Од нашег сталног дописника

Бањалука – Најмање седам великих предмета тренутно се води пред Судом БиХ за злочине почињене над Србима у протеклом рату. Ти процеси покренути су пре више од године, наводе надлежни у РС и додају да је прошле године подигнуто више оптужница против бошњачких припадника такозване Армије БиХ него против Срба, што досад није био случај.  

Наиме, сви крупни предмети против српских починилаца већ су окончани. Судило им се у Хагу, као и пред Судом БиХ. Преостали велики предмети, који се махом односе на злодела појединаца из бошњачког народа, тек треба да буду окончани.      

Изузев најкрупнијег предмета икад вођеног у Сарајеву – против генерала Атифа Дудаковића и других из Петог корпуса Армије БиХ, који се терете за смрт око 300 Срба – реч је и о оптужници против генерала Рамиза Дрековића, команданта Четвртог корпуса Армије БиХ, који се сумњичи за гранатирање Калиновика.    

Затим, у процесу је предмет против Сакиба Махмуљина, команданта Трећег корпуса, који се терети за злочине одреда „Ел Муџахид” на Озрену и убиства више од 50 ратних заробљеника. Поступа се и по предмету против десетак припадника ХВО-а због злочинима над припадницима српског народа у Орашју – прогона, убистава, силовања...  

Подигнута је оптужница и за Брадину, то јест за злочине који су се десили на ширем подручју Коњица. Десетак оптужених припадника Армије БиХ, ХВО-а, полиције и паравојних формација тужилаштво терети да су у нападу на Коњиц одговорни за убиство десетина српских цивила, међу којима је било и деце, као и за мучења и злостављања и одвођења у логоре где се мучење наставило. Овај терор, како се наводи у оптужници, довео је до прогона целокупне српске популације с овог подручја.   

Затим, једанаест припадника Армије БиХ и Територијалне одбране оптужени су за злочине почињене 1992. године у Чемерну код Илијаша. Терете се да су суделовали у планирању и извршењу удруженог злочиначког потхвата с циљем да се све становништво српске националности у селу Чемерно у потпуности побије, укључујући и заробљене цивиле и припаднике ВРС који су положили оружје.  

У процесу је и предмет за убиство осам војника ЈНА српске националности који су почињени у сарајевском Великом парку 1992. године, за шта су оптужени Драган Викић, командант Специјалне јединице МУП-а, Јусуф Пушина, помоћник министра унутрашњих послова, и још двојица.   

Оптужница за Горажде терети петорицу припадника Армије БиХ, Територијалне одбране и полиције за злочине из 1992. и 1993. године, међу осталима и Химзу Селимовића, за око 20 жртава српске националности у Вишеграду и Горажду.  

„Реч је о предметима у којима су оптужнице подигнуте и потврђене. То се десило превасходно захваљујући једном броју ревносних и савесних тужилаца, петорици или шесторици, који настоје да часно и одговорно раде посао који им је поверен. Међутим, постоји опште неповерење у рад Суда БиХ, који или ослобађа Бошњаке или им изриче казне испод законског минимума. Србин за једноструко силовање буде осуђен на десет година док Бошњак за троструко силовање и премлаћивање добије казну од годину и по, што је испод законског минимума”, рекао је за наш лист Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина РС.

Којић каже да је проблем у недостатку системског приступа у предметима ратних злочина. „Изетбеговићева СДА одбија да на дневни ред Савета министара БиХ уврсти стратегију за рад на предметима ратних злочина”, наводи Којић.

Реч је о документу који би омогућио да се око 200 мање сложених предмета пребаци на судове ентитета, а да се Тужилаштво БиХ бави сложеним предметима, какви су сви ови који се тренутно воде за злочине над Србима. Стратегија прописује и рокове за окончање тих предмета.

„Срби су пред Судом БиХ осуђени на 1.780 година затвора, Бошњаци на 374, а Хрвати на 287 година затвора”, подсетио је Милорад Којић.