Од нашег дописника

Сарајево – Изјаву амбасадора Србије у БиХ Александра Ђорђевића да се „нада да ће се расељена лица вратити у Дрвар и да ће у перспективи тај град бити српски као што је увек био”, хрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић, који се декларише као политичар грађанске оријентације, оквалификовао је као недипломатску и поручио му да се убудуће суздржи од „србизирања босанскохерцеговачких градова”.

„Дрвар никада није био српски град, нити ће то икада бити. Дрвар је партизански град и одувек је био босански град. Увек ће то бити, упркос жељама и претензијама Србије на БиХ и њене грађане. Надам се да ће се амбасадор Србије, убудуће, суздржати од србизирања босанскохерцеговачких градова. У овој држави има места за све, али нема места за било чији етнички ексклузивитет”, навео је Комшић, реагујући на Ђорђевићев иступ на отварању конзуларне канцеларије Србије у Дрвару.

Критике Ђорђевићу стигле су и из Канаде, од Емира Рамића, директора тамошњег Института за истраживање геноцида, који му, у Комшићевом стилу, поручује да „Дрвар никада није био, није сада и никада неће бити српски град”, те да је његова изјава „антицивилизацијска”.

У саопштењу које су пренели сарајевски медији, Рамић пише, између осталог, да је „прошло време великосрпске надмоћности и наметања истина које су, у ствари, најобичније лажи” и да је „амбасадор који националистичку дипломатију употребљава против интереса државе БиХ само један у низу примера континуираног и агресивног српског кидисања на државу БиХ”.

У држању „лекције” српском амбасадору, Комшић и његов истомишљеник Рамић су игнорисали чињеницу да је Дрвар, према попису становништва из 1991. године, имао 17.079 становника, међу којима је било  97,27 одсто Срба. Ту је било и 2,09 одсто Југословена, 0,2 одсто Хрвата, 0,19 одсто Бошњака, те 0,25 процената осталих.

Током ратних збивања, Срби су протеривани али око 8.000 њих се вратило у Дрвар, тако да су и тренутно апсолутна већина у том граду. То су потврдили и резултати пописа из 2013. године. Иначе, Дрвар, Грахово, Петровац и Гламоч су четири општине које су након потписивања Дејтонског споразума, којим је 1995. године окончан рат, припале Федерацији БиХ.