Смедерево – Да је Бранислав Нушић данас жив имао би пуне руке посла. Ових дана би се без сумње латио пера, а инспирацију би нашао баш у Смедереву, граду у коме је одрастао и стасао у духовитог младића, граду у коме је исклесао своју проницљивост, критичност, упечатљиви хумор. Тема би му била неуобичајена јер би морао да пише о себи и на сопствени рачун, додуше кроз карактер данашњих ликова – посленика културе који су одлучили да Нушић нестане из „Нушићевих дана”.
Да, добро сте прочитали, јер да није предфестивалског програма у којем се нашло „Сумњиво лице”, фестивал посвећен највећем српском комедиографу прошао би без иједног његовог дела. У такмичарском делу програма први пут након 36 година нема Нушићевих комада, ако не рачунамо две представе инспирисане његовим опусом. Тако се сврха фестивала да негује нушићевски дух претворила у нешто сасвим супротно – створила је насушну потребу за једним данашњим Нушићем коме би овај фестивал, могуће је, био повод за ново дело. Организатори су, свесно или не, ипак испунили једну сврху фестивала – показали су да је Нушић заиста жив и ванвременски.
Међутим, није све ово од „јуче”. Одступање од Нушићевог трага почело је пре две године када је фестивалски репертоар први пут утањио са његовим делима. И тада, и сада када Нушића више нема у званичном програму, директор фестивала Драгољуб Мартић дао је исто образложење.
– То је зато што га нема ни у позориштима. Селектор даје приоритет Нушићевим делима, али ове године није имао избора. Оно што је значајније и квалитетно, а тиче се обраде Нушићевих дела, тога није било на тржишту – каже Мартић за Политику.
Али, изостанак Нушића на фестивалу у његову част није једини нонсенс. Ове године укинута је и Нушићева награда за најбољу представу у целини по оцени стручног жирија. Реч је о признању које је установљено пре тачно петнаест година и додељивано у континуитету. Зашто је оцена струке одједном изостала?
– Зато што сматрамо да је смедеревска публика довољно компетентна и стручна да може да донесе ту одлуку. У крајњем случају представе се играју због публике, а не због жирија. Мислимо да на тај начин дамо већи значај публици – објаснио је Мартић.
На констатацију да већ дванаест година постоји награда публике за најбољу представу, поновио је исту реченицу да је „смедеревска публика стручна да донесе валидну одлуку након свих ових деценија трајања фестивала и свих других позоришних активности у Смедереву”. У јавности су се појавиле и спекулације да је политика уплела прсте у „Нушићеве дане” јер се, наводно, све ово дешава из „страха” од критике власти кроз евентуална образложења глумаца која би могла да алудирају на садашња времена.
И то није све. Новинари који годинама прате „Нушићеве дане” приметили су да је име лауреата Нушићеве награде за животно дело глумцу комичару овај пут саопштено на сам дан почетка фестивала, а раније је била пракса да добитник буде познат знатно раније.
– То нам је саопштавано у фебруару, евентуално у марту, на конференцији за новинаре када смо имали прилику да нам се и лауреат лично обрати. Сада је саопштење, без званичног образложења жирија, послато у дану почетка фестивала, док селектора ниједном нисмо видели, нити се огласио да образложи програм – каже Аника Живановић, новинарка локалног недељника.
Драгољуб Мартић ово објашњава „техничким разлозима јер касне одлуке о лауреату”, док на питање када је тачно жири донео одлуку каже да не зна тачан датум, али је то било недавно. Конференције за медије није било јер се, како тврди, каснило и са селекцијом представа.
Ове године „Нушићеви дани” први пут у новијој историји протичу и без слогана или то медијима није саопштено. У последње три године одвијали су се под слоганима: „Нушић је сам живот”, „Нушић, савремени, свевремени” и „Нушићева ера, наша мера”.
Селектор фестивала у Смедереву од 2015. године је Братислав Петковић, редитељ и драмски писац. Тада је на питање зашто је након 12 година промењена Драгана Чолић Биљановски одговорено да је то одлука Организационог одбора.
Иза кулиса
„Нушићеви дани“ редовно имају пратећи програм, али су од пре две године почели да га прате и догађаји „иза кулиса“ фестивала. Политика је писала да је 2017. Сава Ђуричић, један од покретача „ Нушићевих дана“, након четрнаест година склоњен са места уметничког директора о чему га је писмено обавестио Драгољуб Мартић, вишегодишњи директор фестивала. Мартић је тада за наш лист рекао да никада није било званичног именовања на фестивалске функције, укључујући и његову, а упитан како су онда обојица тако представљани у штампаним материјалима, рекао је да је Ђуричић хтео да га тако најављују, а он сам се бунио јер воли да све буде званично. Ипак, Мартић, иначе директор Центра за културу Смедерево, и даље важи за првог човека „Нушићевих дана“.

Ради Ђуричин Нушићева награда за животно дело
Нушићева награда за животно дело глумцу комичару ове године у оквиру 36. Нушићевих дана припала је глумици Ради Ђуричин. То је једногласно одлучио жири у чијем су саставу драмски уметници Љиљана Стјепановић, Радмила Живковић и Милан Цаци Михаиловић.
„И после више од шест деценија непрекидног уметничког стварања, са седам улога у овом тренутку на разним београдским сценама, Рада Ђуричин је и даље у напону своје глумачке снаге и присутна да присутнија не може бити. Награда за животно дело је скромно признање за овако успешан и трајан допринос нашој сценској уметности”, навео је између осталог жири.
Награда ће глумици бити уручена на завршној вечери позоришног фестивала „Нушићеви дани” у Смедереву 23. априла.