На путу ка Европској унији највише ће нас коштати питања из животне средине. Како бисмо се придружили породици европских народа, у наредних 20 година потребно нам је око 15 милијарди евра да би се задовољили бриселски еколошки стандарди. О коликој је суми реч најсликовитије показује чињеница да спољни дуг Србије износи око 23 милијарде евра. Министар заштите животне средине Горан Триван у разговору за „Политику” истиче да ћемо половину ових средства обезбедити из европских фондова и кроз јавно-приватно партнерство. Најављује и борбу како би се зауставила изградња мини-хидроелектрана у заштићеним срединама.
Да ли је Србији потребан пре супермен него министар како бисмо се изборили са свим проблемима у животној средини, почев од финансијских, и затворили поглавље 27?
Није то тако тешко. Тај новац је потребан кроз 20 година и мислим да ћемо кроз фондове ЕУ и сарадњу државе са приватним фирмама решити пре свега проблеме отпадних вода и регионалних депонија. Реч је о партнерима који би били спремни да потпишу уговоре са локалним самоуправама, инвестирају у изградњу система и кроз одређени рок не само да врате уложено, већ и да зараде. Подсетио бих да су најсигурнији послови они који се раде са државом.
Суочавамо се са низом проблема, попут дивљих депонија, загађеног ваздуха и пијаће воде. Да ли су то наше највеће еколошке „бољке”?
Не. Највећи је проблем отпадних вода. У читавој држави прерађује се мање од 10 одсто отпадних вода, што је апсолутно неприхватљиво, јер оне битно загађују земљиште и подземне воде. Неопходна је изградња око 350 система за прераду у општинама у Србији. И тај посао кошта између 4,7 и пет милијарди евра. Управо смо расписали конкурс за доделу 450 милиона динара општинама за израду пројектно-техничке документације. А до краја године моћи ћемо да користимо и кредит од око 200 милиона евра, чији је део намењен управо у те сврхе.
У медијима сте више пута истакли да је буџет одвојен за заштиту животне средине мали. Фискални савет је у својој анализи изнео да би требало да износи 500 милиона евра. Слажете ли се са том цифром?
Наш буџет је 6,7 милијарди динара. Свакако је знатно мањи од онога колико би требало да буде, међутим да бисте могли да имате жељени износ потребно је да имате пројекте на које ћете тај новац потрошити. Нама сигурно долази време када ће нам бити потребно све више, а поменути кредит много ће нам помоћи. Осим за отпадне воде, новац нам је неопходан и за збрињавање историјског отпада, као и за повећавање подстицајних средстава рециклерима који сакупљају део опасног отпада. Рецимо, трећина нашег буџета, односно 2,2 милијарде динара, одвојена је за рециклере из 22 предузећа. Потребно нам је и више новца како би се Србија очистила, процењујемо око 3,5 милијарде динара. Осим што на тај начин уклањамо отпад, подсетићу да рециклери запошљавају најосетљивије групе у друштву.
Ове зиме у појединим градовима Србије огласио се црвени аларм због загађености ваздуха. Да ли је грејање у домаћинствима главни кривац и које је решење?
Грејање је један од три најзначајнија фактора загађења нашег ваздуха. Кривци су градске топлане, али и индивидуална ложишта. Најчешће се користи угаљ, и то лигнит, који је најлошијег квалитета, а тај енергент драматично загађује животну средину. Београд као локална самоуправа већ годинама финансира гашење индивидуалних котларница у школама, вртићима и тако побољшава квалитет ваздуха. Ми ћемо морати да појачамо акцију у целој земљи.
Као један од највећих загађивача наводите половне аутомобиле и спомињете да ће Србија ускоро забранити увоз појединих возила?
Издувни гасови аутомобила су један од највећих загађивача ваздуха у Србији, нарочито у градовима. Идеја је да забранимо увоз аутомобила са ознаком ЕУРО 3, јер по технологији коју користе, емисија штетних гасова је на далеко вишем нивоу у односу на друге аутомобиле. Надам се да ћемо следеће године постићи договор да се забрани увоз тих аутомобила. То значи да ће власници возила са поменутом ознаком наставити да их возе, али њихов увоз више неће бити могућ. Подсетићу да су то већ урадиле земље из окружења, попут Црне Горе, Босне и Херцеговине...
Да ли ће држава, имајући у виду да је просечна плата у земљи око 450 евра, на неки начин подстицати куповину еколошких аутомобила?
То није економско питање, већ здравствено, еколошко и безбедносно. У Србији од последица лошег квалитета ваздуха годишње умре око 6.500 људи и то је чињеница која нас упозорава да ограничимо увоз најстаријих, најлошијих и најмање безбедних аутомобила. Недопустиво је да се Србија претвори у гробље најлошијих возила из целе Европе. Ми ћемо током године разговарати о евентуалном увођењу субвенција за куповину и увоз електричних и хибридних возила.
Најавили сте и измену закона који би подразумевао да се забрани изградња мини-хидроелектрана (МХЕ) у заштићеним подручјима. Мислите ли да ћете се на тај начин замерити моћним људима у сенци?
Не верујем. Ово је питање очувања животне средине у Србији. Забрана МХЕ не подразумева да ћете угасити све оне које раде у заштићеним добрима, већ да ће морати да раде у складу са пројектима. И ту ће контрола бити драконска. Заштићена добра морају да буду заштићена. Када причамо о МХЕ, говоримо пре свега о потоцима, не о рекама, а то су веома осетљиви екосистеми, јер су мали и свака изградња на тим местима није без последица. Немамо луксуз да наносимо себи ову врсту штете, јер, веровали или не, у региону Србија има најмању површину вода. Пошто је то тако, МХЕ су штетне у заштићеним добрима и нећемо одустати док то не решимо.
Успомена на Миру Марковић
Од самог почетка сте члан Социјалистичке партије Србије, како памтите Миру Марковић?
За Миру Марковић и Слободана Милошевиће везује ме пре свега пријатељство. Они су читаву плејаду младих људи учили да воле своју земљу и да, кроз посао којим се баве, размишљају о интересима своје државе.
