недеља, 26.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

За 12 година кажњено 246 особа због насиља над животињама

Тужилаштво је поднело оптужни предлог против 350 људи, а суд је због ових кривичних дела огласио кривим 239 мушкарца и седам жена
Аутор: Александар Бојовићсреда, 17.04.2019. у 19:00
(Фото А. Васиљевић)

Од 2006. до 2017. године због кривичног дела убијања и злостављања животиња у Србији је пријављено 1.788 пунолетних особа, подаци су које је Организација за поштовање и бригу о животињама Орка проследила „Политици”.

Од тог броја, јавно тужилаштво је поднело оптужни предлог против 350 људи, а суд је кривим огласио 246 особа – 239 мушкарца и седам жена. Последња пресуда за убијање и злостављање животиња изречена је у понедељак у Основном суду у Обреновцу.

Марко Ђ. (21) из овог града и Катарина П. (34) из Београда осуђени су на девет, односно седам месеци затвора, пошто су оглашени кривим да су мучили, а потом заклали пса и све то преносили преко друштвене мреже. Истом пресудом, окривљенима је продужен притвор у којем су од 29. децембра прошле године, када су ухапшени.

Ова вест изазвала је велико интересовање јавности, а читаоци углавном коментаришу да су особе које су заклале пса „монструми које је требало казнити дугогодишњом робијом”.

За кривично дело убијања и злостављања животиња законом је запрећена новчана или казна затвора до годину дана. Али није забележено да је нека особа у нашој земљи осуђена на максималну казну. С друге стране, новчане казне се крећу између 10.000 и 100.000 динара.

И у организацији Орка сматрају да структура изречених санкција у последњих десет и више година указује на прилично благу казнену политику кад је о овом кривичном делу реч.

„Интересантно је да је за све ове године рад у јавном интересу као санкција изречен само једанпут. Ово сведочи о слабо раширеној пракси судова да доносе овакве одлуке, иако би за ову врсту кривичног дела рад у јавном интересу у великом броју случајева био најсврсисходнији, нарочито ако би био усмерен на бригу и негу животиња. Ступањем на снагу нових одредаба Закона о кривичном поступку, у последњих неколико година масовнија је примена института одлагања кривичног гоњења од стране јавних тужилаца (опортунитет). Иако одредбе ЗКП-а обавезују тужиоца да испита могућност примене поменутог института, мислим да одлагање кривичног гоњења у случају кривичног дела убијања и злостављања животиња није примерено”, сматра Елвир Буразеровић, директор Орке.

Треба имати на уму и да код кривичног дела убијања и злостављања животиња велики број починилаца остане неоткривен и неевидентиран.

Извештаји Организације за поштовање и бригу о животињама, односно структура обрађених предмета које грађани њима подносе, указују на велики број злостављања и убистава животиња, а уочава се тенденција благог али константног пораста.

Орка је од 1. јануара 2006. до 31. децембра 2018. године стручно обрадила и анализирала 6.500 случајева злостављања и убијања животиња. На основу те анализе утврђено је да људи животиње најчешће физички злостављају (52 одсто), следе занемаривање (32 одсто), психичко злостављање (13 одсто), појаве хордашења (два одсто), и сексуално злостављање (један одсто).

„Према нашем искуству, утврђено је и да највећи број злостављања почине особе мушког пола. Намерно злостављање скоро искључиво чине мушкарци, у одраслом или адолесцентном добу. Једини облик злостављања који доминантно спроводе жене је гомилање животиња (хордашење). Иако починилаца има свих старосних доби, нарочито је забрињавајући проценат оних малолетних, чему се у нашем друштву не посвећује довољна пажња, због општег става да ’дечју игру’ не треба схватати озбиљно”, наводе у Орки.

Најчешће жртве злостављања су оне животиње које имају мањи степен заштите – кућни љубимци чији су власнице жене или, пак, напуштене животиње о којима се оне брину.

Орка је 2003. године покренула кампању чији је циљ био да се мучење и убијање животиња означи као кривично дело.

Тада је организована петиција коју је потписало више од 10.000 грађана. Народна скупштина убрзо је усвојила Кривични законик Републике Србије, који у 269. члану, први пут у историји наше земље, инкриминише убијање и мучење животиња. Орка је касније у више наврата предлагала да казне буду од три до пет година затвора.

Због великог броја злостављача, али и благих казни, и покрет Левијатан је недавно организовао потписивање петиције за подношење иницијативе за измену и допуну Закона о добробити животиња, пооштравање казни, као и за увођење полиције за животиње. 


Коментари6
ada5e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Snezana Nicetic
Svi koji vide neki oblik maltretiranja treba da prijave, bilo da su maltretirane zivotinje ili ljudi.Onaj ko zlostavlja treba biti strogo kaznjen jer danas je pas, a sutra covek. Sta se desilo sa pociniocem koji je hirurski precizno psu odsekao sape? Da li je trebao biti kaznjen? Svi koji zlostavljaju, sigurna sam, su psihicki bolesnici i treba ih lečiti i skloniti iz drustva. Psihički zdrava i stabilna osoba ne zlostavlja.
Svetlana
Pozdravljam peticiju i vreme je da se jednom stane na put nasilnicima i zlostavljacima, kakvi su prema zivotinjama takvi su i prema ljudima!
Alisa
Psi i ostale zivotinje su ziva bica a ne vlasnistvo i ne moze se sa njima raditi sta hoce. Njihovi zivoti nisu manje vredni od zivota ljudi i trebalo bi da budu isto zasticeni. Ubice zivotinja bi trebalo psihijatrijski ispitati. Kako ga je taj pas isprovocirao da ga ubije?
Бранислав Станојловић
ИДИОТИЗАМ! Власник има право да располаже својином према потреби.
Miloš
Naravno da će ubistvo ili povređivanje čoveka biti strožije kazne, iako za onog psa bi takođe morala biti strožija kazna. Jel to svačiji život vredniji od ljudskog? I moram da pitam, a kako to mi znamo da je zaista onaj pas zaklan? Preneo se na društvenim mrežama gde je snimak videlo manji broj ljudi, a mi ostali? Policiji i sudstvu bi bilo bolje da se pozabave slučajevima sekti. Ako se ispostavi da one postoje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља