недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:32

Послодавци све ревноснији у плаћању доприноса

Према онима који ову обавезу из неког разлога избегавају порезници предузимају мере редовне и принудне наплате, а новчане казне достижу и два милиона динара
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсреда, 17.04.2019. у 18:04
(Фото А. Васиљевић)

Послодавци у Србији изгледа постају све ревноснији када је у питању редовно плаћање доприноса радницима за пензијско и инвалидско осигурање. То потврђују и подаци Пореске управе према којима више од 98 одсто активних правних лица плаћа ову обавезу на време, потврђено је јуче за „Политику”.

Према послодавцима који ту обавезу из неког разлога избегавају, порезници, како кажу, предузимају мере редовне и принудне наплате.

Јавно доступни подаци иду у прилог наводима из Пореске управе и потврђују да је степен наплате из године у годину све бољи. Тако је у 2018. години укупно по овом основу наплаћено 624 милијарди динара, што је више него претходне година 9,2 одсто. Годину дана раније 2017. наплаћено је 572 милијарде динара што је повећање од око 7,1 одсто.

Тај напредак свакако виде и у пензијској каси која се све више пуни новцем од уплате доприноса, а што аутоматски смањује издвајања из буџета за исплату. Није тајна да се 2014. године из буџета издвајало скоро 50 одсто укупних средстава за исплату принадлежности, а да је она у последње време на око 32 одсто.

Од 2002. до данас дуг послодаваца за ПИО износи 0,6 одсто од укупне наплате за активна правна лица, што је, прерачунато око 40 милијарди динара. То је био разлог да држава у више наврата за раднике повезује стаж, како не би остали без пензије и признатог стажа.

У Пореској управи објашњавају да под укупним дуговањима сматрају главницу дуга и припадајуће камате и то од дана када наплата доприноса за ПИО спада у надлежност Пореске управе Републике Србије од 2002. године. Иначе порески обвезник – правно лице или предузетник, који не поднесе пореску пријаву, не обрачуна и не плати порез, казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 30 до 100 одсто износа дуга за порез утврђеног у поступку пореске контроле, а не мање од 500.000 динара за правно лице, односно 100.000 динара за предузетнике..

Истовремено предузетник, који не поднесе пореску пријаву, а обрачуна али не плати порез, казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 20 до 75 одсто износа дуга за порез, а не мање од 400.000 динара за правно лице, односно 80.000 динара за предузетника.

 Порески обвезник који поднесе пореску пријаву, али не плати порез казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 10 до 50 одсто износа дугованог пореза утврђеног у пореској контроли, а не мање од 250.000 динара за правно лице, односно 50.000 динара за предузетника.

Онај ко не поднесе пореску пријаву, али плати порез у законом прописаном року, казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 100.000 до 2.000.000 динара, а предузетник новчаном казном у висини од 50.000 до 500.000 динара. За горе поменуте прекршаје казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара, закључују у Пореској управи.


Коментари4
b00f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jazavac pred sudom
O tome kako država brine o naplati doprinosa, pitajte one koji ne mogu da ostvare prava na penziju jer gazda uz blagoslov nekoga važnog ne plaća doprinose.
Gradajanin X
Sustina tog visedecenijskog problema je slabasna drzava. Doprinosi i porez su ogromni. To niko normalan nece da placa sem strane firme. Druga stvar su neregulusana prava radnika tako da doktor arhitekta prodavac sladoleda ili frizer mogu da budu prijavljeni na iste plate. Sa druge strane da su nameti manji mnogo bi vise ljudi radilo za vece pare jer bi gazda davao njima a ne drzavi. Sve to ide u krug jer drzava zivi od poreza a ne privredjuje stvarno.
Petar Popovic
Na zalost cesto smo bili svedoci nemarnosti i aljkavosti drzavnih sluzbi koje su bile duzne da se brinu o pravima radnika. Redovno su lokalni mocnici, partijski tajkuni bili povlasceni i nekaznjavani u zloupotrbi uplata prinadleznosti radnika. Drzava mora da tome stane na kraj.Mislim da u poslednje vreme u tome ima uspeha.
Miki
Najveći a prikriveni problem, i javna tajna u Srbiji, jesu poslodavci koji ne prijavljuju zaposlene na pun iznos koji zaposleni zaista primaju, već je samo jedan deo plate zvaničan i prijavljen i na to se plaćaju doprinosi, a drugi deo zaposlenom ide na ruke, bez da se to prikazuje od strane poslodavca. Ovakva praksa je kod velikog broja privatnika potpuno podrazumevana stvar već decenijama. Inspekcij je sve u redu, jer se doprinosi plaćaju, onako kako su i prijavljeni. Jel? Sledeći problem je lažiranje radnog vremena za brojne zaposlene koji su prinuđeni da rade značajno više od 40 sati nedeljno, a poslodavac uredno prijavljuje 40-to časovno radno vreme, bez plaćanja prekovremenog. Time je značajno smanjena zvanična plata zaposlenih, samim tim i doprinosi. Takođe, takvom praksom ništa poslodavca ne primorava da primi zaista potreban broj zaposlenih za obim posla, što bi i smanjilo broj nezaposlenih, i povećalo plaćanje doprinosa, dva velika problema Srbije. Čast izuezecima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља