недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:00
ПОГЛЕДИ

Ваше право да знате све

Закон нигде не дефинише, а могао би, ограничења везана за функционерску кампању, као ни време који би политичке странке, сразмерно свом значају, требало да имају у програму
Аутор: Владимир Вулетићуторак, 23.04.2019. у 18:00

Припремајући медијску стратегију, група учених људи за које се вероватно с разлогом претпоставља да су међу најупућенијима у стање у медијској сфери као прву меру трансформације Јавног медијског сервиса навела је потребу да „такса буде примарни извор финансирања”. Разлог због кога наводим овај пример није довођење у питање интенције предлагача, већ то што такса већ јесте примарни извор финансирања с обзиром на то да у укупним приходима РТС-а учествује са 54 одсто, док се из државног буџета дотира 23 процента, а толико се остварује и из маркетиншких активности и продаје сопственог програма.

Овај пример казује да чак и обавештени и ка општем интересу оријентисани људи своје закључке о РТС-у неретко базирају на стереотипима, а не на конкретним чињеницама. Шта онда очекивати од оних чија је перспектива сужена бригом о сопственом интересу? Управо оно што се сада дешава – а то је да свој уски интерес представе као општи.

То нас доводи до кључног питања шта је то општи, односно јавни интерес. Људи често кажу да, упркос претплати коју плаћају, не добијају оно што очекују од РТС-а. Штавише, тврде да је неправда то што су приморани да уз рачун за струју плаћају и ТВ таксу. Људима је тешко да схвате да општи или јавни интерес није исто што и њихов лични интерес. Тешко им је, другим речима, да разумеју како јавни интерес није исто што и интерес свих појединачно. Заправо, јавни интерес, строго узевши, не мора бити у вези ни са конкретним интересом већине. Примера ради, програми јавних медијских сервиса у већини земаља Европе нису најгледанији. Њихова гледаност је понекад далеко испод гледаности комерцијалних телевизија, а њихове програме гледа мали део оних који плаћају претплату. Упркос томе, нико не доводи у питање њихов јавни карактер, све док раде у складу са законима.

Суштина, дакле, није у томе да ли је и колики је број људи задовољан програмом ЈМС-а, већ да ли они одговарају општем интересу. Да скратимо причу, општи интерес се огледа у закону. Кључно питање је да ли ЈМС поштује закон и тиме одговара јавном интересу, а не да ли одговара захтевима и интересима конкретних појединаца и група.

У вези са актуелним догађајима, треба указати на три питања. Прво је да ли РТС ради по закону; друго да ли су медијски закони добри; и треће – на који се начин лоши закони мењају.

Највише примедаба политичких странака тиче се такозване „функционерске кампање” и несразмере у времену које РТС пружа различитим политичким опцијама. Сматра се да се у пракси крши законско начело о „истинитом, непристрасном, потпуном и благовременом информисању”. Превиђа се, међутим, да закон у исти мах, кроз начело независности уређивачке политике, препушта уредничком колегијуму да оцењује шта одговара горњем опису.

Закон нигде не дефинише, а могао би, ограничења везана за функционерску кампању, као ни време који би политичке странке, сразмерно свом значају, требало да имају у програму. То, у протеклих тридесет година вишестраначја, нико, упркос најавама, није хтео да законски реши. Када прописи дефинишу заступљеност странака – као што је случај предизборног програма, до сада није било озбиљних замерки. Сасвим је друга ствар што се, услед пословичне нетранспарентности и аутистичности, о томе мало зна, јер РТС недовољно и неадекватно комуницира са јавношћу.

Но, и поред тога, чињеница је да проблем постоји и да он није од јуче. Срж, међутим, није у уређивачкој политици, већ у законским решењима. Закони се, пак, мењају у скупштини. То је родно место опште воље и јавног интереса. Уз све могуће замерке овом принципу, сви други принципи дефинисања јавног интереса имају знатно више мањкавости. (Алтернатива је да одбацимо идеју јавног интереса и да се поводимо искључиво за сопственим интересима и циљевима, што би можда и било поштеније него да се лични интереси представљају као јавни.)

Приговор да медији, пре свега РТС, доминантно утичу на исход избора за скупштину не само да је погрешна већ, на известан начин, вређа достојанство оних за чије се интересе странке наводно залажу. Људи нису пластелин који обликује глас из телевизора, већ свесна бића која према својим искуствима, друштвеном положају и животној ситуацији селектују, промишљају и проживљавају информације које им се сервирају. Мање или више присутна и суптилна манипулација информацијама може се ограничити законском регулативом. Али законе мењају управо они који се највише жале на медије, а не уредници и новинари.

Сасвим је друга ствар што политичарима не одговара прецизно регулисање медијске сфере. Политичка већина, која год била, тако добија шири простор за манипулацију, а мањина вечити алиби за недостатак идеја и озбиљног рада. РТС тако остаје дежурни кривац и простор за политички обрачун који некада може добити и физички карактер.

Професор на Филозофском факултету у Београду

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари1
aa62f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Небојша Катић
Господин Вулетић је председник Управног одбора РТС-а. Отуда, своје текстове који се односе на медијску сферу и рад РТС он би морао потписивати таквом титулом. То је елементарно правило и збуњује да господин Вулетић то не зна, и да га на то морамо подсећати.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља