења ствари набоље.”

Оно што долази као додатна невоља хрватском друштву јесте и наслеђе протеклог рата које квари утисак какав су годинама неговали у јавном простору. На пример, амерички писац и публициста Џаред Израел изјавио је за бањалучке медије како је прави геноцид у којем је убијено око 2.000, а протерано 250.000 људи почињен у Републици Српској Крајини. На пресуде у којима се помиње агресија на БиХ и удружени злочиначки подухват, из Загреба се најчешће одговара тек повећавањем тона када се истиче „великосрпска агресија”, којом се објашњавају сви догађаји из деведесетих.


Коментари11
ef628
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Osman Delić
Kao i svako zlo, tako je na ovim prostorima krenula i "revizija" prošlosti. Pa danas imamo demone i to prave demone koji negiraju sve ono što vrijeđa i ponižave drugog. Tu iznimke nema, samo ako se radi o "onome drugom" udri sine do koske. Eto, to bi bio sažetak sažetka naših "umnih" glava.
Vuk
Ko ne zna, neka pita Izraelce ( a i bilo koga drugog) da li je istorija "teg" ili lekcija. Jednom se probalo sa nasilnim zaboravljanjem u cilju "bratstva" ( još više partijskih interesa) pa se pokazalo da lažni mir izaziva pravi rat. Izraelski osnovci znaju više o Jasenovcu nego srpska deca
srki s
ne želim da budem žrtva i da se svaki dan sećam nekih tragičnih odluka i događanja što su napravili naši preci.njihove greške,njihov teg
E pa
to je pravi način da se greške ponove. Nije potrebno sećati se svaki dan, dovoljjno je znati.
Препоручујем 5
srki s
Nije slučajno SKJugoslavije posle 1945 potisnuo svaku priču o zločinima iz 2 svetskog rata i bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti isticao kao najvažniji politički i društveni zadatak u Jugoslaviji.Kada je stvarana Jugoslavija 1918 moralo se razmišljati o međunacionalnim odnosima u toj novoj državi.Kada je stvorena samo je mogla da opstane sa bratstvom i jedinstvom među narodima.Aman pa mi imamo svaki dan u Srbiji da obeležavamo neka stradanja u prošlosti....Istorija je TEG( T E G !!!) na nogama i na mozgu svih ljudi i u regionu i u Srbiji...Dajte više,svaki dan,svaki dan, samo neke godišnjice nekog stradanja svaki dan..pa poludećemo i otići u kolektivnu depresiju i traumu...
Аца Дорћолац
@srki s: Извини а славите ли ви рођендан? А славу? А Нову Годину? А Божић? А Ускрс? А сећате ли се датума одласка најмилијих на онај свет? Итд. Сваке године. Будућност је оно што се данас развија, но данас без јуче било би као што и сутра без данас.
Препоручујем 13
Anka
Nacionalne drzave nikome ne donose dobro, osim nacionalnim politicarima. Na to ste trebali misliti prvo nego sto ste srusili i ocrnili onu nultinacionalnu. Sada je nazalost kasno.
Препоручујем 7
Sale Marino
Pa kad smo vec kod zrtava: Haski tribunal za 23 godine postojanja nije uspeo da pravomocno osudi ni jednog jedinog Hrvatskog, Bosansko-Muslimanskog i Albanskog politicara ili vojnog oficira za ubistvo preko 30 000 i proterivanje preko 500 000 srpskih civila u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu...dok nasi politicari i mediji tu skandaloznu cinjenicu uporno precutkuju. A cisto da se zna, bio bih isto ovako iznerviran da se izignorisala bilo koja druga etnicka grupa zrtvi stradalih u onom najglupljem i najbesmislenijem ratu svih vremena.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља